Izvor: Politika, 07.Apr.2013, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomatija podrazumeva egoizam
Ne postoji idealna demokratija, i to ne samo u državama gde se ona nalazi u fazi razvoja, već ni u državama sa dugom istorijom demokratskog funkcionisanja
Aktuelne ekonomske prilike u svetu traže od nas da budemo, u pozitivnom smislu reči, egoisti, kaže za „Politiku” ambasador Ukrajine u Srbiji Viktor Nedopas. „Obavezni smo da iskoristimo sve diplomatske mogućnosti kako bismo očuvali nacionalne interese”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Razgovor se nametnuo činjenicom da je Ukrajina u januaru preuzela jednogodišnje predsedavanje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, važnom činiocu u očuvanju mira i poštovanju pojedinačnih interesa njenih članica.
Kakve zadatke je predsedavanje OEBS-u stavilo pred vašu zemlju i kakve mogućnosti otvorilo za njenu promociju u Evropi?
Aktivno ćemo raditi na realizaciji ciljeva OEBS-a u tri pravca: vojno-političkom, ekonomsko-ekološkom i humanitarnom. Glavnu pažnju u vojno-političkoj sferi Ukrajina daje procesu „Helsinki plus 40” što podrazumeva saglasnost u izgradnji bezbednog prostora na teritoriji OEBS-a na osnovu principa zajedničke odgovornosti svih država članica. Takođe, ulažemo napore ka razvoju dijaloga o režimu kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi, mirno regulisanje sukoba, suprotstavljanje međunacionalnim pretnjama, jačanje uloge OEBS-a kao međunarodne organizacije.
U okviru ekonomsko-ekoloških napora, Ukrajina daje doprinos razvoju dijaloga sa ciljem traženja adekvatnog odgovora na ekonomske i ekološke izazove današnjice, a pre svega što se tiče izbalansiranog energetskog odnosa sa okolinom, stimulisanja energetske efikasnosti i korišćenja alternativnih energetskih izvora. Na humanitarnom planu, Ukrajina će se posvetiti sprovođenju postojećih obaveza, sprečavanju trgovine ljudima, jačanju zakonodavne osnove za obezbeđenje slobode izražavanja, ljudskih prava, razvoj mladih.
Koja su, po vama, trenutno najaktuelnija pitanja evropske bezbednosti, i koji su metodi njihovih rešavanja?
Aktuelna pitanja evropske bezbednosti suštinski uključuju rešavanje postojećih i sprečavanje pojave novih sukoba, suprotstavljanje transnacionalnim opasnostima poput terorizma, trgovine ljudima, organizovanog kriminala i prometa narkoticima, jačanje režima kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi, a takođe i pitanja energetske bezbednosti.
Trenutno u svetu postoji više užarenih tačaka poput Bliskog istoka, delova Afrike, pretnje stižu i iz Severne Koreje. Ukoliko bi došlo do nekog većeg vojnog sukoba u tim delovima sveta, teško je verovati da bi Evropljani mogli iz svega da budu izuzeti. Kako bi OEBS morao da reaguje u navedenim okolnostima?
OEBS je sa 57 članica jedinstvena grupacija na evroazijskom prostoru koja može da obezbedi mir i bezbednost za sve, bez razlike. U tom smislu je naša obaveza da jačamo sopstvene mogućnosti i efikasnost. Prostor našeg delovanja ograničen je teritorijama država članica, ali u saradnji sa drugim međunarodnim i regionalnim organizacijama i pojedinačnim državama iz drugih regiona možemo da sprečimo ili umanjimo negativan uticaj sukoba koji postoje u tim regionima.
Kako se predsedavanje OEBS-u uklapa u nastojanja Ukrajine da istakne svoju kandidaturu za članstvo u EU?
Predsedavanje Ukrajine ne utiče neposredno na proces njene evropske integracije, pošto su OEBS i EU dve odvojene međunarodne organizacije. Istovremeno, EU i OEBS imaju mnogo zajedničkih ciljeva, vrednosti i standarda, koji određuju karakter saradnje među dvema organizacijama. Stoga Ukrajina u periodu svog predsedavanja podržava tesne kontakte sa liderima EU.
Koliko političke trzavice unutar same Ukrajine mogu da ometu predsedavanje u OEBS-u?
Ukrajina je demokratska država sa višepartijskim sistemom. Unutrašnje rasprave među političkim partijama, koje predstavljaju i vlast i opoziciju, jasna su potvrda procesa demokratskog razvoja naše države. Neke zemlje članice OEBS-a izrazile su kritička zapažanja u vezi sa političkim procesima u Ukrajini. Ne postoji idealna demokratija, i to ne samo u državama gde se ona nalazi u fazi razvoja već i državama sa dugom istorijom demokratskog funkcionisanja.
Ukrajina je na nekoj vrsti strateške raskrsnice: da li da postane član EU ili da se pridruži Carinskoj uniji Rusije, Belorusije i Kazahstana.
Potpisivanje Dogovora o asocijaciji sa EU, predviđeno u novembru, trebalo bi da predstavlja poslednju etapu u stvaranju zone slobodne trgovine između naše zemlje i Unije. Istovremeno, važan je i razvoj naših odnosa sa najvećim susedom i strateškim partnerom – Ruskom Federacijom. U uslovima svetske krize Ukrajina mora da učini napor za obezbeđenje realnih potreba sopstvene ekonomije, njenog izvoznog sektora.
Evropi je, kao nikada ranije, neophodno objedinjavanje energetskih resursa i industrije istoka sa finansijsko-tehnološkim mogućnostima Zapada. Gledano sa praktične tačke, reč je o međusobnoj saradnji Carinskog saveza i evropskog tržišta. Za Ukrajinu to je – konkretno ekonomsko pitanje.
Koliko Ukrajina, kao predsedavajući OEBS-a, može da doprinese boljoj saradnji Srbije sa EU?
OEBS i EU baziraju se na zajedničkim vrednostima i imaju mnogo zajedničkih ciljeva. Prioritet našeg predsedavanja usmeren je na dalje razvijanje tih vrednosti – što će u konačnom rezultatu imati povoljan efekat za evropske integracije država koje za sada nisu članice EU, uključujući i Srbiju.
Vaša zemlja nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova, što je za Srbiju od izuzetnog značaja. Da li u tom smislu, a u vezi sa vaši putem ka EU, očekujete pritiske od strane Zapada?
Problem Kosova ostaje nerešen i jedini način za njegovo rešavanje jeste dijalog između Beograda i Prištine. Naš stav da ne priznamo samoproglašenu kosovsku nezavisnost ostaje neizmenjen i ne očekujemo da ovo pitanje bude uključeno u dnevni red evropske integracije Ukrajine.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 07/04/2013
