Izvor: Kurir, 26.Maj.2011, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MLADIĆA TRAŽILI 15 GODINA
BEOGRAD - Najtraženiji haški begunac Ratko Mladić u bekstvu je od kraja 1996 godine. Za proteklih dvanaest godina, bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je navodno na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu...
Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti. U međuvremenu, mnoge lokacije su identifikovane >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kao potencijalna skrovišta, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005.
Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag.
Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.
Tokom 2006. godine, organizovanom policijskom racijom razbijena je dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.
Biografija Ratka Mladića
Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, opština Kalinovik, Kraljevina Jugoslavija (danas Republika Srpska, Bosna i Hercegovina).
Bio je general i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Optužen je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i od 1996. nije bio dostupan javnosti.
Aprila 1992. potonji ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić, vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.
Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog dr Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.
Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.
Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, general Ratko Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.
Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."
Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.
Penziju je uredno primao do novembra 2005. kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta.
Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.
Optužnice protiv Ratka Mladića
Prva optužnica protiv Ratka Mladića (i Radovana Karadžića) potvrđena je 25. jula 1995. i teretila ga je za genocid i druge zločine počinjene nad civilima širom teritorije Bosne i Hercegovine.
Druga optužnica je potvrđena 16. novembra 1995. i odnosila se na događaje u Srebrenici iz jula 1995. godine.
Izmenjena optužnica (IT-95-5/18-I) protiv Ratka Mladića potvrđena je 11. oktobra 2002.
U izmenjenoj optužnici su objedinjene prva i druga optužnica i smanjen je ukupan broj optužbi, tako da su ostale samo one najteže, koje su uključivale šest tački za kršenja zakona i običaja ratovanja, sedam tačaka za zločine protiv čovečnosti i dve tačke za genocid.
Pogledaj vesti o: Uhapšen Ratko Mladić
