Izvor: Politika, 24.Feb.2015, 09:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dolar je glavno američko oružje

Kinezi vide da je Rusija prva domina a oni sledeća, pa se opiru hegemoniji dolara i grade paralelni sistem

Ujedinjene nacije nisu potrebne Americi da bi kontrolisala međunarodni poredak. Pošto se globalne transakcije mahom odvijaju u dolarima, Sjedinjene Države mogu isključiti neposlušnu državu iz finansijskih tokova. To američko Ministarstvo finansija poredi s „neutronskom bombom”, oružjem moćnijim od konvencionalnog, koje je primenjeno i na Rusiju zbog ukrajinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize. Sada se u Iranu plaše da će geofinansijski rat postati još žešći jer ministar finansija postaje drugi čovek CIA, kaže Alaster Kruk, direktor Foruma za sukobe, stacioniranog u Bejrutu.

Bela kuća je razmatrala naoružavanje trupa vernih Kijevu. Da li je to bila pretnja kako bi Putin prihvatio primirje u Ukrajini ili znak da ekonomski rat protiv Rusije ne ide po planu?

Geofinansijski rat nije bacio Putina na kolena a sankcije su imale užasne posledice po Evropu. Partije centra su kolabirale. Možete podržavati mere štednje ili svoju nacionalnu biračku bazu, ali ne i oboje. U Grčkoj se levica ujedinila sa desnicom na antineoliberalnim pozicijama. Širom Evrope, naročito su se stranke s desnice otvorile prema Rusiji. Neraspoloženje jača i zato što, dok evropski izvoz u Rusiju opada, američki raste.

Koliko još Rusija može izdržati? Privreda joj je loše stajala i pre sankcija.

Niko ne zna. Rusija danas nije ona iz 1989. godine. Devalvirala je rublju, pa su joj prihodi u toj valuti neumanjeni. Osamdesetih godina bila je međunarodni dužnik, sada je neto kreditor. Deficit će joj biti samo 0,5 odsto BDP-a. Ranjivost Amerike je u tome što je pad cene nafte izazvao neproporcionalan rast dolara, dok se valute drugih proizvođača energije sunovraćuju, a njihovi dolarski dugovi rastu – ne znamo još koliko. Taj nepoznat, ogroman iznos u dolarima opterećuje zapadne strukture koje drže te dugove. Zbog devalvacije, sav novac uložen u tržišta u razvoju, u vreme dok su davala veći prinos, pretvara se u sumnjive i loše zajmove. Usred smo rata valutama, koje na sve strane očajnički fluktuiraju. Pala je i vrednost deonica.

Kina postaje veliki kreditor, sprečila je slom ruske rublje. S obzirom na društvene slabosti i usporavanje svoje privrede, može li Kina biti utočište državama koje beže od diktata MMF-a i Svetske banke?

Umesto njih, Kina je uskočila da spase Venecuelu, Argentinu i sad Rusiju. Naravno da su na rublji i mnogo zaradili. Kinezi vide da je Rusija prva domina a oni sledeća, pa se otržu hegemoniji dolara i grade paralelni sistem. Sve više država trguje van dolarske osnove. To će nekim zemljama, možda i ovoj, nametnuti da odluče hoće li ostati u dolarskom sistemu, preći u nezapadni finansijski sistem ili će pokušati oboje. Ne dajem savete, svako mora sam da odluči kuda želi da ide. Ali, onaj ko pokuša oboje, biće pod pritiskom Vašingtona.

Da li je „Južni tok” otkazan zbog američkog i evropskog pritiska ili zbog neprofitabilnosti tog projekta?

To je bio politički projekat, utoliko što je namera bila da tranzit više ne ide kroz Ukrajinu. Ali, „Južni tok” je imao ekonomskog smisla, zavisno od cene gasa koja bi se postigla. Projekat su zaustavila pravila EU, koja bi značila da Rusi izgube kontrolu nad cevovodom dozvolom da ga koriste i treće stranke. U tom zahtevu EU bilo je i želje da se očuva tranzitna ruta kroz Ukrajinu. Time je Evropa sebe upucala u nogu. Nema lake alternative za izvore energije, teško da će se postići dogovor s Irakom, Iran se već preorijentiše ka Evroaziji. Izgradnja postrojenja za tečni prirodni gas iz Amerike strahovito bi koštala, pa bi i gas bio preskup. Zbog skupe energije, opašće kompetitivnost evropske privrede.

