Izvor: Vostok.rs, 21.Mar.2014, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Imaju li Krim i Prevlaka zajedničke imenitelje?
21.03.2014. -
Aktuelna događanja u vezi sa Krimom, teritorijom koja je bila u sastavu carske Rusije, a potom, već kao deo SSSR, 1955. godine, u obliku političkog poklona prelazi iz ruskih u ukrajinske ruke, u mnogome podseća na sudbinu Prevlake - poluostrva na ulazu u Boku Kotorsku.
Sa svoje strane Prevlaka je pripadala Dubrovačkoj republici, potom Otomanskoj imperiji, kao otklon Mlečanima. Kasnije Boka pripada Austrougarskoj monarhiji, nakon toga SHS, odnosno Kraljevini >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Jugoslaviji a potom SFRJ. Politički poklon i geopolitička važnost su, može se reći, na neki način zajednički imenitelji za oba poluostrva.
O sudbini Krima i Prevlake, pitanjima koja ove teritorije otvaraju i mogućem razvoju situacije u Evropi i na Balkanu, razgovaramo sa istoričarom Goranom Miloradovićem, iz Instituta za savermenu istoriju Balkana. Gospodin Miloradović je istovremeno i naučni saradnik Centra za ruske studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Dakle, za početak, gospodine Miloradović, recite nam kakvu paralelu Vi možete da napravite?
- Ono što je meni zanimljivo kao paralela između Krima i Prevlake- jeste način kako su se komunistički lideri, koji su se deklarisali kao internacionalisti, kao ljudi koji se bore protiv nacionalizma, u stvari u oba slučaja pokazali kao vrlo lukavi, promućurni i dalekovidi nacionalisti.
Sa jedne strane, Nikita Hruščov, koji je, a ne bi trebalo to zaboraviti, bio Ukrajinac- svojoj matičnoj republici Ukrajini dodelio Krim, potpuno svestan njegovog značaja i za Rusiju i naravno i Ukrajinu. Sa druge strane trebalo bi imati u vidu i da su se komunisti za vreme Jugoslavije trudili da menjaju granice u korist svojih republika. Tako da je granica republike Hrvatske više puta menjana- na štetu BiH, Slovenije, pa i Srbije u Vojvodini. Hrvatska je ispala glavni dobitnik u tim promenama granica u vreme socijalizma. Znači, ti lideri su bili vrlo osetljivi na teritorijalna pitanja, imali su vrlo razvijen nacionalni osećaj i razmišljali su decenijama unapred šta će biti potrebno i pogodno zanjihove buduće države.
Danas se po štampi pitanje Prevlake pominje raznim povodima. Ipak, kakav je konačno pravni status poluostrva Prevlaka na ulazu u Bokokotorski zaliv?
- Ono što mogu da vam kažem u vezi sa Prevlakom je to da njen status zapravo nije rešen. Prema dogovoru sa početka 90-tih godina kada je predsednik SRJ bio Dobrica Ćosić, to je pitanje ostavljeno da se rešava kasnije, dogovorom dveju strana- znači SRJugoslavije, odnosno jedne od naslednica Crne Gore i Hrvatske. Takođe, bilo je predviđeno da se ide na međunarodnu arbitražu, ako ne bude moguće da se to pitanje reši pregovorima. Ni jedna od te dve varijante nije do sada realizovana, tako da i dalje ostaje otvoreno pitanje čija je Prevlaka.
Ako bi se išlo na međunarodnu arbitražu, mislim da svakako Crna Gora ima mnogo bolje argumente. Ovo najpre govorim, jer sam utvrdio činjenice istražujući po arhivima u Beogradu- od 1952.godine, Prevlaka je dodeljena Crnoj Gori kao sastavni deo južne vojno-pomorske oblasti u Jugoslaviji. Centar te vojno-pomorske oblasti je bio u Kotoru. U jednom rešenju, koje definiše teritoriju južne vojno-pomorske oblasti, tačno se navodi da je to i Prevlaka zajedno sa celom Bokom Kotorskom uz celo crogorsko primorje zaključno sa linijom koju reka Bojana čini protičući od Skadarskog jezera do mora. Tako da, što se tiče dokumenata, to je van sumnje.
