Izvor: B92, 15.Feb.2014, 16:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropljani po sniženoj ceni
Berlin -- U Nemačkoj se još uvek boje navale neobrazovanih i siromašnih migranata iz Istočne Evrope.
Aktuelna istraživanja daju drugačiju sliku: doseljenici sa uglavnom obrazovani, a preko polovine njih radi za niske plate.
Priče o ukrajinskom lekaru koji u Berlinu vozi taksi, bugarskoj čistačici sa fakultetskom diplomom, doktoru hemije iz Rumunije koji radi kao perač prozora, u Nemačkoj zvuče već pomalo otrcano.
Ipak, statistike nemačkog Zavoda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za zapošljavanje pokazuju da takvi slučajevi uopšte nisu retki - stranac koji radi posao daleko ispod svojih kvalifikacija nije samo kliše, već i stvarnost.
Posebno je upadljiva razlika u zaradama između Nemaca i došljaka sa istoka Evrope. U Nemačkoj se niskom zaradom smatra dohodak ispod dve trećine prosečne plate, i u skladu sa tim, oko 53 odsto migranata iz istočnoevroskih zemalja bilo je nisko plaćeno po podacima za decembar 2012. Nasuprot tome, samo 20 odsto Nemaca prima manje od dve trećine prosečne zarade.
Previše kvalifikacija, premalo novca
Važno je istaći i da se prosečan nivo obrazovanja imigranata se stalno povećava. Istraživanja Nemačkog instituta za privredna istraživanja pokazuju da je dve trećine svih došljaka imalo ili završen fakultet ili stručnu spremu. Ako se pogleda nivo obrazovanih po regionima sveta, istočnoevropske zemlje su iznad proseka.
Pored toga, njigova studija pokazuje da velilki deo Bugara i Rumuna koji su od 2007. došli u Nemačku rade posao van struke. U zavisnosti od načina računanja, prekvalifikovanih radnika ima 40 ili čak 58 odsto.
Nemačka stranka Levica posmatra trenutnu raspravu o doseljavanju siromašnih migranata iz Rumunije i Bugarske u neubičajenom svetlu. Dok se drugi političari boje preopterećanja sistema socijalne zaštite, levičari veruju da postoji trend snižavanja plata, i da teret toga sve više nose stranci.
"Mnogi poslodavci ljudima iz tih zemalja plaćaju manje“, ističe porparolka poslaničkog kluba Levice Sabina Cimerman za Dojče vele.
Važno je istaći i da se prosečan nivo obrazovanja imigranata se stalno povećava. Istraživanja Nemačkog instituta za privredna istraživanja pokazuju da je dve trećine svih došljaka imalo ili završen fakultet ili stručnu spremu. Ako se pogleda nivo obrazovanih po regionima sveta, istočnoevropske zemlje su iznad proseka.
Ekonomistkinja Nina Nojbeker smatra da diskriminacija nije dovoljno objašnjenje za tako velike razlike u zaradi. Ona tvrdi da je za takvu situaciju odgovran čitav niz faktora: „Na primer, u našim istraživanjima smo jasno videli da ima manje imigranta koji su prošli stručnu kvalifikaciju za neko zanimanje, u poređenju sa Nemcima“, kaže ova ekonomistkinja za Dojče vele. Naime, nemački sistem obrazovanja se usredsređuje na sticanje stru stručnih znanja, ali takav način sticanja kvalifiakcija ne postoji u mnogim zemljama EU.
Još jedan važni uzrok za razlike u prihodima između Nemaca i stranaca je to što se mnoge strane diplome ne priznaju u Nemačkoj, ili je za njihovo priznanje potreban veliki trud: „Potencijal se ne iskorišćava dovoljno“, žali se Nojbekerova.
„Mislm da se prosto ne radi dovoljno da bi se ubrzao proces priznavanja“, kaže i levičarka Sabine Cimerman, „A to bi bilo hitno potrebno, jer nam nedostaje stručna radna snaga“. Priznavanje diploma ometa i prava nemačka birokratska džungla. Na primer, za vaspitače, negovatelje, ili učitelje su nadležne savezne pokrajine, a za druga zanimanja - nemačka vlada.
Pokrajinske vlasti se pravdaju da se već radi na raščišćavanju propisa. Na primer, pokrenuta je inicijativa po kojoj bi svuda važila ista pravila za zaposlene u zdravstu. Trenutno se propisi razlikuju od jednog do drugog kraja Nemačke, recimo, ako jedan Rumun može da radi u nezi starijih osoba u Severnoj Rajni i Vestfaliji, on nema pravo da se time bavi u Bavarskoj. Povrh toga, doseljnici u pet nemačkih pokrajini nemaju ni pravo da podnesu zahtev za prizavanjem diplome ili stručne spreme.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
