Izvor: NoviMagazin.rs, 24.Jan.2018, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudija Akaj iz Turske odlučiće da li će Jojiću i Radeti biti suđeno u Hagu ili u Srbiji
Sudski Mehanizam u Hagu poverio je danas sudiji Ajdinu Sefi Akaju (Aydin Akay) iz Turske odlučivanje o tome da li će zvaničnicima Srpske radikalne stranke Petru Jojiću i Vjerici Radeti, optuženim za nepoštovanje suda, biti suđeno u Hagu ili će predmet biti ustupljen Srbiji.
Odluku o poveravanju te odluke sudiji Akaju doneo je predsednik Mehanizma Teodor Meron (Theodor).
Sudija Akaj bio je u Turskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << uhapšen i optužen zbog navodne povezanosti s neuspelim pokušajem državnog udara 2016. Prvostepenom presudom, uprkos protestima Mehanizma i UN koji su ukazivali da on uživa diplomatski imunitet, turski sud osudio je, u leto prošle godine, sudiju Akaja na sedam i po godina zatvora.
Akaj je na tu presudu uložio žalbu, a do pravosnažne presude pušten je na slobodu uz zabranu da napušta Tursku.
Sudski Mehanizam u Hagu oglasio se, pre današnje odluke, nadležnim za proces protiv Jojića i Radete, koji mu je, pre nego što je zatvoren krajem prošle godine, ustupio Haški tribunal.
Statut Mehanizma predviđa da, pre nego što suđenje za nepoštovanje suda počne, Mehanizam mora razmotriti mogućnost ustupanja postupka nacionalnom pravosuđu.
Vlasti Srbije su ranije, tokom dugotrajnog sporenja s Tribunalom oko hapšenja i izručenja dvoje radikala, predlagale da se njima sudi pred srpskim sudom, ali je Haški tribunal tu mogućnost odbijao.
Tribunal je skoro tri godine tražio od Beograda da uhapsi i izruči Jojića i Radetu koje je u oktobru 2012., optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić preminuo je prošle godine u Srbiji. Tribunal je potom obustavio postupak protiv njega.
Nalog za hapšenje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.
Na proleće 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.
Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice".
Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Predsednik Tribunala Karmel Ađijus (Carmel Agius) pozvao je nekoliko puta Savet bezbednosti UN da "preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama".
Sudija Ađijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) odbacili su argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.
Naveli su primer još jednog člana SRS Ljubiše Petkovića koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osuđen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.
Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija obavezna da sarađuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji s međunarodnim sudom.
Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala u martu 2016. oslobođen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Od novembra 2014., Šešelj je na privremenoj slobodi u Srbiji.
(Kraj) rad/šm
POLITIKA-SRBIJA-VESTI-HAŠKI SUD
Sudija Akaj iz Turske odlučiće da li će Jojiću i Radeti biti suđeno u Hagu ili u Srbiji
HAG/BEOGRAD, 24. januara 2018. (Beta) -
Odluku o poveravanju te odluke sudiji Akaju doneo je predsednik Mehanizma Teodor Meron (Theodor).
Sudija Akaj bio je u Turskoj uhapšen i optužen zbog navodne povezanosti s neuspelim pokušajem državnog udara 2016. Prvostepenom presudom, uprkos protestima Mehanizma i UN koji su ukazivali da on uživa diplomatski imunitet, turski sud osudio je, u leto prošle godine, sudiju Akaja na sedam i po godina zatvora.
Akaj je na tu presudu uložio žalbu, a do pravosnažne presude pušten je na slobodu uz zabranu da napušta Tursku.
Sudski Mehanizam u Hagu oglasio se, pre današnje odluke, nadležnim za proces protiv Jojića i Radete, koji mu je, pre nego što je zatvoren krajem prošle godine, ustupio Haški tribunal.
Statut Mehanizma predviđa da, pre nego što suđenje za nepoštovanje suda počne, Mehanizam mora razmotriti mogućnost ustupanja postupka nacionalnom pravosuđu.
Vlasti Srbije su ranije, tokom dugotrajnog sporenja s Tribunalom oko hapšenja i izručenja dvoje radikala, predlagale da se njima sudi pred srpskim sudom, ali je Haški tribunal tu mogućnost odbijao.
Tribunal je skoro tri godine tražio od Beograda da uhapsi i izruči Jojića i Radetu koje je u oktobru 2012., optužio da su da su uticali na svedoke u haškom procecu protiv njihovog partijskog vođe Vojislava Šešelja, tako što su ih pretnjama, ucenama i mitom nagovarali da promene iskaze ili da ne svedoče.
Trećeoptuženi radikal Jovo Ostojić preminuo je prošle godine u Srbiji. Tribunal je potom obustavio postupak protiv njega.
Nalog za hapšenje radikala Tribunal je vlastima u Beogradu uputio u januaru 2015.
Na proleće 2016. godine Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu odlučio je da nema zakonskih osnova za hapšenje i izručenje radikala, zato što nacionalni zakon o saradnji s Haškim tribunalom predviđa obavezu izručenja samo optuženih za ratne zločine, a ne i nepoštovanje suda.
Tribunal je 5. oktobra 2016. izdao međunarodni nalog za hapšenje Jojića i Radete, ocenjujući da je zvanični Beograd nekoliko puta odbio da postupi po nalogu suda, uhapsi i u Hag izruči dvoje radikala.
Na zahtev Tribunala, Interpol je za optuženim radikalima raspisao "crvene poternice".
Haški tribunal je Srbiju nekoliko puta prijavio Savetu bezbednosti UN zbog nesaradnje u slučaju članova SRS.
Predsednik Tribunala Karmel Ađijus (Carmel Agius) pozvao je nekoliko puta Savet bezbednosti UN da "preduzme mere neophodne da se obezbedi povinovanje Srbije nalozima Tribunala, u skladu sa njenim obavezama".
Sudija Ađijus i glavni tužilac Serž Bramerc (Serge Brammertz) odbacili su argumentaciju beogradskog suda, podsećajući da su isti sudija i sud, prethodnih godina, u sličnim slučajevima, donosili odluke o izručenju optuženih za nepoštovanje suda.
Naveli su primer još jednog člana SRS Ljubiše Petkovića koji je bio izručen iz Srbije i u Hagu osuđen na tri meseca zatvora zbog nepoštovanje Tribunala.
Reagujući na odluku beogradskog suda, i raspravno veće Tribunala je protumačilo da je Srbija obavezna da sarađuje i izruči optužene za nepoštovanje suda i po statutu Tribunala i po sopstvenom zakonu o saradnji s međunarodnim sudom.
Šešelj je prvostepenom presudom Tribunala u martu 2016. oslobođen krivice za zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Tužilaštvo je na tu presudu uložilo žalbu, a pravosnažna presuda se očekuje. Od novembra 2014., Šešelj je na privremenoj slobodi u Srbiji.
.jpg)