Kako je došlo do tog otvorenog pitanja u javnosti, kasnije u politici- može da se nasluti, na osnovu nekih drugih dokumenata. Odnosno, za vreme SFRJ, vodila se svojevrsna borba za teritoriju među republičkim, odnosno nacionalnim rukovodiocima. Svako se trudio da za svoju republiku zauzme što bolju poziciju. Očigledno oni nisu smatrali da će Jugoslavija večno trajati i razmišljali su o vremenima koja će doći posle nje.
Jedna od osoba koja je neposredno bila upućena u stvari koje se tiču Prevlake, bio je Edvard Kardelj koji je u to vreme bio predsednik savezne vlade. Uključeni su sigurno bili i dva potpredsednika vlade- Aleksandar Ranković i Đilas. Tito je svakako bio upućen, kao predsednik države i ministar spoljnih poslova i odbrane. Ali i ostali koji su činili vrh tadašnje države. Tako da su oni znali i to se radilo da Prevlaka pripadne Crnoj Gori. Međutim, od 1952.godine kada je to rešeno do 1991.godine kada se Jugoslavija raspala, bilo je mnogo prilike da se razni dokumenti sklone, sakriju, prikriju i da se u javnosti stvara drugačija slika o tome. I ovo što se sada dešava, odnosno ova uverenost da Prevlaka pripada Hrvatskoj, u stvari je posledica tog spretnog manipulisanja dokumentima i javnošću o toj temi.
Kao stručnjak koji se ovim temama bavi dugo, kako Vi sagledavate mogući razvoj situacije u Evropi, a posebno na Balkanu, a sve u svetlu nedavnih događaja?
- Svet je poslednji put deljen na kraju Drugog svetkog rata. Taj svet je tako, vrlo precizno i izgledao do sloma Sovjetskog saveza i do urušavanja istočnog vojno političkog saveza. Posle toga, nastupio je period novog definisanja, odnosno preuređenja sveta. Pre svega, mislim tu na Evropu, ali trebalo bi imati u vidu i da su se zemlje van Evrope našle u toj situaciji kada su sve varijante moguće. Dok god je Rusija bila slaba i dok je god bila u defanzivi, sva pitanja su bila otvorena, što se dobro može videti na primeru bivše Jugoslavije.
Međutim, s obzirom da je Rusija uspela pre svega da se ekonomski oporavi, donekle povrati svoju nekadašnju vojnu moć i na brojnim tačkama zemlje i svoje diplomatske pozicije- sada zapravo počinje faza preciznijeg definisanja odnosa u međunarodnoj politici. A to je ono što se zapravo i dešava, naročito na onim tačkama koje su strateški važne. Upravo ove tačke se nalaze u medijskoj žiži i zato se oko njih vode diplomatske bitke. Ne očekujem da će tu biti nekih većih sukoba, jer oni jednostavno ne mogu da se vode između nuklearnih sila.
U svkom slučaju, počinje jedna nova faza definisanja pre svega prostora istočne Evrope. Da li će to na istočnoj Evropi da se završi ili ne i na koji način će se to odvijati, ja ne znam. No, mislim da bi mi na prostoru bivše Jugoslavije morali da budemo svesni da imamo mnogo otvorenih pitanja, a da ni jedno nije rešeno. Za sva ta pitanja na centralnom i zapadnom Balkanu- mislim da će sada početi jedan talas njihovog rešavanja. Ne mislim da će to biti naročito burno, ali sve posledice tih konflikata koji su se dešavali tokom devedesetih zaprvo su samo zamrznuti raznim međudržavnim sporazumima i ugovorima koji su doneti pod pritiskom.
I za kraj, molim Vas za kratki rezime svega rečenog?
- Mnogi su se duhovi uzbunuli- i pojedinačni i kolektivni. Hladni rat, pretnja sovjetskom invazijom sve do Atlantskog okeana u vreme posle Drugog svetskog rata kojom je Zapad držao koheziju u Evropi- nema nikakvih naznaka da bi se danas tako nešto moglo dogoditi. Naprotiv, Rusija se uklopila u međunarodni ekonomski poredak i ona više nije alternativa zapadnom načinu života, privređivanja i sitema vrednosti.
Jovana Vukotić,
Izvor: Glas Rusije
