Izvor: Večernje novosti, 03.Sep.2014, 12:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dva predloga za rešenje sukoba u Ukrajini

MOSKVAOD STALNOG DOPISNIKAPOSLEDNjE pobede na ratnom polju povećale su ambicije pobunjenika u pregovorima sa vlastima u Kijevu. Predsednik samoproglašene Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko samo dan posle pregovora u Minsku opovrgao je tvrdnje kako su federalisti spremni da prihvate model državnosti koji imaju Srbi u BiH. Zaharčenko ističe da u Donjeckoj i Luganskoj narodnoj republici traže ne poseban status u okviru Ukrajine, već ravnopravnost sa Kijevom na nivou država. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Iako je posle pregovora u Minsku predstavnik pobunjenika Andrej Purgin, potpredsednik vlade Donjecke narodne republike, kategorički tvrdio da oni insistiraju na svojoj državi i da ih ne zanima nikakva autonomija u Ukrajini, neki moskovski mediji su pisali o postojanju dva plana. Po prvom „planu maksimum“ kako tvrde i Zaharčenko i Purgin, federalisti žele da Donjeck i Lugansk postanu nove samostalne države koje bi se kasnije, kao Krim, pripojile Rusiji. A po drugom „rezervnom planu“ imali bi poseban status kao Novorosija, ali bi ostali u sastavu Ukrajine. Za različita tumačenja pobunjeničkih želja kriv je Andrej Purgin, potpredsednik vlade Donjecke narodne republike, koji je u ponedeljak predstavljao pobunjenike na pregovorima u Minsku i baš je on pročitao „spisak želja“ pobunjenika, pa su novinari pisali da federalisti hoće da imenuju i biraju rukovodioce svih nivoa na svom teritoriju a takođe insistiraju na tome da vode svoju spoljnu trgovinu. Na osnovu toga moskovski analitičari su zaključili da pobunjenici traže zapravo ono što je napravljeno u BiH dejtonskim dogovorom. Neosporno je da je Purgin posle četiri sata pregovora rekao da posle toliko nastradalih na jugoistoku ne žele da im rukovode iz Kijeva. Čini se da pobunjenici koriste pregovaračku formulu „traži što više, ne bi li dobio ono što je realno moguće“.DOPUNA VOJNE DOKTRINE RUSIJA će uskoro dopuniti svoju vojnu doktrinu koja je doneta 2010. godine. Razlog za te promene je približavanje NATO-a ruskim granicama, ali i iskustvo zbog događaja u Ukrajini. Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Rusije Mihail Popov kaže da će poseban akcenat biti dat na samostalnosti vojnoindustrijskog kompleksa koji više neće zavisiti od kooperacije sa stranim partnerima. „Novosti“ su već pisale o tome kakvi su problemi nastali posle obustave saradnje sa ukrajinskim fabrikama kada su u pitanju motori za helikoptere, avione i brodove. Sada je mnogo zanimljivije šta će na sva traženja odgovoriti Kijev a sledeća runda razgovora u Minsku je zakazana za petak. Razgovaraće se ponovo o razmeni zarobljenika i formulisanju uslova za obustavu vatre. Takođe će biti reči i o humanitarnom konvoju kojim bi u ugrožene gradove stigla hrana i lekovi. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je juče da „partiju rata“ u Kijevu može da zaustavi i urazumi samo SAD. - Vašington ima direktan uticaj na ukrajinske vojne strukture i može da im pošalje signal i da na njih utiče kako bi se prešlo na mirne pregovore - objasnio je Lavrov. On smatra da je predlog Vrhovne rade da se promeni zakon i da Ukrajina odustane od svog vanblokovskog statusa, dokaz o aktivnosti „partije rata“ koja pokušava da onemogući pokušaje traženja mirnog rešenja. U Ukrajini raste nezadovoljstvo, a na brojnim sajtovima su fotografije na kojima se vidi kako njihovi vojnici beže i ostavljaju velike količine artiljerijskog oružja i tenkove. Ministar odbrane Ukrajine Valerij Geletej u utorak je bio na raportu kod predsednika Porošenka i pravdao se da su sada pobunjenici premoćniji jer na njihovoj strani ratuje ruska regulrna armija. Činjenica je da nije problem u broju vojnika nego u umeću ratovanja, jer su neke od dobrovoljačkih ukrajinskih jedinica uhvaćene u zamci i zarobljene. Jedno je tući se sa nenaoružanim policajcima u centru Kijeva, a sasvim drugo ratovati sa obučenim protivnikom. Kako drugačije objasniti da su federalisti samo kod mesta Ilovjaska u Donjeckoj oblasti zarobili čak 680 ukrajinskih vojnika. Jasno je i to da mnogim mobilisanim ukrajinskim vojnicima nije do ratovanja, već im je stalo da sačuvaju glavu u tom potpuno apsurdnom bratoubilačkom ratu. Inače, prema navodima portparola ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost Andrija Lisenka, pripadnici ruske vojske primećeni su u oba velika grada na istoku Ukrajine koji se nalaze pod kontrolom proruskih snaga: Donjecku i Lugansku. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije juče je reagovalo i na izjavu ukrajinskog ministra odbrane Geleteja da će Rusija u ratu u Ukrajini koristiti i taktičko atomsko oružje. U Moskvi kažu da bi trebalo proveriti psihičko stanje ministra odbrane Ukrajine. DEMANTI KREMLjA POMOĆNIK predsednika Rusije Jurij Ušakov juče je objasnio da je izvađena iz konteksta Putinova rečenica o tome za koliko bi mogla da dođe ruska vojska do Kijeva. - To što je evrokomesar Žoze Manuel Borozo rekao da mu je u telefonskom razgovoru navodno Putin kazao o tobožnjoj spremnosti Rusije da brzo zauzme Kijev izvađeno je iz konteksta razgovora i imalo je drugi smisao - rekao je Ušakov. On je dodao da je takvo citiranje nekorektno i izlazi iz okvira diplomatske prakse i nije dostojno ozbiljnog političara. Moskva je juče po podne izjavila i da je spremna da objavi transkript i audio-snimak nedavnog telefonskog razgovora između Putina i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza.KAZNENE MEREEVROPSKA unija bi u petak mogla da odluči da proširi sankcije Rusiji, a među predloženim kaznenim merama je i zabrana ulaska u EU ruskom ministru odbrane Sergeju Šojguu, ali i zabrana zaduživanja ruskih državnih kompanija u Evropi. Prethodnim rundama sankcija, zabrana zaduživanja odnosila se samo na ruske banke u državnom vlasništvu. Novim kaznenim merama bi, kako je predloženo, datum dospeća obveznica ruskih državnih banaka koje mogu da se prodaju u EU bio skraćen sa 90 na 30 dana. Rusija bi, takođe, mogla da prestane da dobija pozive za učešće na kulturnim, privrednim i sportskim manifestacijama. Već sada se zna da se postavlja pitanje poziva ruskog predsednika Vladimira Putina na samit ekonomske grupe G 20 u Brizbejnu u novembru.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Večernje novosti...