Rusija je predložila Turskoj da postane energetsko čvorište. Mislite li da će Ankara prihvatiti ponudu i zbližiti se s Moskvom?

Turska je želela da postane čvorište i sa „Nabukom”, ali nije uspelo. Ona ima i drugih razloga da krene ka Evroaziji. Blokirana je u EU, njeni potezi na Bliskom istoku su podigli tenzije, rukovodstvo se plaši da će Amerika podstaći „obojenu revoluciju”. Erdogan nije otporan na geofinansijski rat. Turska privreda zasniva se na građevini, a to je „mehur”. U njoj je mnogo „vrućeg novca”, spekulativnih privremenih depozita koji se sada povlače sa periferije tržišta i vraćaju u centar zbog rasta dolara i očekivanog skoka kamatnih stopa u Njujorku. Turska lira devalvira. Zato Turska ostavlja sebi mogućnost okretanja ka Evroaziji. Tako je i sa Egiptom – pogoršao im se odnos sa Saudijskom Arabijom, Islamska država im je na južnoj i severnoj granici, valuta je devalvirala kao i drugim proizvođačima nafte, cene rastu, 43 odsto Egipćana živi na manje od dva dolara dnevno. Iran je ka Evroaziji već krenuo.

Mnogi u Srbiji veruju da je pad cene nafte američki plan protiv Rusije. Zašto Saudijska Arabija ne smanji svoju proizvodnju i tako podigne cene? Oni imaju i sopstvene motive protiv Irana i Rusije, koja podržava Asada u Siriji.

I „Njujork tajms” je potvrdio da su Saudijci pre svega želeli da pritisnu Putina. Priča se i da je to dogovoreno na sastanku Džona Kerija, američkog državnog sekretara, i saudijskog kralja. Mislim da su Saudijci bili uspešni u pokretanju pada cene nafte, ali nisu očekivali ovakav slom. Neznatno su povećali proizvodnju i snizili cenu. Investitori su uzimali naftu od proizvođača kao zaštitu od proizvoljnosti tržišta. Očekivali su da će, kao do sada, naftu kasnije prodati. Ali, lavina se nastavila, cena je drastično pala, potražnje nema i investitori su zbrisani s tržišta.

Nagađa se i da su Saudijci želeli da obaranjem cene nateraju Ameriku da zbog neisplativosti zatvara svoja naftna polja.

Prepleli su se politički i ekonomski motivi. Saudijska Arabija je gubila kontrolu nad tržištem zbog sve veće američke proizvodnje nafte iz škriljaca. Nisam siguran da Saudijci iz tehničkih razloga sada mogu dovoljno oboriti svoju proizvodnju niti da li bi to uopšte moglo vratiti situaciju na staro. Oni imaju novca da izdrže ovako još dve godine, ali ne i mnoge države u Zalivu.

------------------------------------------------------------------

Specijalista za pregovore s teroristima

Alaster Kruk je nekadašnji član britanske obaveštajne službe MI6, neko vreme je bio i „oči i uši” Tonija Blera na Bliskom istoku. O prilikama u tom regionu savete je davao i Havijeru Solani, dok je ovaj bio visoki predstavnik Evropske unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku. Kruk se specijalizovao za nezvanične pregovore s terorističkim grupama. Za ukus pojedinih zapadnih medija ostao je u previše dobrim odnosima s Hamasom i Hezbolahom. Njihovim pripadnicima, kao i predstavnicima ostalih „igrača” na Bliskom istoku, Forum za sukobe omogućava sastanke na kojima pokušavaju da približe mišljenja. Povremeno im se pridružuju i zapadne diplomate. Forum se, tvrdi Kruk, izdržava sredstvima Norveške, privatnih donatora i kvekera – verske grupe poznate po otporu bilo kakvom ratu. U Beograd je došao, kaže, da poseti prijatelja.

V. Vukasović

objavljeno: 24.02.2015.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini,   CIA

Nastavak na Politika...