Izvor: B92, 24.Feb.2023, 13:08
Izvesno je, kapituliraće?
Za brzo okončanje rata u Ukrajini postoje samo dve mogućnosti. Prva je ukrajinska kapitulacija. Druga je smena Putina, ocenjuje Index.hr.
Nažalost, prva je opcija puno izvesnija nego druga, smatra Mario Galić, autor teksta objavljenog na tom hrvatskom portalu.
Prema njegovim ocenama, problem je što su sada obe strane zaglavile u ratu iscrpljivanja jer je dosadašnja pomoć Zapada Ukrajini bila dovoljna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tek da se izjednače odnosi snaga na frontu.
Znatno veći problem obe strane je što ne postoji neki superstrateški cilj čijim bi se ostvarenjem rat okončao. Naime, u bilo kom pravcu da Ukrajinci krenu, ka Zaporožju, Melitopolju, Marijupolju, ili ka izbijanju na Azovskog mora, Rusi bi, da to spreče, angažovali sve što imaju.
Krajnji rezultat bi bila ogromna operacija koja se može uporediti sa sličnim ofanzivama koje su se na tom području odvijale tokom Drugog svetskog rata. A to bi značilo, navodi autor teksta, angažman stotina hiljada vojnika, na hiljade tenkova i drugih borbenih vozila, uz hiljade svih dostupnih artiljerijskih oružja, s neizbežnom posledicom na hiljade mrtvih i na desetine hiljada ranjenih na obe strane.
Ukrajinci su se nadali da će im donacije "supertenkova" omogućiti formiranje snaga sposobnih za takvu operaciju, ali sve je više vesti o smanjenju broja tenkova koje će Ukrajinci dobiti, kao i produžavanju roka isporuke.
S druge strane, ni Rusi nisu u ništa boljoj poziciji. Okupacijom ostatka Donjecka neće pobedonosno okončati rat. Odnos snaga ni u slučaju okupacije Kramatorska i Slovjanska neće se okrenuti u rusku korist. Putin bi mogao da tvrdi da su ostvareni svi izvorni ciljevi i pritom da se nada da je pamćenje prosečnog Rusa tako kratko da se ne seća kako je pre godinu dana tvrdio da idu da "oslobode" celu Ukrajinu od nacista i nacionalista.
Ni ponovni pokušaj osvajanja Kijeva ne bi bitno preusmerio odnose snaga u korist Rusije. Prvo, zato što bi za takvu operaciju morali da odvoje barem 300.000 ruskih i još 200.000 beloruskih vojnika. A kako bi te snage imale minimalnu šansu da osvoje KIjev, morale bi da krenu sirovom silom. Drugo, bez obzira na brojnost rusko-beloruskih snaga, izvesnost pobede bila bi vrlo mala. Treće, otpor UKrajinaca bio bi ogroman.
Ali, pita se Galić, ako Kijev nije strateški cilj Rusije, imaju li ga oni uopšte? “Imaju i zove se Lavov. To je grad, otprilike veličine Zagreba, smješten na samom zapadu Ukrajine i strateški važan jer preko njega idu sve komunikacije iz Poljske (a to znači sa Zapada) prema Kijevu i dalje”, navodi on.
Ako Rusi krenu ka tom gradu, sa svakim kilometrom napredovanja ukrajinski opstanak bio bi veoma neizvestan. Ali i tu postoji problem, jer Rusi do Lavova moraju da pređu 200 km, a to Ukrajinci neće mirno posmatrati.
O kako bi se velikoj i teškoj operaciji radilo najbolje govori podatak da, iako u Moskvi jako dobro znaju da bi im ona donela pobedu, nikad nije bilo spomena da su je planirali izvesti.
I tako su obe strane u drugu godinu rata ušle sa ne baš "dobrim kartama". Rusi imaju superstrateški cilj, ali su svesni da ga ne mogu ostvariti pa bi se zadovoljili okupacijom ostatka Donjecka, iako ni gradić Bahmut ne mogu mesecima da osvoje.
S druge strane, u Kijevu ne prestaju da se nadaju da će im sve novo oružje doneti tako željenu prevagu na ratištu. Ali, problem je što najbolji zapadni "supertenkovi" ne mogu sami da ratuju, već njima moraju da upravljaju ljudi, a za temeljnu obuku tenkovskih posada potrebno je 20 nedelja.
Za sveobuhvatnu obuku brigada koje su naoružane njima potpuno novim tenkovima, borbenim vozilima pešadije i samohodnim haubicama kako bi mogle delovati kao moćna udarna sila treba barem dve godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
