Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jun.2022, 13:26

Bisenić: Novi bipolarni svet - Zapad protiv ne-zapada

Tragični rusko - ukrajinski oružani sukob kao što se očekivalo, za prvih 100 dana trajanja i mada još nije okončan nikakvim mirovnim sporazumom, izmenio je svet u toj meri kao da je reč o Trećem svetskom ratu, ocenio je u autorskom tekstu za Tanjug analitičar i bivši diplomata Dragan Bisenić.

"Samo su svetski ratovi u toj meri dovodili do geopolitičkih pomeranja takvog obima i karaktera do kojih je već >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << do sada doveo ovaj sukob. Ovo je sukob u kome se koristi retorika upotrebe nuklearnog naoružanja. Zbog toga je on i "flert" sa reprizom Hirošime i Nagasakcija na evropskom tlu.

Rusija posle 400 godina svoje istorije napušta Evropu. Ideal s kojim je pre tri decenije okončan Hladni rat - izgradnja Evrope od Lisabona do Vladivostoka raspao se u paramparčad na ukrajinskim poljima. Isto će se desiti i s planovima za proširenje NATO na istok.

Rusija u prvih 100 dana ostvaruje svoje ciljeve, istina sporije nego što se očekivalo, ali korak po korak ide napred. Tvrdi se da sada vlada sa 70 odsto ukupne teritorije Donbasa. Zapadu je sukob došao kao dar s neba kako bi obavio svoju konsolidaciju i kako bi ponovo, mada samo privremeno, definisao svoj centar koji je nakon okončanja Hladnog rata počeo da se deli, polarizuje i raspada.

Vašington se otvoreno uspostavio kao jedini centar zapada iz koga se odlučuje, oblikuju ideje i planovi i po potrebi komanduje, dok su svi ostali zapadni faktori koji su pretendovali na ikakvu samostalnost ili autonomiju, poput Evropske unije, prosto pognuli glavu i prihvatili ulogu voljnih izvršilaca.

Protiv Rusije je uvedeno više od 6 000 različitih sankcija, što je duplo više nego protiv Irana koji je pod sankcijama više od 40 godina. U Kremlju su uvereni da je to scenario koji stoji i pred Rusijom i spremaju se za njega. Ali te sankcije nisu uspele da slome rusku privredu i da je dovedu do bankrota kako se očekivalo.

Evropska unija šestim paketom sankcija veoma je ograničila uvoz ruske nafte, a narednim najavljuje isto to i sa gasom. Povećanje cena, inflacija i negativni uticaj na životni standard, neminovne posledice su ovakve orijentacije.

Diplomatija se nije pokazala, iako je u početku obećavala da će delovati brže i efikasnije. Od mnogih ponuda posredovanja, samo je Turska uspela da organizuje pregovore dve strane koji su uistinu bili pokušaj pažnje vredan. Turska je stavila do znanja i u ovoj krizi da ima dovoljno snage za samostalnu politiku. Nije uvela sankcije Rusiji, a stavila veto na ulazak Švedske i Finske u NATO. Turska će, kako stvari stoje, uistinu uvećati svoj politički, diplomatski i geostrategijski značaj u ovoj krizi.

Umesto multipolarnog sveta, čini se da se predlaže ponovno stvaranje međunarodnog sistema zasnovanog na interakciji svetskog jezgra (Zapada) i svetske periferije (ne-Zapada). Istovremeno, kao i početkom veka, pretpostavlja se da takva podela neće dovesti do formiranja klasičnog bipolarnog sveta, pošto globalna periferija neće moći i neće hteti da se ujedini protiv Zapada.

Samo, da li će ova ideja biti uspešna? Sve protivurečnosti i svi sukobi unutar zapada nisu nestali. Kada prestane rusko - ukrajinski sukob, ponovo će da se pojave, bez obzira koliko antiruska platforma može da izgleda kohezivna.

Ako Zapad i dalje bude žestoko neprijateljski raspoložen, Rusija planira da sklopi prvi privremeni odbrambeni savez s Kinom ograničen na pet godina. Ova Rusija odstupa od svakog istorijskog modela tako što se odlučuje da „mora da pomogne Pekingu na bilo koji način, kako bi sprečila da bude čak i privremeno poražen u ratu koji je protiv njega pokrenut, jer bi taj poraz oslabio i Rusiju".

Senke rusko - kineskog saveza i antiruskog zapada pomaljaju se iz barutnog dima i srušenih ukrajinskih gradova. To su dve sasvim nove istorijske situacije čiji konačan oblik će biti određen na ukrajinskim ravnicama narednih meseci.

Rusko - ukrajinski sukob ponovo je bacio snažna svetla na zapadno rušenje principa teritorijalnog integriteta država, u ovom slučaju Srbije, na primeru Kosova.

Kosovo i ukrajinska kriza su sada spojeni sudovi. Zapad neće uspeti da očuva i odbrani objašnjenje da je Kosovo „jedinstveni slučaj", jer, prosto, ne odlučuje on samo o tome. Ko bude hteo iz bilo kog razloga i interesa da Kosovo razume kao presedan, ono će to i biti.

Reklo bi se: „Ako izgleda kao presedan, ako govori kao presedan i ako hoda kao presedan, onda jeste presedan". Nova odbojnost Zapada prema promeni granica ne ide u prilog kosovskoj stvari, ma koliko ono dobijalo uveravanja da stvari stoje sasvim obrnuto.

Srbija je neočekivano dugo uspela da očuva svoj privilegovani odnos s Rusijom i pored dva veoma snažna talasa, američkog i evropskog, diplomatskih inicijativa da se Srbija uključi u antiruski blok. Pored sankcija Rusiji, traže se posebni uslovi za Kosovo, pristanak na ulazak u UN i priznanje Kosova.

Od Srbije se traži i da bude pouzdan zapadni oslonac regionalne stablnosti i da tako deluje prema BiH, Kosovu i Severnoj Makedoniji. Zapadna očekivanja i zahtevi od Srbije nesumnjivo su preambiciozni i nemoguće im je udovoljiti. Osim toga, oni su i rizični, jer vode destabilizaciji Srbije. Nije logično destabilizovati partnera od koga se očekuje da stabilizuje druge", zaključio je Bisenić u autorskom tekstu povodom 100 dana rusko - ukrajinskog oružanog sukoba.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...