Izvor: Vostok.rs, 12.Dec.2016, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je zapečaćena sudbina SSSR-a: 25 godina od Beloveškog sporazuma
Lideri Rusije, Ukrajine i Belorusije su stavili tačku na istoriju SSSR-a 8. decembra 1991. godine u Beloveškoj šumi, nedaleko od belorusko-poljske granice. O tom mestu, o istorijskom sporazumu i o tome da li je bilo moguće tada sačuvati Sovjetski Savez – čitajte u materijalu televizije RT.
Kada je nestao SSSR?
U lovačkoj rezidenciji u Beloveškoj šumi rukovodioci tri savezne republike dogovorili su se da SSSR više da postoji. Zatim se pojavila fraza: „Trojica se sastali u šumi i ukinuli Sovjetski Savez“. Misli se na Borisa Jeljcina, Leonida Kravčuka i Stanislava Šuškeviča.
Tekst sporazuma „O formiranju Zajednice nezavisnih država“, koji su oni potpisali 8. decembra 1991. godine glasi: „Mi, Republika Belorusija, Ruska Federacija (RSFSR) i Ukrajina, kao države-osnivači Saveza SSR, koje su potpisale Savezni ugovor 1922. godine, u daljem tekstu Visoke ugovorne strane, konstatujemo da Savez SSR kao subjekt međunarodnog prava i geopolitička stvarnost prestaje da postoji Visoke ugovorne strane formiraju Zajednicu nezavisnih država. Od trenutka potpisivanja ovog Sporazuma na teritorijama država koje su ga potpisale ne dopušta se primena normi trećih država, uključujući i bivši Savez SSR“.
„Faktički je raskol počeo ranije“, priča za RT Rudolf Pihoja, doktor istorijskih nauka, profesor i zaslužni naučni radnik RF. „Ja sam potpuno ubeđen da Beloveška šuma nije bila početak raspada, nego pokušaj da se sačuva nekakvo jedinstvo. Druga je stvar što to nije uspelo. Ako se pažljivo pročitaju dokumenti koji nisu doneti samo u Beloveškoj šumi, nego i kasnije, u toku pregovora i stvaranja Zajednice nezavisnih država, videćemo da je preduzet pokušaj očuvanja jedinstvenog resora za celu buduću zajednicu u sferi odbrane, komunikacija, saobraćaja itd. A to je već bio pokušaj da se sačuva bar nešto, da se spasu jedinstvene veze u ekonomiji i među ljudima. Moram reći da taj pokušaj nije bio potpuno beznadežan“.
Gubitak kontrole
Naravno, ideja o likvidaciji SSSR-a nije se pojavila neočekivano i slučajno. Krajem 1991. godine kriza u zemlji je bila u porastu već nepunih 10 godina, ali vlasti su se u početku nadale da će prevazići krizu zahvaljujući reformama usmerenim na demokratizaciju državnog poretka. Perestrojka koja je pokrenuta 1985. godine izazvala je nagli porast optimizma u liberalnim krugovima ruskog društva. Međutim, ekonomska kriza ne samo da nije okončana, nego je dostigla i svoj vrhunac kada je znatno opao životni standard, a u mnogim republikama su izbijali međunacionalni konflikti, dok su prodavnice bile prazne.
U uslovima snažne centralne vlasti i komunističke ideologije, koja je između ostalog proklamovala neuništivo prijateljstvo sovjetskih naroda, nije bilo kritičnih konflikata između saveznih republika. Reforme Mihaila Gorbačova su otklonile i strogu državnu kontrolu svih sfera života sovjetskog društva, i uklonile su temelje komunističke ideologije, što je izazvalo nagli porast političkih aktivnosti građana, i dovelo do toga da je 1990. godine počela „parada suvereniteta“.
Prva teritorija SSSR-a koja je proglasila svoju nezavisnost bila je autonomna republika Nahčivan. Njenim putem su krenule savezne republike Letonija, Litvanija, Estonija, Jermenija i Gruzija.
U važećem Ustavu je pisalo: „Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika je jedinstvena savezna multinacionalna država, formirana na osnovu principa socijalističkog federalizma usled slobodnog samoopredeljenja nacija i dobrovoljnog ujedinjenja ravnopravnih Sovjetskih Socijalističkih Republika“.
Sada su republike, međutim, formalno već posedovale suverenitet i odbile su da priznaju prvenstvo saveznih zakona, da plaćaju porez u zajednički budžet i da podržavaju ekonomske veze pod ranijim uslovima. Sovjetska Rusija nije zaostajala za svojim susedima i takođe je proglasila prednost sopstvenih zakona nad saveznim, što je doprinelo usponu karijere predsednika Vrhovnog Sovjeta republike Borisa Jeljcina.
Situacija je očigledno izmicala Gorbačovljevoj kontroli. On je napravio još dva koraka u pravcu očuvanja Sovjetskog Saveza: u decembru 1990. godine predložio je projekat novog Saveznog ugovora, po kome je SSSR bio „meka“ federacija sa proširenim pravima suverenih republika, a 17. marta 1991. godine je organizovao Svesavezni referendum na kome je narod odlučio da Sovjetski Savez treba da postoji u obnovljenom obliku. Pitanje je bilo ovako formulisano: „Smatrate li vi da je neophodno očuvanje Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika kao obnovljene federacije ravnopravnih suverenih republika u kojoj će se u punoj meri garantovati prava i slobode ljudi svake nacionalnosti“? Oko 80% građana je odgovorilo potvrdno.
