Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Maj.2016, 11:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Vuk iz Orijent-ekspresa

Kad je turski predsednik Redžep Erdogan posle prošlonedeljne trodnevne posete konačno napustio Hrvatsku, njeni stanovnici ojađeni su se vratili raskošnim TV-sapunicama unosne turske produkcije. Hiljadu i jedna noć prošla je u trenu, a Zagrepčane je dočekalo još jedno hladno, sivo i kišovito jutro. Bez "sultana Erdogana i hostese Kolinde" kako su zajedljivo primetili borci za ljudska prava i slobodu medija, nezadovoljni pompom koja je, zbog gosta iz Ankare, potpuno paralisala život >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u zemlji.

Mirovne organizacije bile su ponižene što se na kolenima dočekuje čovek koji tiraniše svoje sunarodnike, a maltretira izbeglice iz Sirije, Pakistana, Avganistana i ostalih zemalja koje je rat na Bliskom istoku praktično zbrisao sa lica zemlje.

Zlatni uvojci Hrvatice nad Hrvaticama, koja na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, po hitnoj proceduri, stiče doktorat iz međunarodnih odnosa, prvi su zatitrali pred očima visoke delegacije iz Turske. Novinarka Hrvatske državne televizije koja je izveštavala iz Islamskog centra u Zagrebu glavu je prekrila maramom, ali je gospođa predsednica Kolinda Grabar-Kitarović svog turskog kolegu i njegovu suprugu dočekala poput omiljene odaliske u NATO haremu. Premda uzorno prekrivena odećom koja joj je napinjala poprsje, pomutila je pamet i Erdoganu i njegovoj pratnji, ali i ministrima i protokolu sopstvene zemlje. Njen dekolte postao je top tema svih domaćih i stranih medija. Govorio je sam za sebe, tako da su se citati neumrlog bosanskog pesnika Maha Dizdara o ćutanju u nedostatku "jakih reči" u njenim ustima pretvorili u vrhunsku grotesku.

Pokazalo se, međutim, da odaliska iz evropskog NATO harema nije bila dovoljna. Erdogan je prošetao Hrvatskom, odmerio od glave do pete njene političarke i menadžere i izjavio da ovde ne vidi prevelik potencijal kome bi mogli da se nadaju poslovni ljudi njegove zemlje, a posebno ne onih stotinu biznismena iz najuže pratnje.

Hobotnica državne administracije u sprezi s pristrasnim sudovima koji ne kažnjavaju, nego nagrađuju privredni i ini kriminal, glavni su razlog ove poražavajuće procene čoveka koji je Hrvatsku premerio kao sopstvenu gredicu egzotične balkanske salate.

Šta Turska traži u Hrvatskoj?

Godišnji privredni prirast Turske bliži se brojki od dvadesetak odsto, a onaj hrvatski, duboko ispod nule, nepristojno je i pominjati. Turska trguje sa tržištima o kojima autistička domaća privreda i ksenofobna dnevna politika mogu samo da sanjaju, sa Kinom, Rusijom i Nemačkom. Prošle godine zvanična Ankara je u Hrvatsku izvezla robu vrednu više od stotinu miliona evra i to uglavnom tehničke aparate, elektroniku i visokosofisticirana pomagala za razne industrijske grane u Hrvatskoj.

Tursku, niko to u Zagrebu nije krio, interesuju hrvatske nekretnine, morska obala, turizam i banke. A pošto zlosrećni premijer Vlade u Zagrebu Tim Orešković još traži onih "deset miljon miljard novci da ih da nekom u Jurop za dug od Hrvatska", ne treba sumnjati da je zemlja koja se od devedesetih do nedavnog dolaska Redžepa Erdogana u Zagreb slavila kao "predziđe hrišćanske Evrope", spremno stavila na raspolaganje gospodaru Male Azije. U svakom smislu.

Ako ste ikada prošli mediteranskom obalom Turske sa slavnom Trojom, Pergamonom, Efesom, Miletom i ostalim kulturnim i duhovnim blagom koje su antički Grci ostavili današnjim Evropljanima, ostaćete bez daha nad civilizovanim turizmom moderne Turske. U nekadašnju grčku koloniju Smirnu, današnji Izmir, drugi po veličini grad u Turskoj sa deset miliona stanovnika, u kome se po legendi rodio slepi velikan Ilijade i Odiseje Homer, automobilom se danas ulazi po sat ili dva. Ne zbog gužvi, nego zbog njegove goleme površine. Ulazak u Istanbul događaj je koji se ne može opisati nego samo doživeti, što znaju svi koji su, makar i nakratko boravili u gradu sa dvadeset miliona stanovnika koji avion nadleće gotovo sat vremena. A kad se nađete na istanbulskom aerodromu, onda ste u centru sveta. Odande putujete u Moskvu, Teheran, Isfahan, Damask, Peking, Kuala-Lumpur, Tokio, Dubai, Mombasu, Njujork, Pariz, London, kao i Beograd, Zagreb i Sarajevo. Zvuči silno ironično, ali najmanje su gužve na izlaznom šalteru za Brisel...

