Izvor: Politika, 25.Jun.2014, 13:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez rešenja u Ukrajini, svi gube
Siguran sam da se Srbija dobro priprema za predsedavanje OEBS-u jer to je velika odgovornost
Zahtev šefa norveške diplomatije Borgea Brendea (49) da u okviru dvodnevne posete Srbiji poseti i Obrenovac, koji se još oporavlja od poplava, uklapa se u iskustvo ovog norveškog konzervativca koje je on imao kao generalni sekretar norveškog Crvenog krsta.
Od oktobra prošle godine Brende je ministar inostranih poslova zemlje čija je diplomatija poslednjih decenija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u samom svetskom vrhu. U razgovoru za „Politiku” objašnjava da je 21. vek nesumnjivo pun izazova po Evropu.
„Evropa je bila teško pogođena nezapamćenom ekonomskom krizom, nezaposlenošću neviđenom od tridesetih prošlog veka. To je bio veliki izazov za čitav kontinent. Evropa se s tim suočila na način da je velika kriza ipak izbegnuta, što nije bilo moguće bez međusobne saradnje. Rast se vratio, nezaposlenost se lagano smanjuje”, kaže Brende.
Na konstataciju da živimo u vreme ekonomske krize i siromaštva, što je idealno tlo za razvoj politike koja se umnogome oslanja na nacionalizam, Brende kaže da „ima glasova koji šalju takve poruke, ali su oni jasna manjina”.
„U demokratskim društvima oni se pojavljuju, izabrani su i u Evropski parlament i možda to i nije tako loše. Iako se potpuno ne slažem sa njihovom porukom, to pokazuje snagu društva. Mimo ekonomske krize, imamo i nov izazov, a to je Ukrajina. Aneksija Krima je prvi put od Drugog svetskog rata da jedna zemlja uzme deo teritorije druge zemlje i to je veliki izazov koji će trajati narednih meseci. Nadam se da će prekid vatre voditi razumevanju između predsednika Petra Porošenka i proruskih separatista i Moskve”.
Pojedini smatraju da je Zapad u vezi s Ukrajinom i Rusijom napravio nekoliko grešaka: ignorisao je neskrivenu ambiciju Vladimira Putina da Rusiju vrati na svetsku scenu kao veliku silu – u čemu je Putin uspeo, dopustio je nastanak antiruskih radikala po istočnoj Evropi, krenuo je u otvoren pritisak na Moskvu što je samo ubedilo Putina da je za Rusiju bolje da svoje mesto traži u evroazijskom savezu. Da li je Zapad svestan posledica ili s njima jednostavno ne želi da se suoči?
Ovo pitanje zahteva malo razmišljanja pre odgovora. Ne slažem se sa stavom da postoji igra bez dobitnika. Verujem u rešenje, situaciju „pobednik-pobednik”. Loš je koncept po kome je dobro za nekog loše po nas, i obrnuto. Ekonomska kriza nam je pokazala da ako stvari krenu loše u SAD to nije američki problem. Za nekoliko meseci proširio se svetom. Svako je gubitnik ukoliko se stvari u Ukrajini ne reše. Ukoliko uđete u priču ko je u pravu a ko greši, onda se definitivno neko ne pridržava međunarodnog prava. Meni je to pre svega. Postoje standardi kojih moramo da se pridržavamo. Zato je aneksija Krima neprihvatljiva.
Zar nismo daleko od pobednik-pobednik situacije?
Ako Ukrajinu koristimo kao primer, bila je aneksija Krima, ali ako pogledate na ostatak Ukrajine, nedostatak pridržavanja međunarodnog prava doveo je do situacije u kojoj su mnogi ljudi u Ukrajini veoma negativno reagovali na tu vrstu ponašanja. O tome treba razmišljati. No, ako je počelo pogrešno, ne znači da ne postoji šansa da se makar pokuša da se problem reši kako ne bi po Evropi u decenijama koje dolaze stvarao atmosferu novog Hladnog rata.
Da li verujete u diplomatsko rešenje, neku ženevsku konferenciju?
Nije važno u šta ja verujem, već se nadam da će Porošenkov mirovni plan i prekid vatre biti prihvaćeni od proruskih separatista i da će doći do razgovora predsednika Porošenka i predsednika Putina. Rusija mora da prihvati volju naroda Ukrajine.
Razmišljajući realistično, da li zaista mislite da Krim može da se vrati Ukrajini?
Porošenkov mirovni plan predviđa rešavanje situacije u Donjecku i Lugansku, a što se Krima tiče stav NATO-a i EU je veoma jasan: kršenje međunarodnog prava.
Jedan od zajedničkih imenitelja ove krize je borba za ovladavanje izvorima energenata, što će se u ne tako dalekoj budućnosti proširiti i na ovladavanje izvorima vode. Da li Norveška, kao energetska sila, priprema neke mere kako bi pomogla zemljama EU da smanje zavisnost od ruskog gasa?
Mi već snabdevamo EU sa 23 odsto gasa. Kratkoročno, to možemo da povećamo za 10-15 procenata, ali ne za stalno zbog nedostatka kapaciteta. Dugoročno, Norveška može da poveća prodaju gasa Evropi, pod uslovom da se izgrade gasovodi. Za to bi bila neophodna dugoročna tražnja.
Šef ruske diplomatije ističe da je naredba EU Bugarskoj da zaustavi gradnju Južnog toka samo kratkotrajno odlaganje projekta. Kakvo je Vaše mišljenje o budućnosti Južnog toka u kontekstu ukrajinske krize?
Norveška nije u EU i nije deo tih investicija iako smo veoma bliski EU. Nisam u poziciji da komentarišem Vaše pitanje.
Otkako je ukrajinska kriza otvorena u novembru, Srbija se kreće po žici uvažavajući obaveze koje kao zemlja kandidat ima prema Briselu a istovremeno zadržavajući dobre odnose sa Moskvom. Analitičari tvrde da je takva neutralna pozicija sve više pod pritiskom Zapada, i da će Srbija morati da bira ili-ili?
Mislim da je kristalno jasno da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine. To se visoko ceni u Briselu. Srbija jeste na raskršću. Neophodne su mnoge reforme i diverzifikacija ekonomije. Uveren sam da je na tom raskršću odlučan čas za budućnost Srbije.
Koji su Vaši saveti liderima u Beogradu povodom srpskog predsedavanja OEBS-u naredne godine?
Siguran sam da se Srbija dobro priprema za predsedavanje jer je to velika odgovornost. Mandat OEBS-a je mir, ali i osiguravanje pridržavanja standarda kao što je sloboda medija, ljudska prava. Predsedavajući o tome mora da vodi računa, počinjući kod sebe.
Ovih dana je srpski premijer izrekao teške reči na račun OEBS-a povodom slobode medija u Srbiji. Šta Vi kažete o slobodi medija kao jednom od veoma važnih faktora u procesu evrointegracija?
Koristimo svaku priliku da istaknemo važnost slobode izražavanja i slobode medija.
Boško Jakšić
objavljeno: 25/06/2014
Pogledaj vesti o: Poplave
