Izvor: B92, 17.Apr.2017, 15:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Sultanat": Erdogan " gospodar života i smrti
Prolazak novog ustava na referendumu je poslednji ekser u kovčegu Ataturkove Turske i oživljavanje Abdulhamidove ideje o Osmanskom carstvu, piše Nedeljnik.
Novi ustav o kojem su se izjasnili turski građani klasičan je primer najvišeg pravnog akta napisanog "ad personam".
Po slovu novog ustava, Erdogan će moći da ostane na vlasti čak do 2034, odnosno do svoje 80. godine, a on će biti bukvalno gospodar života i smrti u Turskoj, jer će lično imenovati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministre, generale, ambasadore, sudije, tužioce, čak i direktore srednjih i visokih škola.
I to nije sve, Erdogan će moći sam da donosi dekret koji će imati snagu zakona, a imaće apsolutno diskreciono pravo da raspusti parlament svaki put kad mu ne bude po volji njegov sastav i rad. Rečju, Turska će postati, ako prođe ustav na referendumu, klasična istočnjačka despotija modernog doba, u kojoj će biti izbrisana podela vlasti na izvršnu, zakonodavnu i sudsku, a o protivtežama vlasti i institucijama da i ne govorimo, neće ih biti ni u tragovima.
Nova ustavna rešenja predviđaju ukidanje funkcije premijera. Sve nadležnosti predsednika vlade koje su po aktuelnom pozitivnom pravu slične kancelarskim ovlašćenjima u Nemačkoj, prelaze na predsednika. Ukida se i vlada kao takva, dok ministre po ličnom nahođenju bira predsednik države. Parlament ne samo da nema pravo da ih imenuje nego ne može ni da ih i smeni. Pošto nema vlade u izvornom smislu tog pojma, parlament ne može ni da izglasa nepoverenje vladi jer su imenovani ministri neka vrsta "privatnog" kabineta predsednika republike. Predsednik je autorizovan da tokom vanrednog stanja, kao što je sada slučaj, donosi dekrete koji imaju snagu zakona. Predsednik čak ima i pravo da potpiše i učini izvršnim zakon koji nije dobio potrebnu većinu u parlamentu.
Predsednik može da raspusti parlament unilateralno, u totalnom odsustvu bilo kakvih uslova i bez obaveze da obrazloži svoju odluku. Predsednik države može da bude izabran dva puta na petogodišnji mandat. U slučaju da predsednik raspusti parlament tokom drugog mandata, ima pravo da se kandiduje i za treći mandat. U Erdoganovom slučaju to praktično znači da će moći da ostane u svojoj megalomanskoj palati u Ankari čak do 2034. godine, praktično doživotno s obzirom na to da je rođen 1954. godine. Parlament po predloženim ustavnim rešenjima gubi i kontrolu nad vojskom koja prelazi u ekskluzivnu nadležnost predsednika.
Antievropski i antidemokratski aspekt ustavne reforme je najočigledniji jer ukida praktično nezavisnost sudija i tužilaca. Ceo pravosudni sistem će biti pod patronatom predsednika republike, što se neće ogledati samo kroz imenovanje ministra pravde već i imenovanje šest od 12 članova Višeg saveta sudstva kojim će predsedavati sam predsednik. Dakle, imaće sigurnu većinu 7 - 6.
Od Ataturkove reforme i stvaranja moderne Turske vojska je ponosno isticala svoju nezavisnost u odnosu na politiku i posebno proislamske partije. Štaviše, vojska je bila decenijama brana islamizacije Turske i igrala je važnu ulogu u držanju pod kontrolom proislamskih stranaka. Po novom ustavu ne samo što će biti pod direktnom komandom predsednika već će novi "sultan" takođe imenovati načelnika generalštaba i sve komandante rodova vojske, dok će svi oficiri biti unapređivani po direktnom ukazu predsednika. Savet za nacionalnu bezbednost u kojem su većinu činili generali turske vojske gubi pravo da predloži uvođenje vanrednog stanja. Ako 16. aprila pobedi Erdoganova linija na referendumu, on će jedini moći da predlaže i proglašava vanredno stanje.
Svoju apsolutističku vlast Erdogan zaokružuje prerogativima da osim ministra obrazovanja lično predlaže i imenuje direktore srednjih i viših škola. U nadležnosti predsednika republike spada i imenovanje osoba koje će činiti Savet za visoko školstvo.
Pogledaj vesti o: Turska
