Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Sep.2022, 23:08
Da li sankcije Rusiji deluju?
Predviđalo se da će ruska privreda doživeti kolaps nakon što su zapadne zemlje, zbog rata u Ukrajini, uvele Moskvi do sada neviđene sankcije, ali je ove nedelje ruski Zavod za statistiku Roštat objavio da je bruto domaći proizvod u prvih šest meseci ove godine pao za samo 0,4 odsto.
Kapitalna ulaganja su porasla, rublja se oporavila, a inflacija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja je skočila kada je rat počeo, počela je, prema zvaničnim podacima, da se smanjuje. Ove nedelje je visoki zvaničnik ruske vlade predvideo da će za čitavu godinu BDP biti niži za samo tri odsto, pa je pitanje šta se u Rusiji događa, piše Dojče vele.
Kao što se očekivalo, prihodi od nafte i gasa, posebno iz Evropske unije, nastavljaju da podupiru ruske finansije, uprkos tome što su Nemačka i Italija smanjile svoje oslanjanje na rusku energiju. Državni energetski gigant Gasprom upravo je objavio da je u prvoj polovini godine ostvario rekordnu dobit od 41,4 milijarde evra, nakon čega su deonice te kompanije porasle 30 odsto.
"Čak i ako ruska privreda stoji mnogo lošije nego pre šest meseci, to nije dovoljno da spreči Putina da finansira rat“, kaže za DW profesor finansija na madridskoj poslovnoj školi Maksim Mironov.
Nema sumnje da su zapadne sankcije počele da deluju, jer je prošlog meseca istraživanje američkog univerziteta Jejl pokazalo da je uvoz u Rusiju u kolapsu i da se proizvođači bore s nabavkom delova, među kojima su poluprovodnici, kao i druge visokotehnološke komponente.
Pozicija Rusije kao zemlje izvoznice nepovratno je narušena, s obzirom da je Moskva bila prisiljena da uz velike popuste prodaje višak svoje nafte i gasa Aziji, navodi se u tom istraživanju. Pored toga, gotovo 1.000 zapadnih preduzeća se povuklo ili ograničilo svoje poslovne aktivnosti sa Rusijom, što je prouzrokovalo velike poremećaje i masovna otpuštanja.
Jedan od koautora izveštaja, profesor menadžmenta Džefri Sonenfeld, nedavno je za britanski „Tajms radio“ ocenio da bi ruska privreda, ako Zapad ne popusti i ostane čvrst u pogledu sankcija, mogla, "uz ogromne poteškoće, da opstane samo još dve godine“, ali drugi stručnjaci smatraju da će za potpuni ekonomski kolaps Rusije biti potrebno mnogo više vremena.
"Dugoročno gledano, Rusija neće biti ništa više od benzinske pumpe za Kinu, ali ne prihvatam tvrdnju da će njena privreda za dve godine da propadne“, kaže za DW nemački stručnjak za trgovinu i bivši potpredsednik Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila Rolf Langhamer, koji naglašava da je Rusija nekoliko godina popunjavala svoj ratni budžet i navodi da međunarodni finansijski stručnjaci smatraju da je zemlja dobro pripremljena za ekonomsko odvajanje od Zapada.
„Međunarodni monetarni fond je prošle godine objavio da je Rusija gomilala gotovinu od početka sukoba u istočnoj Ukrajini 2014. i aneksije Krima i da je spremna na iscrpljujući rat“, rekao je on.
Langhamer podseća da je Nemačka Rusiji platila 20 milijardi evra za uvoz energije u prvoj polovini godine, što je porast od 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Čak i ako količine uvezene energije padnu, uz sadašnji rast cena i dalje ćemo im plaćati otprilike tri milijarde evra svakog meseca“, kazao je Langhamer.
Vanredni profesor ekonomije na britanskom Univerzitetu Riding Aleksandar Mihailov, veruje da će Putinu početi da nedostaje novac za rat tek kada Zapad bude u potpunosti smanjio svoje oslanjanje na rusku energiju, a do tada će, kaže, verovatno proći još dve do tri godine.
Ako Putinove opcije zataje ili budu ograničene, Rusija bi mogla da počne da štampa novac kako bi podmirila vrtoglave vojne troškove, ali bi to, prema rečima Mihailova, bilo "ludilo“, jer bi "dovelo do ogromnog obezvređivanja rublje, hiperinflacije i društvenih nemira“.
S druge strane, Maksim Mironov ukazuje da su Rusi iskusili ozbiljne teškoće tokom vladavine komunista, ali i nakon raspada Sovjetskog Saveza, i upozorava da se ne preteruje s procenama po kojima će stanovništvo da se pobuni i ustane protiv Putina.
"Na Zapadu imate inflaciju od 10 odsto i ljudi su veoma uplašeni i traže od političara da nešto preduzmu, ali rusko društvo tako ne funkcioniše. Putin tu ima više prostora i u slučaju pada životnog standarda od 20 do 30 odsto ne postoji rizik da bi zbog toga moglo da dođe do velike pobune i otpora“, kaže Mironov.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
