Izvor: NoviMagazin.rs, 16.Apr.2017, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Turskoj danas referendum o izmeni Ustava
Više od 55 miliona stanovnika Turske glasaće danas na referendumu o izmeni Ustava, koja, između ostalog, predviđa šira ovlašćenja predsednika država.Referendum, koji se organizuje devet meseci posle neuspelog vojnog udara, mnogi smatraju konačnim testom popularnosti predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, piše agencija AP.
Zagovornici ustavnih promena smatraju da će reforma stvoriti jaku i stabilnu Tursku.
Protivnici međutim ocenjuju da referendum daje >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Erdoganu autoritarnu moć, optužujući turskog predsednika da na taj način želi da uguši svaki kritički glas, posebno posle neuspelog puča 15. jula 2016. godine.
Ako ustavne promene budu odobrene na referendumu, mesto premijera biće ukinuto u korist predsednika države, koji bi imao šira ovlašćenja.
Predložene izmene Ustava predviđaju izvršna ovlašćenja predsednika, ali i da šefu države bude dozvoljeno da zadrži veze s političkom partijom, piše Anadolija.
Izmenom Ustava predsednik Turske bi imao ovlašćenja da ministre razreši dužnosti, proglasi vanredno stanje, izdaje uredbe, imenuje ljude na ključnim pozicijama, uz neograničen broj potpredsednika.
Predsednik može biti izabran za dva uzastopna petogodišnja mandata, međutim pojedini analitičati navode da bi prevremeni izbori održani tokom drugog mandata "resetovali merenje vremena" i omogućili predsedniku da se kandiduje na još jedan mandat, što bi značilo da Erdogan može da vlada do 2029, piše agencija AP.
Reforma takođe predviđa da broj poslanka bude povećan sa 550 na 600, da minimalna starost poslanika bude smanjena na sa 25 na 18 godina i održavanje istovremenih parlamentarnih i predsedničkih izbora svakih pet godina, pa bi naredni izbori bili održani u novembru 2019.
Glasanje u 32 istočne provincije trajaće od 7.00 do 16.00, a u ostalim delovima Turske od 8.00 do 17.00, navela je turska agencija Anadolija.
Turski parlament je prethodno u januaru odobrio ustavne reforme. Za reformu je bilo 339 poslanika, dok su 142 bila protiv. Reforma je prošla s devet glasova više nego što je bilo neophodno da bi se nakon toga glasalo na referendumu.
Oko tri miliona turskih iseljenika glasalo je od od 27. marta do 9. aprila u 57 država.
Glasački listić je jednostavno podeljen na delove za "da" i "ne", bez napisanog pitanja i veruje se da ljudi znaju o kom pitanju odlučuju, navodi AP.
Turska nema zvanične izlazne ankete i medijima je zabranjeno da objavljuju rezultate dok tu zabranu ne ukine Visoki izborni odbor.
Erdogan i premijer Turske Binali Jildirim predvodili su kampanju za ustavne promene koja je dominirala Turskom, dok su se predstavnici opozicione kampanje protiv reforme suočili s pretnjama, nasiljem, pritvorima, nedostatkom medijskog prostora i zanemarivanjem provladinih medija, piše agencija AP.
Turska se od 2015. godine suočila s talasom terorističkih napada ekstremističkih grupa među kojima je Islamska država, ali i sukobima s kurdskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje.
Više od 250.000 policajaca i skoro 130.000 pripadnika paravojnih formacija biće na dužnosti u nedelju, a 6.000 vojnika biće u pripravnosti, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Otvorena birališta na turskom referendumu o ustavnim promenama
U Turskoj su danas otvorena birališta na referendumu o ustavnim reformama na kome se traži od glasača da podrže proširenje predsedničkih ovlašćenja, javili su izveštači Frans presa.
Oko 55,3 miliona birača mogu da glasaju od 6.00 do 15.00 sati po centralnoevropskom vremenu na istoku Turske i od 7.00 do 16.00 u ostalom delu zemlje, na referendumu gde se predlaže da se predsedniku države daju izvršna ovlašćenja.
Prema anketama, rezultat će biti tesan.
Referendum, koji se organizuje devet meseci posle neuspelog vojnog udara, mnogi smatraju konačnim testom popularnosti predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, piše agencija AP.
Zagovornici ustavnih promena smatraju da će reforma stvoriti jaku i stabilnu Tursku. Protivnici, medjutim, ocenjuju da referendum daje Erdoganu autoritarnu moć, optužujući turskog predsednika da na taj način želi da uguši svaki kritički glas, posebno posle neuspelog puča 15. jula 2016. godine.
Šef turske diplomatije kritikovao evropske zemlje
Turski ministar spoljnih poslova Melvut Čavušoglu kritikovao je "strane zemlje" zbog pokušaja da utiču na istorijski referendum o izmenama Ustava Turske.
Glasajući na biračkom mestu u provinciji Antalija, Čavušoglu je rekao da je neko "iz inostranstva" pokušao da kaže narodu Turske šta da radi.
"Oni su zauzeli strane, ali danas odluka pripada našem narodu", kazao je šef turske diplomatije.
On nije medjutim naveo na koga se odnosi njegova izjava, ali tenzije izmedju Turske i pojedinih evropskih zemalja, posebno Nemačke i Holandije, su pojačane.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan označio je Nemačku i Holandiju kao nacističke jer nisu omogućile turskim ministrima da prisustvuju skupovima ;podrške za turski referendum.
Čavušoglu ;je trebalo da u martu otputuje u Roterdam na miting, ali je Holandska vlada povukla dozvolu za sletanje njegovog aviona, ako je navela, zbog "rizika za javni red i bezbednost".
Više od 55 miliona stanovnika Turske s pravom glasa izjasniće se danas na referendumu o izmeni Ustava, koja, izmedju ostalog, predvidja šira ovlašćenja predsednika država.
Referendum, koji se organizuje devet meseci posle neuspelog vojnog udara, mnogi smatraju konačnim testom Erdoganove popularnosti.
