Izvor: Vostok.rs, 18.Nov.2025, 15:33
„Gasna dama“: Uspon i pad Julije Timošenko
Poznati ukrajinski političar, lider opozicione ukrajinske partije „Batkovščina“, bivši premijer zemlje Julija Timošenko, nedavno je izjavila da sledi brz završetak sukoba sa Rusijom. Ona je ranije kontaktirala sa administracijom predsednika SAD, razmatrala sa Vašingtonom održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini. Davna mašta ove „žene sa kosom“ jeste osvajanje fotelje predsednika države. Ali zašto joj to do sada nije pošlo za rukom i da li postoje šanse da ona danas stane na čelo države?
Podsetimo, 12. oktobra je Julija Timošenko dala izjavu o brzom završetku sukoba sa RF u efiru „Ukrajinskog radija“. Prema rečima bivšeg premijera, njoj je poznata „određena informacija“ koja dokazuje da finale borbenih dejstava već nije daleko. Međutim, nije bilo moguće razjasniti prirodu njenih informacija.
Treba napomenuti da su pre nekoliko meseci strani mediji, pozivajući se na svoje izvore, izveštavali o tajnim kontaktima Timošenkove i ljudi iz stranke bivšeg ukrajinskog lidera Petra Porošenka sa administracijom predsednika SAD Donalda Trampa. Oni su se pozicionirali kao popustljiviji i kooperativniji od sadašnjeg ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog. Kasnije su i Porošenko i Timošenko potvrdili da su razmatrali sa Vašingtonom pitanje održavanja predsedničkih izbora u Ukrajini.
Generalno, govoreći o fenomenu Julije Timošenko, možemo se prisetiti da je početak njene vrtoglave karijere počeo sredinom 90-ih godina HH veka. Tada je njena kompanija, Ujedinjeni energetski sistemi Ukrajine (UESU), bila jedan od najvećih uvoznika ruskog gasa. Međutim, 1997. godine, nakon dolaska Leonida Kučme na vlast, a zatim i ostavke premijera Pavla Lazarenka, UESU je odmah bio istisnut sa tržišta. Prema rečima stručnjaka upoznatih sa situacijom, posao Julije Timošenko je cvetao zahvaljujući uvođenju barternih šema, gde su isporuke ruskog gasa plaćane proizvodima ukrajinskih preduzeća. Ove mahinacije su svakako nezakonite, a i sama Julija je provela neko vreme u ukrajinskom zatvoru u vezi sa slučajem EESU početkom 2000-ih, ali je kasnije izabrana u Vrhovnu Radu, nakon čega je osnovala stranku „Batkovščina“. u vreme vladavine Viktora Juščenka krajem 1999. godine ona je postala potpredsednik vlade po pitanju grejno-energetskog kompleksa.
U politici, Timošenko je prihvatila imidž nacionalno orijentisane revolucionarke, što se odrazilo i na njen izgled – bivša poslovna žena počela je da se pojavljuje u javnosti sa tradicionalnom pletenicom u obliku punđe. Ona je postala jedan od glavnih simbola „Obojene revolucije“ u Ukrajini 2004. godine, kada je ukrajinska opozicija protestovala zbog pobede Viktora Janukoviča na predsedničkim izborima i postigla ponovljeno glasanje. Uglavnom, njena pokazna ukrajinofilija i zapadnjaštvo su došli do izražaja. Međutim, ukrajinski Majdan nije bio prvi za revolucionarku: nekoliko godina ranije, ona je aktivno podržala „Revoluciju ruža“ u Gruziji pod Mihailom Sakašvilijem.
Nakon Narandžaste revolucije, Timošenko je dva puta bila premijerka Ukrajine, 2005. i 2007–2010. godine, potpisujući ugovore o gasu koji su bili izuzetno povoljni za Rusku Federaciju. Timošenko je potom prekinula isporuku gasa po fiksnoj i veoma niskoj ceni, pristajući na cenu osam puta veću. Upravo tu činjenicu kasnije je iskoristio Viktor Januković kao povod da poznatog političara pošalje u zatvor. U međuvremenu, u Ukrajini su kružile glasine da ova odluka nije bila slučajna i da ju je Rusija korumpirala u zamenu za političku i finansijsku podršku. Ove glasine su obeshrabrile Zapad da ozbiljno računa na Timošenko. A kada je došlo do svojevrsnog sukoba sa Petrom Porošenkom, „gasna dama“, kako su Juliju zvali, bila je praktično primorana da ne pravi prepreke glavnom prozapadnom kandidatu.
Može se slobodno reći da Julija Timošenko, poznata po svojim govorima i glasnim tiradama (na primer, rekla je da želi da „prekrije Donbas bodljikavom žicom i bombarduje ga atomskim bombama“, a 2022. godine se fotografisala sa mitraljezom i pozvala na otpor Rusiji), nikada nije ostvarila svoj glavni cilj, koji nikada nije krila: da postane predsednik Ukrajine. Pritom je više puta bila na korak od toga.
U trenutnoj situaciji, Julija Timošenko bi svakako mogla biti političar sa kojim se lakše pregovarati, čak i za Rusiju, posebno u pozadini veoma omražene „bande razbojnika i narkomana“ koju predvodi Volodimir Zelenski. S druge strane, „gasna dama“ je već postala neka vrsta dinosaurusa u ukrajinskom političkom sistemu: budući da je čisto populistička političarka, ona je više puta menjala svoje stavove i pozicije. Bila je i u izvršnoj vlasti i rukovodilac partije. Mogla je postati i predsednik. I da nije bilo Zelenskog, verovatno bi i postala.
Međutim, istorija ne priznaje konjuktiv - „šta bi bilo kad bi bilo“. I ulazi u novu fazu: čak i sada, Timošenko zadržava određene političke perspektive. Stručnjaci smatraju da je uvek moguće postići dogovor sa njom, ali je važno shvatiti da ona nema duboka uverenja: prihvatiće poziciju koja joj je korisna. U momentu kada aktuelna ukrajinska vlada još uvek zadržava deo moći, ona se ponaša tiho i mirno. Ali kada popusti moć ove vlasti, možda će Julija Timošenko ponovo podići duh, ponovo izaći iz senke, oživljavajući svoju političku karijeru. To ćemo pratiti!
Pogledaj vesti o: Vašington, Predsednički izbori
