Izvor: Luftika.rs, 18.Jul.2020, 18:13
I hrčci pred izumiranjem
Okrugli obraščići, šapice kojema večito bešto kopaju i dlakava debeljuškasta telašca koja savršeno staju u ljudsku šaku. Ako niste pogodili, pričamo o hrčcima, popularnim kućnim ljubimcima.
No, mnogo je manje poznato 26 divljih vrsta, koji žive u delovima Evrope, Azije i Bliskog istoka – i svi su slatki, ali to, istovremeno, ne znači i umiljati.
Evropski hrčak će, na primer, skočiti i ugristi svakoga ko pokuša da ga dodirne.
„Čak i oni koji odrastu u zarobljeništvu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << kada porastu, nisu bezopasni“, kaže Mihail Rusin, istraživač iz Kijevskog zoo vrta u Ukrajini, a prenosi N1.
Razularen, kakav jeste, ovaj mali glodar, ipak , ne može da se bori protiv klimatskih promena, poljoprivrednih problema i zagađenja svetlošću.
Sve pomenute stvari doprinele su da opadne broj hrčaka u prirodi, zbog čega je, nedavno, Međunarodna unija za očuvanje prirode tu vrstu proglasila veoma ugroženom.
Broj hrčaka je drastično opao u Evropi i zapadnoj Aziji. U Francuskoj je broj primeraka ovih životinja opao za 94 odsto, a najviše ih ima u Alzasu, a za više od 75 odsto u istočnoj Evropi, posebno u Ukrajini i Rusiji. Bez usmerene akcije, hrčci će biti istrebljeni u naredne tri dekade, prema Međunarodnom udruženju za očuvanje prirode (IUCN).
Evropski hrčci su važni, jer služe kao glavna lovina za predatore, poput evropske crvene lisice, do velikih ptica, kao što je evropski orao.
„Ako izgubimo te vrste, ekosistem će propasti. Neki ljudi misle da nemaju nikakvu vezu sa prirodom, ali to nije tačno“, kaže Rusin, autor novog popisa IUCN.
Prema njegovim rečima, istrebljenje vrsta, takođe će svet učiniti manje raznolikim.
„Hrčci, sa svojim crnim stomacima, belim mrljama i leđima boje kestena, hrčka čine, možda, jednim od najlepših glodara Evorpe“.
No, evropski hrčci dolaze na svet posle 18 dana trudnoće, a požive svega dve godine. No, uprkos svemu, u poslednjem veku njihov životni vek se znatno smanjio.
Naučnici i dalje ne mogu da saopšte jasan razlog za ovaj trend, ali, pretpostavljaju da se odgovor krije u sadnji samo jedne kulture, poput jedne žitarice, uglavnom pšenice ili kukuruza, koji je prisutan u celoj Evropi.
Ovo je naročito bitno u kontekstu toga da hrčci uglavnom žive na poljima, i hrane se žitaricama. No, ni ta jednolična ishrana nije dobra za njihovo zdravlje, smatra Karolina Habold, naučnica iz Strazbura.
No, nadamo se da će se siroti, mali hrčci izboriti sa svim ovim problemima, i, naposletku, preživeti.
Čudne i predivne životinje kojih zahvaljujući nama uskoro neće biti
.jpg)
