Izvor: Studnel.com, 28.Jun.2016, 12:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vidovdanski ustav − prvi ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca
Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je svoj ustav nazvala po datumu donošenja, prazniku Vidovdanu. Usvajanje Vidovdanskog ustava izazvalo je velike političke sukobe u novonastaloj državi. Nemiri su nastali jer je ustav donesen na osnovu preglasa na nacionalnoj osnovi, tesnom većinom. Za njega je glasalo 223 poslanika Ustavotvorne skupštine, koju su činile Radikalna stranka, Demokratska, Vošnjakovi zemljoradnici, Jugoslovenska muslimanska organizacija i Nacionalna >> Pročitaj celu vest na sajtu Studnel.com << turska stranka. Protiv donošenja ustava bilo je 35 poslanika i to socijalista, republikanaca i zemljoradnika iz Srpske zemljoradničke stranke. Apstinirao je 161 poslanik iz Hrvatske republikanske seljačke stranke, koja je skupštinu bojkotovala od početka njenog rada. Uz sve to, nije bilo ni predstavnika treće zone, koja je bila pod italijanskom okupacijom.
U ime kralja, svoju saglasnost je dao i prestolonaslednik, regent Aleksandar i na taj način ovaj ustav spada u kategoriju ustav-pakt. Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca je određena kao ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija, čiji je jezik bio srpsko-hrvatsko-slovenački. Uspostavljeno je unitarno uređenje. Zakonodavna vlast je pripadala kralju i Narodnoj skupštini, gde je kralj imao velika ovlašćenja: zakonodavnu inicijativu, sankcije, promulgaciju zakona kao i inicijativu za promenu ustava. Imao je pravo i da proglasi rat i zaključi mir. Bio je šef države, pa je mogao da raspušta skupštinu.
Biračko pravo u skupštini je bilo ograničeno visokim starosnim cenzusom, a nisu ga imale ni žene. U slučaju promene ustava skupština se raspuštala i birala nova, što je značilo postojanje skrivenog ustavotvornog referenduma. Ministri su odgovarali i kralju i skupštini i nisu mogli biti iz redova poslanika. Sudovi su bili nezavisni i organizovali su se kao prvostepeni, apelacioni i Kasacioni sud, čije je središte bilo u Zagrebu. Jedinice teritorijalno-administrativne podele su bile oblasti, okruzi, srezovi i opštine. Ovaj ustav je važio do 6. janura 1929. godine.
Izvori: projuris.org, arhivyu.gov.rs
na danasnji danustavvidovdankraljevina shsdogadjaj
