Izvor: VOA, 09.Mar.2022, 19:32

Dve nedelje rata u Ukrajini: Rusi usporeni, ali ne i zaustavljeni

Dve nedelje od invazije na Ukrajinu, Rusije ja postigla manje, a suočila se sa više problema nego što je očekivala na početku najvećeg kopnenog konfikta u Evropi od Drugog svetskog rata. Međutim, ruske trupe sa više od 150.000 vojnika i dalje imaju veliku i možda odlučujuću oružanu prednost dok se približavaju ključnim ukrajinskim gradovima, prenosi agencija Asošijeted pres. Glavni cilj Moskve - da obori vladu u Kijevu i zameni je liderima koji bi bili više naklonjeni Kremlju  - i dalje izgleda nedostižan, a ofanzivu je usporio niz problema, uključujući i nedostatak koordinacije između vazdušnih i kopnenin snaga i nemogućnost da se uspostavi potpuna kontrola nad ukrajinskim vazdušnim prostorom. Pentagon je u utorak procenio da je Rusija zadržala oko 95 odsto borbene moći angažovane u Ukrajini, kada se uzmu u obzir uništeno ili neispravno oružje i vozila, te povređeni i ubijeni vojnici. Ti gubici, mada skromni na prvi pogled, su značajni za dve nedelje borbi. Dve nedelje rata izazvale su humanitarnu krizu u Ukrajini koja se ubrzala prethodnih dana. Ujedinjene nacije procenjuju da je više od 2 miliona Ukrajinaca napustilo zemlju i očekuje se da će taj broj nastaviti da raste. Do sada je verovatno pognulo od 2.000 do 4.000 ruskih vojnika, rekao je Skot Berijer, direktor američke Odbrambene obaveštajne agencije i dodao da njegova agencija ima "malo poverenja" u tu procenu.  S obzirom na to da nema nagoveštaja da će ruski predsednik Vladimir Putin da odustane, rat će verovatno duže trajati. Direktor CIA-e Vilijam Berns rekao je tokom pretresa u Kongresu u utorak da je Putin nezadovoljan i da će verovatno "udvostručiti napore" u Ukrajini. Upozorio je da to znači da će narednih nekoliko nedelja "biti užasno" dok se borbe intenziviraju. Zapad takođe brine i da li bi i na koji način sukob mogao da se proširi, ne samo zato što je Putin upozorio da neće tolerisati neograničene američke i NATO zalihe oružja Ukrajini. NATO je pak upozorio protiv prelivanja konflikta preko ukrajinske granice, na članica kao što su Poljska ili Rumunija. Poljska je u utorak ponudila da prebaci svoje borbene avione MiG-29 u bazu Ramštajn u Nemačkoj i stavi ih na raspolaganje Americi, i tako prepustila Vašingtonu da odluči da li i kako da ih prebaci Ukrajini. Pentagon je brzo odbacio tu ideju, nazivajući je neodrživom u svetlu osporavanog ukrajinskog vazdušnog prostora. Pojedini strahuju da bi nezadovoljni Putin mogao da eskalira sukob na opasne načine. Nekoliko dana posle početka rata, pokrenuo je pitanje nuklearnog rata kada je objavio da je nuklearne snage stavio u stanje povišene pripravnosti. Međutim, američki zvaničnici nisu primetili preteće promene statusa ruskih nuklearnih snaga. "Dok razmatra eskalaciju konflikta, Putin će verovatno i dalje biti uveren da Rusija može da vojno poraz Ukrajinu i želi da spreči da zapadna podrška preokrene situaciju i dovede do sukoba sa NATO-m", rekla je u Kongresu, u utorak, direktorka američkih Nacionalnih obavešajnih službi Avril Hejns. Iako je teško doći do detaljne slike rata u Ukrajini, američki i evropski zvaničnici i analitičari kažu da su Rusi ofanzivu počeli polako i da se od tada suočavaju sa nizom problema - neadekvatnim planiranjem, pogrešnim taktikama i mogućim nezadovoljstvom među trupama koje nisu spremne da se bore. Na početku rata, Pentagon je procenio da je samo oko trećine ruskih borbenih snaga, raspoređenih blizu granice, ušlo u Ukrajinu, dok su preostale dve trećine dolazile postepeno, dok gotovo sve nisu raspoređene na ukrajinskoj teritoriji ove nedelje. Ruske trupe su postizale postepen napredak, ali je njihov tempo bio izuzetno spor. “Imaju probleme sa raspoloženjem među trupama, zalihama, gorivom, hranom, suočeni su sa veoma žestokim i odlučnim otporom Ukrajinaca. I dalje tvrdimo da zaostaju nekoliko dana za onim gde su verovatno mislili da će biti kada je reč o napretku", ocenio je portparol Pentagona Džon Kirbi.  Kirbi je dodao da Pentagon veruje da je sporo napredovanje kopnenih trupa podstaklo Rusiju da više koristi rakete, artiljeriju i drugo dugometno oružje, između ostalog i u urbanim područjima. To je, kako je naveo, uzrokovalo veći broj civilnih žrtava. Nakon što je rasporedila više od 150.000 trupa na ukrajinskim granicama, Rusija je izvršila invaziju 24. februara, krenula prema Kijevu sa pozicija u južnoj Belorisiji i Rusiju, ka Harkovu, najvećem gradu u istočnoj Ukrajini, i severno sa Krima, koji je okupirala 2014. godine. Ukrajinci su pružili žešći otpor nego što je Putin verovatno očekivao, čak i dok su u ruskim raketnim napadima na gradove ginuli civili, oštećena i uništena civilna infrastruktura i izazvan egzodus izbeglica koje su utočište potražile u Poljskoj i drugim zemljama. Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je prošlog petka da je Rusija možda potcenila stepen do kojeg su se ukrajinske oružane snage poboljšale od 2014. godine zbog američke i NATO obuke. “To je razlog što mogu da pružaju otpor", ocenio je Stoltenberg. Filip Bridlav, penzionisani general vazduhoplovnih snaga i bivši komandant NATO snaga u Evropi od 2013. do 2016. godine, kaže da su ruske snage, iako ofanziva ne ide po planu, sposobne da na kraju zauzmu Kijev. “Osim ako ne dođe do velike promene na operativnom nivou, imaju dovoljno postojanog zamaha da će, ako mogu da pretrpe gubitke, na kraju postići svoj cilj", naveo je Bridlav. To pokreće pitanja o ruskoj okupaciji i mogućoj pobuni. Bridlav kaže da je ruska ofanziva na jugu Ukrajine manje problematična od one na severu i da je cilj da se uspostavi "kopneni most" od jugoistočnog Donbasa do Krima i zapadno do crnomorske luke Odese, što bi Ukrajini odseklo pristup moru.  

Nastavak na VOA...