Izvor: B92, 20.Feb.2023, 11:18
Da li je gadno pogrešio?
Kada je Putin 24. februara poslao 200.000 vojnika u Ukrajinu, krivo je pretpostavio da je samo pitanje dana kad će pobednički ući u Kijev, piše BBC.
Nakon niza ponižavajućih povlačenja njegov prvobitni plan je u potpunosti propao. Ali Rusija još nije izgubila rat, navodi britanski javni servis u svojoj analizi godišnjce početka rata u Ukrajini.
Cilj koji je Rusija postavila 24.2.2022. bio je "demilitarizovanje i denacifikacija" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ukrajine, a ruski predsednik je govorio da će zaštititi ljude u Ukrajini od osam godina maltretiranja i genocida. Takođe, cilj "specijalne vojne operacije" u startu je bio da se spreči NATO da proširi svoj uticaj na Ukrajinu, a onda je dodao još jedan cilj - neutralni status Ukrajine, prenosi Index.hr.
BBC navodi da predsednik Rusije nikada nije rekao naglas, ali visoko na dnevnom redu bilo je i rušenje vlade izabranog predsednika Ukrajine.
Ali, nakon otprilike mesec dana rata, nakon povlačenja kod Kijeva, ciljevi rata su se dramatično promenili. Tada je glavni cilj postao oslobođenje Donbasa, što je ruski naziv za industrijski region na istoku Ukrajine.
Loša situacija na frontu naterala je Putina da pošto-poto aneksira delove Ukrajine u septembru, iako9 ni jadn od tih regiona nije u potpunosti kontrolisa. A onda je bio prisiljen na mobilizaciju, prvu nakon Drugog svetskog rata i u rat je pozvao 300.000 ljudi.
Rat se sad vodi na liniji dugoj 850 kilometara, a ruske pobede su male i retke, navodi britanski javni servis i dodaje da se ono što je trebalo da bude brza ruska pobeda sada pretvorilo u situaciju da bi UKrajina mogla da pobedi.
Najveći uspjeh na koji predsjednik Putin može polagati pravo jest uspostavljanje kopnenog mosta od ruske granice do Krima, koji je nezakonito pripojen 2014.
Putin je govorio o zauzimanju teritorija koje uključuju gradove Mariupolj i Melitopolj kao "značajnom rezultatu za Rusiju". Azovsko more, unutar Kerčkog moreuza, "postalo je unutrašnje more Rusije", izjavio je Putin, ističući da to nije pošlo za rukom ni ruskom caru Petru Velikom.
Ali, pitanje je da li je pogrešio? Osim kopnenog spajanja Krima s Rusijom, krvavi rat je katastrofa za Rusiju. Putin je do sada postigao jako malo, osim što je ruska vojska pokazala neviđenu brutalnost, smatraju u BBC-ju.
Gradovi poput Mariupolja sravnjeni su sa zemljom, a brojni su dokazi o ratnim zločinima, poput onog u Buči iz prvih sedmica rata.
Takođe, navodi se da je ipak najviše slabosti pokazala baš ruska vojska. Povukli su se iz Hersona, neslavno im je propao konvoj kod Kijeva, kao i sama opsada grada. Potopljena je krstarica “Moskva”, napadnut je i znatno oštećen i Kerčki most. Najvažnije, ruski gubici su ogromni, a ruski vojni vrh u mnogo je situacija pokazao neverovatni amaterizam, piše dalje BBC.
U međuvremenu, ukrajinska vojska se značajno naoružava. Nakon moćnih HIMARS-a koji su uveliko promenili tok rata, uskoro bi trebalo da dobiju i moderne zapadne tenkove.
Ali rat nije ni blizu kraja. Borba za Donbas se nastavlja. Rusija je zauzela gradić Soledar i nada se da će višemesečne borbe za Bahmut privesti kraju.
Ako bude trebalo, Putin može proširiti mobilizaciju i razvući rat. Rusija je nuklearna sila, a on je to više puta dao do znanja. Ako je nužno, koristiće i nuklearno oružje da bi zaštitio Rusiju, ali i okupiranu ukrajinsku teritoriju.
Kijev sada veruje da je cilj Rusije i da svrgne proevropsku vlast u Moldaviji.
Sedamdesetogodišnji Putin do sada se distancirao od vojnih neuspeha, ali njegov autoritet van granica Rusije je oštećen. Kod kuće, čini se da je ruska ekonomija na površini izdržala niz zapadnih sankcija, iako je budžetski deficit skočio, a prihodi od nafte i gasa su dramatično pali.
Ali, svaki pokušaj merenja Putinove popularnosti pun je poteškoća, jer opozicija praktično ne postoji. Njima se preti zatvorskim kaznama i to za za svakoga ko širi "lažne vesti" o ruskoj vojsci. Oni koji se protive ruskom vođstvu ili su pobegli ili su, kao i glavni opozicioni lider Aleksej Navalni, bačeni u zatvor.
Seme ovog rata posejano je 2013., kada je Moskva uverila ukrajinskog proruskog vođu da odustane od planiranog pakta s EU, što je izazvalo proteste koji su ga na kraju srušili i doveli do toga da Rusija zauzme Krim i otme zemlju na istoku .
Četiri meseca nakon ruske invazije 2022., EU je Ukrajini dodelila status kandidata, a Kijev se zalaže da bude primljen čim pre.
Ne samo da je Ukrajina pre rata navodno dogovorila privremeni sporazum s Rusijom kako bi ostala van NATO-a, već je u martu predsednik Zelenski ponudio da Ukrajina ostane nesvrstana, nenuklearna država: "To je istina i to se mora priznati."
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