Novi Savezni ugovor nije prihvaćen zbog avgustovskog puča 1991. godine, kojim je Gorbačovu praktično oduzeta vlast. Međutim, rad na dokumentu nije obustavljen: bilo je planirano da se od SSSR-a napravi konfederacija. Projekat je predviđao formiranje Saveza suverenih država (SSG) od republika SSSR-a. Taj ugovor je trebalo da stupi na snagu u decembru 1991. godine. Novi savez, za razliku od SSSR-a, imao je za cilj da ujedini suverene države, a ne republike. Pri tome bi državljani svake države istovremeno bili i državljani SSG-a (Saveza suverenih država). Međutim, ni taj projekat nije zaživeo.
Ukrajina je 1. decembra proglasila nezavisnost, što je Jeljcin odmah priznao. Kasnije je on izjavio da ugovor o stvaranju Saveza suverenih država nema nikakvog smisla bez Ukrajine, i otišao je na nezvanične pregovore sa ukrajinskim i beloruskim liderom u Belovešku šumu.
Posledica tih pregovora je bila likvidacija SSSR-a, ali i beloruska i ukrajinska strana su tvrdile da nisu znale čemu sve to vodi. Kako je kasnije govorio bivši predsednih Vrhovnog Sovjeta Rusije Ruslan Hazbulatov, pozivajući se na Jeljcinove reči, na taj susret su se rukovodioci okupili da razmotre „saradnju vezanu za gorivo i semenski fond“, uoči predstojećeg proleća i sezone setve.
Stanislav Šuškevič, koji je potpisao sporazum kao rukovodilac Republike Belorusije kaže: „Mi čak nismo planirali da se okupimo u Beloveškoj šumi na moj predlog. U početku nismo nameravali da donosimo odluku o izlasku iz SSSR-a. Za to se nismo pripremali ni ja ni naša delegacija, a mislim da nisu ni ni druge delegacije“.
Vjačeslav Kebič, koji je tada bio predsednik Saveta ministara Belorusije, kasnije je tvrdio da je samo Jeljcin sve znao unapred. Sam predsednik RSFSR (kao i rukovodioci drugih dveju država) naglašavao je da nije on uništio SSSR, nego je samo konstatovao činjenicu njegovog raspada.
„To je u suštini bio državni prevrat“
Na osnovu odluke referendauma od 17. marta, kada je većina građana podržala očuvanje Sovjetskog Saveza, pojedini istraživači insistiraju da Beloveški sporazum nema zakonsku snagu, jer tri funkcionera ne mogu da se suprotstave volji naroda. To pitanje bi po zakonu trebalo da se rešava u skladu sa zakonima glasanja građana na referendumu. Na nelegitimnosti tog sporazuma insistirali su i Gorbačov i Državna duma 1996. godine.
Doktor istorijskih nauka, profesor Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“ Aleksandar Kobrinski rekao je za RT da on deli mišljenje po kome nije moguće tretirati Beloveški sporazum kao potpuno legitiman. „U suštini je to bio državni prevrat koji je povukao za sobom uništenje velike svetske sile“, naglasio je on.
Bilo kako bilo, Sovjetski Savez se raspao. Nije ga spasao ni referendum, ni Gorbačov, mada su potpisnici Beloveškog sporazuma dosta strahovali od reakcije predsednika SSSR-a.
Po mišljenju Kobrinskog, moguće je bilo sačuvati SSSR i posle potpisivanja sporazuma u Beloveškoj šumi, samo da je rukovodstvo Sovjetskog Saveza imalo političku volju za tako nešto. „Bilo je poteza koji su mogli tome doprineti. Međutim, u tom trenutku su u društvu, nažalost, dominirali ostrašćeni ljudi i to je izazvalo apatiju kod ostalih i odsustvo želje da se spasava zemlja. Ja smatram da je to najveća katastrofa u celoj hiljadugodišnjoj istoriji Rusije“, konstatuje istoričar.
Sam Mihail Gorbačov, komentarišući 25-godišnjicu Beloveškog sporazuma, još jednom je optužio njegove potpisnike za vlastoljublje i istakao pasivnost stanovništva. „Trebalo je izaći na ulice i podržati Sovjetski Savez, podržati Gorbačova. Ja smatram da je to bilo nekakvo pomračenje razuma“.
U prvo vreme su mnogi mislili da je Zajednica nezavisnih država (ZND) isti onaj Sovjetski Savez samo malo modernizovan. I dalje su važili stari pasoši, a po teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza još uvek se moglo putovati. A mnogi su čak verovali da će život bez Sovjetskog Saveza čak biti bolji, i to početkom kriznih 1990-ih.
Predsednik Ukrajine Leonid Kravčuk, predsednik Vrhovnog Sovjeta Belorusije Stanislav Šuškevič i predsednik Rusije Boris Jeljcin posle potpisivanja Sporazuma o formiranju ZND u Beloveškoj šumi.
Ruska reč, Julija Popova, RT
