Izvor: Politika, 06.Avg.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je ukrajinska kriza oborila podršku građana EU
Učlanjenje Srbije u EU podržava 46 odsto građana što je za pet procenata manje nego u decembru 2013. godine
Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?”, 46 odsto građana Srbije glasalo bi za, što je pet odsto manje u odnosu na podršku u istraživanju iz decembra 2013. Povodom pada podrške EU juče ni u vlasti, ali ni u opoziciji nismo dobili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << precizan odgovor na pitanje koliki su na stavove građanima odraz ostavili zahtevi iz EU prema Srbiji u vezi sa ukrajinskom krizom.
Na pitanje „Politike” zbog čega je opala podrška članstvu Srbije u EU, Jadranka Joksimović, ministar bez portfelja zadužena za evropske integracije, odgovara da je uobičajeno da procenat podrške građana oscilira tokom procesa pridruživanja, i da pad od pet odsto spada u uobičajenu oscilaciju od kako se rade ova istraživanja, od 2002. godine.
„Naravno da svaki put analiziramo rezultate, i sa sigurnošću može da se kaže da su svaki put uzroci rasta ili pada podrške bili u značajnim procesima koji su se odvijali u unutrašnjem ili međunarodnom okruženju. Nije drugačije ni ovaj put. I sama sam uvek, i kao građanin, i sada kao ministar zadužen za EU, imala razumevanja za stavove građana, zbog čega će moja politika uvek biti takva da ne podgrevam ni prevelika očekivanja, ni preveliku skepsu i pesimizam”, ističe ona i dodaje da na putu u EU, „uz brojne dobiti koje će naši građani svakako osetiti, postoje i brojni izazovi, jer je i sam proces osetljiv na dešavanja u širem međunarodnom okruženju”.
Borislav Stefanović, potpredsednik Demokratske stranke, kaže da građanin najčešće vidi zahteve za ispunjenje određenje nepopularnih uslova od strane EU državi Srbiji, a mnogo manje korist za sebe, svoju porodicu i perspektivu. „Nije kriva samo EU nego i mi, koji uvek kaskamo za onim za šta znamo da se mora uraditi”, naglašava Stefanović.
On, naime, smatra da je rezultat istraživanja vrlo zabrinjavajući. „Taj rezultat je posledica činjenice da građani vide EU kao jednu maglovitu stvar u daljini, da se stvari koje se tiču životnog standarda i perspektive sve manje vezuju za EU, što je jako loše i ljudi ne razumeju da reforme koje treba da se sprovedu nisu vezane za EU, već, nažalost, za volju jednog čoveka koji vodi vladu”, kaže Stefanović, koji je mišljenja i da su ovi rezultati, u skladu sa trendovima u samoj EU, koja se nalazi u velikoj institucionalnoj krizi, ali i krizi proširenja i da naši građani to vide.
Povodom činjenice, koju je takođe pokazalo istraživanje vladine kancelarije sprovedeno u junu na 1015 ispitanika, kada se pokazalo da je manje protivnika učlanjenju u EU (u decembru, 22, a sada, 19 odsto),
Joksimovićeva kaže: „Mi smo danas evrorealisti, ubeđeni da ono što kao vlada radimo jeste trasiranje puta za uređeniju i efikasniju državu, a članstvo u EU će doći kao rezultat tako upornog i višegodišnjeg rada celog društva. Upravo zbog tog razumevanja koje postoji kod građana, a koje se ogleda i u snažnoj podršci vladi na putu reformi, manje je onih koji se protive članstvu u EU. Na primer, građani su veoma zainteresovani za efikasno pravosuđe, jer se često tiče zaštite njihovih osnovnih prava. Otuda oni razumeju koliko je važno sprovesti reformu pravosuđa (koja je sadržana u poglavlju 23), i da ukoliko takvo zahtevno poglavlje sprovedemo u brže i kvalitetnije funkcionisanje sudova, to će onda značiti i konkretnu dobit u kvalitetu života građana.”
Manje protivljenje građana EU, prema Stefanovićevim rečima, međutim, potvrđuje u suštini da građani ne vide alternativu EU iako one postoje, sve redom lošije od EU, koja je i sama puna nedostataka.
Kako je pokazalo ispitivanje pod nazivom „Evropska orijentacija građana Srbije – trendovi”, članstvo u EU bi za 35 odsto građana bila dobra stvar, 22 odsto smatra da je to loše, a 43 odsto misli da to nije ni dobra ni loša stvar. Za najveći broj građana, njih 47 odsto, članstvo u EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih, više mogućnosti za zapošljavanje (36 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (36 odsto).
Najveći broj građana, 61 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU, a dve trećine podržava vladinu opredeljenost za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa i spremnosti da se saradnjom i dijalogom dođe do održivih rešenja.
------------------------------------------------------------------------------------------
Reforme sprovoditi i da nisu uslov Brisela
I dalje veliki broj građana, njih 67 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak Srbije u EU trebalo sprovoditi i da ne predstavljaju uslov za članstvo, već zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje uređene Srbije. Najviše građana, 58 odsto, borbu protiv korupcije svrstavaju među najznačajnije reforme, dok su na drugom i na trećem mestu po važnosti reforma zdravstvenog sistema (za 41 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (za 37 odsto ispitanika), zatim, slede reforma pravosuđa (sa 29 odsto), unapređenje obrazovnog sistema (sa 29), poboljšanje poljoprivredne proizvodnje (sa 25), zaštita potrošača (sa 16) i zaštita životne sredine (sa 15 procenata).
B. Čpajak
objavljeno: 06.08.2014.
.jpg)
