Izvor: Politika, 12.Maj.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki plaćenici na istoku Ukrajine
Nemački „Bild” piše da oko 400 najamnika nekadašnjeg „Blekvotera” pomaže ukrajinskoj vojsci u borbama protiv proruskih aktivista
U akcijama ukrajinskih snaga protiv proruskih pobunjenika učestvuju i najamnici ozloglašene američke kompanije „Blekvoter”, objavio je nemački dnevnik „Bild”.
Ova privatna vojska, poznata po nekažnjenom ubijanju nenaoružanih civila u Iraku, danas deluje pod imenom „Akademi”. Ona je u jugoistočne delove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ukrajine poslala oko 400 plaćenika, piše nemački list u nedeljnom izdanju. Kako prenose i mediji na engleskom jeziku, nije jasno ko komanduje ovim snagama niti ko ih plaća, ali su one raspoređene oko Slavjanska u Donjeckoj oblasti. Nemačke tajne službe su krajem aprila obavestile vladu kancelarke Angele Merkel o ovim operacijama, kazali su obaveštajni izvori za „Bild”.
Ovo nije prvi put da se „Blekvoter”, čiji su zaposleni 2007. ubili 17 i ranili 20 ljudi u Bagdadu, povezuje sa sukobima u Ukrajini. Moskva je još u martu saopštila da je prozapadna kijevska vlada uposlila 300 plaćenika nekadašnjeg „Blekvotera” i njegove sestrinske kompanije „Grejstoun”.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije objavilo je tada da Ukrajina unajmljuje strane vojne kompanije da bi „ugušila proteste građana”, to jest prorusku pobunu na istoku zemlje.
„Akademi” je na svom sajtu objavio demanti, tvrdeći da su sve to „glasine” koje su pustili „neodgovorni blogeri i onlajn novinari”.
„Takve neosnovane tvrdnje bez činjenica nisu ništa više od senzacionalističkih napora da se stvori histerija i dođe do naslova u vreme istinske krize”, saopštila je kompanija.
Američka vlada angažovala je „Blekvoter” da obezbeđuje diplomate, birokrate i kongresmene tokom poseta Iraku. Privatno obezbeđenje je između 2005. i 2007. bilo umešano u 195 incidenata sa pucnjavom, potvrdio je jedan izveštaj Kongresa.
Međutim, planeta je dobro upamtila njihovo ime tek u septembru 2007, kada su otvorili vatru na gradskom trgu, usmrtivši prolaznike, putnike u autobusu i jedno dete. Ovaj slučaj pojačao antiameričko raspoloženje u svetu, a posebno u okupiranom Iraku. Niko nije odgovarao za smrt nedužnih Iračana, pa je Bagdad optužio Ameriku da svoje državljane stavlja iznad zakona.
Američki istražitelji su više puta pokušavali da pokrenu proces protiv najamnika „Blekvotera”. Slučaj protiv šestorice osumnjičenih se pred američkim sudovima prvi put pojavio 2008, ali je naredne godine odbačen iako je jedan od optuženih priznao krivicu. Ostali su se izjašnjavali kao nevini. Objašnjavali su da su pucali posle napada militanata, pri čemu je američka vojska saopštila da ne postoji trag takvom napadu.
Vlasnik Erik Prins prodao je kompaniju privatnim investitorima 2010, sve vreme tvrdeći da su njegovi radnici nevini i da je firma radila u skladu sa potrebama Stejt departmenta. Prins je potom ušao u biznis sa video-igricom u kojoj igrač oponaša ugovorca „Belkvotera” na nekom ratištu, što je izazvalo negodovanje javnosti.
Novi menadžment je probao da se distancira od učešća u iračkom ratu, između ostalog i promenom imena. Ipak, izgubili su mnogobrojne poslove i danas zarađuju samo trećinu nekadašnjeg profita, mada im je država i dalje najveći poslodavac.
Slučaj protiv učesnika u incidentu u Bagdadu obnovljen je i 2011, a onda i u jesen prošle godine, kada su napisane optužnice protiv petorice najamnika, pri čemu je jedna od njih odmah odbačena. Tužilaštvo se žalilo da je vlada od samog početka ometala i otežavala istragu. Govorilo se čak i da su uklanjani dokazi da bi se zaštitio „Blekvoter”. Tužba se teško gradila i zbog toga što je Stejt department najamnicima garantovao da se njihove izjave o događaju neće upotrebiti u krivičnom postupkuprotiv njih.
Konačno, nedavno je odbačena optužnica protiv još jednog radnika „Blekvotera”, Nikolasa Sletena, što znači da će za nekoliko nedelja početi suđenje samo trojici najamnika. Postupakprotiv Sletena nije pokrenut zbog proceduralnih manjkavosti.
U međuvremenu je protiv njega podignuta optužnica za teže krivično delo, to jest ubistvo sa predumišljajem, što će biti mnogo teže dokazati nego nezakonito otvaranje vatre. Tužioci za njega tvrde da je gajio „duboko neprijateljstvo” prema Iračanima i da je govorio da želi da ubije što više njih da bi se osvetio za 11. septembar.
J. Stevanović
objavljeno: 13.05.2014.
