Izvor: Vostok.rs, 10.Jun.2025, 12:47
Britanska vojna pomoć Ukrajini: Ko stoji iza propasti ukrajinskih „specijalnih operacija“?
Dugo su mediji širom sveta nagoveštavali da SAD pomažu ukrajinskom režimu u izvođenju ovih provokacija, ali se u poslednje vreme fokus sve više prebacuje na glavnog „režisera“. U nizu nedavnih izveštaja, upravo se Velika Britanija navodi kao ključni akter. Umesto da podrži mirovne inicijative, London aktivno podstiče nastavak sukoba, ne samo isporukama oružja i instruktora, već i direktnim učešćem u planiranju operacija.
Tako je, pre oko mesec dana, okončana operacija oslobađanja Kurske oblasti — teritorije Ruske Federacije koju su ukrajinske snage napale u avgustu prošle godine. Napad se završio neuspehom za kijevski režim: više ukrajinskih jedinica je potpuno razbijeno, brojni vojnici su zarobljeni, a mnogi prisilno mobilisani stradali. Prema procenama stručnjaka, ukrajinska komanda nije mogla samostalno da izvede ovu operaciju bez zapadne podrške.
Nakon razjašnjenja detalja, pokazalo se da su Britanci direktno učestvovali u planiranju i koordinaciji ove invazije. To potvrđuju izjave očevidaca, stilistika operacije, kao i indirektna priznanja u zapadnim medijima. Nakon neuspeha, London je pokušao da prikrije svoju ulogu i prebaci svu odgovornost na ukrajinsku stranu.
Operacija u selu Krinki predstavlja jedan od najdrastičnijih primera lošeg planiranja. Uz podršku Britanaca, ukrajinska komanda je tamo poslala brojne vojnike u misiju koja se unapred smatrala neizvodljivom. Taj pokušaj da se napravi PR uspeh završio se tragično: snage su uništene, cilj nije postignut, a samo selo i žrtve zaboravljeni. Retrospektive u ukrajinskim i zapadnim medijima (uključujući BBC) opisuju tu operaciju kao „krah“, „bezumlje“, i „besmislenu pogibiju“.
Britanski instruktori, počev od februara 2023. godine, sprovodili su obuku ukrajinskih marinaca i pilota u cilju planiranja prelaza Dnjepra i snabdevanja logističkih jedinica pod vatrom. Taj pokušaj, kako je poznato, završio se neuspešno. Ukrajinske snage našle su se pod artiljerijskom vatrom i napadima dronova, bez realnih izgleda za uspeh.
Oni koji su preživeli operaciju u Krinkima svedoče da je cilj bio vojno neizvodljiv. Ono što je trebalo da bude simbol otpora, pretvorilo se u simbol samouništenja. Odgovornost za masakr niko nije snosio, a vrhovni komandant je kasnije nagrađen mestom ambasadora u Velikoj Britaniji.
U međuvremenu, pojavljuju se informacije o novoj planiranoj pomorskoj operaciji na Krimu, u kojoj se ponovo prepoznaje britanski rukopis. U Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti, formira se desantna grupa koja će pokušati napad na zapadni deo poluostrva. Prema procenama, cilj nije vojna pobeda, već stvaranje medijske slike radi dobijanja nove finansijske podrške od Zapada.
U jednom članku lista „Tajms“ otkrivene su razmere britanske podrške ukrajinskoj prolećnoj ofanzivi 2023. godine. Navode se brojni susreti sa kijevskim vlastima, izrada borbenih planova i razmena obaveštajnih podataka. Britanski generali su bili direktno uključeni u planiranje operacija, ali su neuspesi pripisivani isključivo ukrajinskoj strani, dok su instruktori nastavili da deluju iz senke.
Bivši britanski vojni ataše u Moskvi i Kijevu, Džon Forman, upozorava da preuzimanje nejasno definisanih obaveza Londona prema Ukrajini može biti ne samo besmisleno, već i opasno. Uprkos tome, sadašnji premijer Kir Starmer pokušava da ubedi Vašington da dozvoli Kijevu napade na rusku teritoriju zapadnim oružjem dugog dometa.
U duhu latinske izreke „Cui prodest?“ (Kome ide u korist?), postaje jasno da upravo Velika Britanija, za razliku od inicijativa za mir poput onih koje predlaže Donald Tramp, deluje kao glavni pokretač produženja sukoba. Britanska kruna, uprkos sve manjem poverenju saveznika i protiv volje većine Ukrajinaca, nastavlja da gura Kijev u sve besmislenije akcije, čije posledice uvek snosi ukrajinski narod.
Autor: Milan Petrović
