Izvor: Deutsche Welle, 14.Nov.2014, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borci za kulturu Donjecka
Borbe na istoku Ukrajine, posebno u Donjecku, ostavile su za sobom velika razaranja. I pored toga kultura prkosi svakodnevnim sukobima. Čak se zakazuju i operske premijere. Doduše, nije svaka kultura dobrodošla.
Program opere u Donjecku ovog meseca izgleda zaista impozantno: opereta „Kneginja čardaša“ Emeriha Kalmana, opera „Travijata“ Džuzepea Verija ili „Seviljski berberin“ Đoakinija Rosinija. Stiče >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << se utisak da kultura širi dobro raspoloženje teško oštećenim gradom.
„Prve predstave izvode se besplatno, kako bismo videli da li publika dolazi“, kaže Lidija, horska pevačica (čije smo ime u ovom tekstu na njeno insistiranje promenili). „Ljudima je potrebno nešto što će im skrenuti pažnju od rata.“ Lidija je zaposlena u operi još od jeseni 2012. godine. Tada je na repertoaru bio Vagner. Izvođenje „Letećeg Holanđanina“ u nemačko-ukrajinskoj produkciji, privuklo je veliku pažnju javnosti. Danas od tog sjaja nije ostalo ništa. Čak su i scenografija i rekviziti uništeni. Skladiše je izgorelo u požaru koji su izazvala dva tenkovska projektila.
Istorijski muzej u Donjecku „na nišanu“
Većina umetnika napustila je Donjeck. Tu je još samo trećina hora i orkestra. „Kada je ovde na premijeri bila Ljudmila Janukovič, sve je izgledalo drugačije“, priča naša sagovornica. „Sve je tužno i srceparajuće“, nadovezuje se Vadim Pisarev, šef baletskog ansambla koji nekada okupljao ne samo plesače iz Ukrajine i Rusije, već i iz Nemačke. „Naše pozorište nalazi se u delu grada u kojem se još uvek vode borbe.“
Između politike i rata
Pozorište u Donjecku nekada je važilo za bastion savremene dramaturgije. Predstave su se izvodile uglavnom na ukrajinskom jeziku. Među prvim premijerama bilo je i izvođenje dela „Nacija“, nastalog po romanu Marije Matios, koji se bavi ukrajinskim otporom sovjetskim vlastima tokom 30-ih godina prošlog veka. Okolnosti su danas drugačije. „Kada bi se izvodila ukrajinska dela, ljudi bi na vas pucali“, uveren je ukrajinski ministar kulture Jevgenij Nišuk. „Mi nastavljamo s radom jer imamo dovoljno ruskih predstava na repertoaru“, kažu zaposleni koji su odlučili da ostanu Donjecku.
Oštećeni spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu
Prema zvaničnim procenama, do sada je u borbama uništeno ili teško oštećeno preko 30 kulturnih institucija. Gotovo u potpunosti je uništen spomenik na Savur Mogili, koji je 60-ih godina podignut palim borcima u Drugom svetskom ratu. Nekada su se tu vodile teške borbe između Crvene armije i Vermahta. Istorija se ponavlja, ali ovoga puta, 70 godina kasnije, ginu ukrajinski vojnici i proruski separatisti. Na meti se našao i regionalni Istorijski muzej u Donjecku, pogođen sa najmanje 15 tenkovskih projektila. „Ne verujem da je muzej ciljano gađan“, kaže kustoskinja Tatjana Kojnač. „Mi se nalazimo direktno na linije vatre.“
Više od 30 odsto od 150.000 muzejskih eksponata je do sada uništeno, procenjuje direktor muzeja Jevenij Danisenko. „Da moja kosa nije osedela, posiveo bih od samog pogleda na sve to“, jada se direktor. Šteta bi verovatno bila i veća da njegove kolege još letos nisu uklonile osetljive i vredne eksponate. „Oni su to uradili iz čistog entuzijazma – poslednju platu dobili su proletos“, dodaje Danisenko.
Renoviranje tog objekta koštaće najverovatnije oko šest miliona evra. Daleko veća briga u ovom trenutku je – kako obezbediti muzej tokom hladne zime. Igor je jedan od volontera koji pomaže koliko može. „Ovaj muzej je naša istorija“, kaže nezaposleni mladić. „On mora da postoji i da ponovo radi.“
Skelet mamuta čudom je ostao čitav
„To nije umetnost!“
Manje optimističnu su zaposleni u Centru za savremenu umetnost „Izolacija“. U jednoj napuštenoj fabrici u predgrađu Donjecka smeštena su moderna dela, baš po ugledu na model koji je u Rurskoj oblasti spojio umetnost i industrijsku oblast. „Kultura kroz promene, promene kroz kulturu“, to je moto centra još od osnivanja. Industrijski kompleks u međuvremenu je u rukama proruskih separatista koji su uništili mnoga dela i dokumentaciju o radu centra. Zaposleni su pobegli u Kijev gde se nalazi fondacija za koju rade. Svoje aktivnosti nazvali su „Izolacija u egzilu“.
„Nisam stručnjak, ali sam ipak u poziciji da napravim razliku između umetnosti i ove pornografije“, kaže jedan od okupatora Leonid Baranov dok u ruci, kao da je reč o trofeju, drži fotografiju ukrajinskog umetnika Borisa Mikhailova: „Obećavam vam da ovakve umetnosti u Narodnoj Republici Donjeck – više neće biti.“
.jpg)
