Izvor: Politika, 25.Nov.2013, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diskretni šarm Evroazijskog saveza
Pre mesec dana, na samitu Rusije, Belorusije i Kazahstana u Sankt Peterburgu, napravljen je korak napred. Tri strane su se dogovorile da će od 2015. zaživeti Evroazijski savez
Pre gotovo 22 godine potpisivanjem Beloveških sporazuma okončan je dramatični proces raspada Sovjetskog Saveza. Otad je 15 republika, koje su kao i republike SFRJ, činile jednu državu, pristupilo uređivanju svog samostalnog i, kako se tada maštalo, boljeg života.
Ispostavilo se, međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je teško samostalno dostići više standarde. Zato su uskoro, u decembru 1991, Boris Jeljcin i tadašnji rukovodioci Ukrajine i Belorusije pokušali da uključe „zaštitni mehanizam”, pa su potpisali Sporazum o formiranju Zajednice nezavisnih država (ZND). Time je de fakto bio udaren temelj evroazijskim integracijama.
Godine 2010. zaživela je Carinska unijau koju su ušle Rusija, Belorusija i Kazahstan, a već 2011. na njihovim unutrašnjim granicama bila je ukinuta kontrola kretanja robe. Do 1. januara 2012, u zemljama „trojke” unifikovana su zakonodavstva i obezbeđeno je slobodno kretanje kapitala, usluga i radne snage.
Zajedničko tržište sa više od 170 miliona potrošača, koje se razvija, postalo je realnost, što je omogućilo da se od 2010. do 2012. trgovinska razmena država-članica poveća sa 45 na 68,5 milijardi dolara. Upravo tada smo realno osetili „diskretni šarm” evroazijskih integracija.
Pre mesec dana, na samitu Rusije, Belorusije i Kazahstana u Sankt Peterburgu, napravljen je korak napred. Tri strane su se dogovorile da će od 2015. zaživeti Evroazijski savez.
Sistem ekonomskih „pravila igre” biće dopunjen zajedničkom viznom i migracionom politikom. Praktično neiscrpni prirodni i ljudski resursi i značajne finansijske rezerve objektivno obezbeđuju Evroazijskom savezu konkurentnost u industrijskoj i tehnološkoj trci. Novi savez ima sve šanse da za 10 godina neutrališe ili smanji privredno i socijalno zaostajanje za najrazvijenijim zemljama.
U čemu su prednosti Evroazijskog projekta? Kao prvo, jedan od najvažnijih ciljeva evroazijske integracije jeste udruživanje snaga radi modernizacije industrije njegovih članica. Kao drugo, jasna pravila unutar Jedinstvenog ekonomskog prostora svrstaće ga među najmanje birokratizovane međudržavne oblike udruživanja. Kao treće, princip ravnopravnosti i poštene konkurencije, koji je osnovna pretpostavka procesa udruživanja, ne deli učesnike ove biznis-zajednice na „prvu” i „drugu” kategoriju. Dobro su govorili naši preci: „Nije u sili Bog, već u Pravdi”.
Evroazijski projekat unapred računa na širenje i saradnju s drugim asocijacijama i državama. Jermenija i Kirgizija već su izrazile želju da se priključe Carinskoj uniji. Interesovanje pokazuju i Izrael i Indija: Tel Aviv i Delhi već su spremni da rade na pitanju potpisivanja sporazuma o stvaranju zone slobodne trgovine. Oni već sad sarađuju s evroazijskim nadnacionalnim organima: usklađuju se tehnički pravilnici, carinske tarife, parametri kvaliteta proizvoda.
Po mom mišljenju, važno je da se ni u Srbiji ne ispuštaju iz vida te mogućnosti, da se iskoriste prednosti ranije potpisanih sporazuma o slobodnoj trgovini, o bezviznom režimu i o nizu velikih ekonomskih projekata.
Sarađujući s evroazijskim partnerima, Srbija može pronaći dodatna tržišta i nove investicione mogućnosti i tako brže modernizovati svoju privredu.
U kom formatu možemo da sarađujemo? Varijante mogu da budu različite.
Jedna od njih jeste postizanje sveobuhvatnog sporazuma. A za to se treba energično kretati u više perspektivnih pravaca, gde možemo brzo da postignemo opipljive rezultate koji će omogućiti Srbiji da rešava za sebe izuzetno važne probleme, uključujući nezaposlenost. Ti perspektivni pravci mogli bi da budu, na primer, poljoprivreda i turizam.
Čak i početni koraci koje smo napravili za poslednjih godinu dana, omogućili su da se značajno poveća broj ruskih turista u Srbiji – za jedan i po put. U poljoprivredi je važno da budu stvoreni jednostavni i jasni mehanizmi izvoza i plasiranja poljoprivrednih proizvoda Srbije na tržištu Rusije i njenih partnera. Istina je da poljoprivreda ne donosi državnom budžetu sredstva, kao naprimer, NIS, ali je ona osnova zemlje i prosperiteta običnih ljudikoji teškim radom zaslužuju pravo na bolji život. Srbija bi mogla da se uključi i u evroazijske humanitarne projekte.
Jasno je da ovo pitanje zahteva proučavanje i analizu. Rusija ne stavlja suverene države pred izbor – evroazijske integracije ili EU. Ne radi se o formuli: ili-ili.
Danas je očigledno da je potrebno uključiti intelektualne mogućnosti stručnih elita naših zemalja, pokrenuti proces „obogaćivanja” srpske javnosti informacijama o događajima na putu evroazijskih integracija da bi bile objektivno procenjene sve prednosti i mane saradnje s novim oblikom integracionog objedinjavanja na istoku Evrope – u Evroaziji.
Naše glavne rezerve nisu nafta, gas i zemlja, već intelekt, ono što možemo da napravimo glavom, umom.
Zato u svemu moramo pronalaziti ono što je pozitivno i obezbediti mu potrebnu dinamiku.
Točak istorije pokrećemo mi sami.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji
Aleksandar Čepurin
objavljeno: 25.11.2013.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