Muslimani jednaki sa hrvatskim katolicima i "hrvatskim pravoslavcima"

Takvoj Turskoj hrvatski državni vrh ponudio je da je svečano, kao siromašnog, hendikepiranog rođaka, na sporedna vrata "uvede u Evropu". Turska delegacija u Zagrebu ovo je pristojno oćutala. Jer je još iranski filozof, mistik, fizičar, pesnik, matematičar i lekar Omar Hajam u jednoj od svojih slavnih katrena primetio - "kap stiže gde se presto diže, da budeš išta, spusti se do ništa". Kako ništa, zapanjili su se domaćini u Zagrebu? I na brzinu, u svečane odaje Hrvatskog narodnog kazališta, okupili goste iz Turske i sve domaće Muslimane.

Kao što je moglo i da se očekuje, pozlaćene lože i crveni baršun nisu ostavili poseban utisak na Erdogana i njegovu pratnju. Pristojno su slušali kako predsednica hvali Tursku kao najbolju zemlju sveta, njenog predsednika kao najmudrijeg državnika, a njegove podanike kao najlojalnije ljude na kugli zemaljskoj. I onda su u čitavu priču ušli i stanovnici Bosne i Hercegovine, kao i čitava susedna država u kojoj žive, pa se publika nije mogla oteti dojmu da je zapravo reč o jednoj državi, tj. o onom "prekodrinskom trbuhu" Velike Hrvatske iz Drugog svetskog rata o kome je sanjala Pavelićeva marionetska država.

Premda se slavilo stotinu godina od zvaničnog priznanja islama kao ravnopravne vere u tadašnjoj Kraljevini Slavoniji i Dalmaciji, svaka druga reč državnog vrha Hrvatske sa, persijskim tepisima presvučene pozornice glavnog domaćeg teatra, bio je NATO savez i jedinstvo Hrvatske i BiH pod turskim patronatom. Vrhunac je bilo spominjanje muslimanskih vernika koji su u pravima jednaki hrvatskim katolicima i "hrvatskim pravoslavcima"(?!)

A kad je šef parlamenta u Zagrebu, akademik Željko Rajner pomenuo da je Hrvatska uzor kako se postupa s manjinskim narodima i konfesijama, predstavnici srpske i jevrejske zajednice, kao i poneki liberalnije opredeljen gost, gledali su u stranu.

Gostoprimljivo licemerje

Gost iz Turske, čija je supruga na gradskoj pijaci u Zagrebu i u okolini pokupovala sve proizvode do kojih je mogla da dođe kako bi "kumice" i po kiši nešto zaradile, sa zanimanjem je posmatrala kako se politički vrh ove čudne, male zemlje na severu "Zapadnog Daytonlanda" hvali da je prema svim strancima raspoložen barem koliko i zemlje Istoka gde se ljudi u nevolji, brodolomci ili zalutali pustinjski nesrećnici, poštuju kao svetinje, jer se strancima nikada ne uskraćuje gostoprimstvo.

Turska delegacija možda nije znala, a možda u ložama Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, uz taktove "Ere s onog svijeta" Jakova Gotovca, nije ni želela da saznaje naličje ove priče. Hrvatska vlast je, naime, već pripremila zakon kojim će se sa tri i po hiljade evra kazniti svaki Hrvat i pripadnik onih "ostalih" koji u ovoj zemlji što opet baulja po mračnom lavirintu devedesetih godina, pruži bilo kakvu pomoć ili informaciju - strancu bez hrvatskih dokumenata. Dakako, nisu to skandinavski ili "mitteleuropski" turisti, nego oni "muhamedanski vandali" kojima su se minut pre toga, pod NATO kišobranom, licemerno recitovale sure iz Korana.

Turski predsednik Erdogan i njegova supruga pristojno su sklopili ruke i skinuli slušalice za simultani prevod. Da vas bolje čujemo, kako je veliki vuk s turskog jezera Van poručio prpošnoj evropskoj Crvenkapici iz bajke nemačkih etnologa Vilhelma i Jakoba Grima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...