Izvor: RTS, 27.Feb.2016, 19:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećan nam 7. mart
Sastanak u formatu 9+1 (balkanske zemlje i Austrija) održan prošle srede u Beču, postavio je evropsku migracionu politiku na sasvim nove temelje, ali ne bez potresa, odbijanja i rasplamsavanja starih računa na širem evropskom planu.
Iz ugla Berlina i Atine bila je nepotrebna svaka akcija pre odlučujućeg samita s Turskom, zakazanog za sedmi mart. Iz ugla Evropske komisije, taj samit služi samo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evaluaciji stanja. Čekati ili delovati, to je pitanje - ovog momenta za Balkan, u nastavku za sve ostale.
U čekaonici sedmog marta vlada vrlo dinamična atmosfera. Kancelar Fajman u utorak putuje na razgovor sa evropskim predsednikom Tuskom, kako bi lično objasnio motivaciju za sazivanje formata 9+1.
Negativan stav Junkera (Komisija) i Šulca (Parlament) prema bečkom dogovoru je Fajmanu poznat, zato su njegove nade uperene u do sada suzdržanog Tuska.
Posle Brisela, Fajman kreće na turneju balkanskim zemljama, ne bi li regionalnim partnerima dao prodršku i istovremeno je primio od njih.
Izjave koje iz timova oko kancelarke Merkel i grčkog premijera Ciprasa stižu do medija nemačkog govornog područja, idu u pravcu stilizacije sedmog marta u dan koji će rešiti sve dileme, izbrisati sve nedoslednosti evropske migracione politike, ukratko, dan koji se isplati čekati.
U podgrevanju nade u sedmi mart kancelarki Merkel je potrebna sva pomoć koju može da dobije. Zato je stav Evropske komisije, da od samita ne treba očekivati direktnu akciju, više nego neobičan.
Konkretno, glasnogovornik Komisije Aleksander Vinterštajn je u petak izjavio kako će samit s Turskom "služiti utvrđivanju stanja" i da su sve rasprave o njegovoj delotvornosti "čiste spekulacije".
Zašto šef Komisije Žan Klod Junker pruža Angeli Merkel apsolutnu podršku u slavljeničkoj atmosferi dočeka sedmog marta, dok njegov portparol daje izjave da je to samo datum u programu čiji su parametri "čista spekulacija"?
Da li to Brisel i Berlin rade na dva različita epiloga migrantske krize, prvi u stilu evropskog art-filma otvorenog kraja, drugi u stilu holivudskog hepienda?
Povratak političkih atavizama
Inicijativa Beča za efikasnom saradnjom zemalja duž takozvane "Balkanske rute" je potpuno nova, matematički bi se to moglo predstaviti kao "presek dva skupa", dobitna geografska kombinacija članica, uskoro-članica i teoretski-članica Evropske unije.
Nemački, grčki i italijanski mediji doživljavaju je međutim u potpuno starim istorijskim kategorijama, onim iz 19. veka, od austrijskog Meterniha, do nemačkog Bizmarka, od izbacivanja Austrije iz procesa nemačkog ujedinjenja (1866-70), do njene balkanske orijentacije (1878 - 1914) kao direktne posledice tog čina.
Velt: "Dvesta godina posle Bečkog kongresa izgleda kao da je dunavska metropola ponovo postala centar evropske diplomatije i prvi put istisnula starog pruskog rivala u Berlinu. Skup prošle srede bio je majstorsko delo staroevropske državničke umetnosti!"
Minhenski SDZ vidi taj skup kao "Bečki kongreščić" i piše: "Bio je to potez slabosti, a ne snage, u kome 'amputirana' Austrija pokušava da reaktivira svoju izgubljenu poziciju moći na evropskom diplomatskom parketu".
FAZ: "Vremena u kojima je Austrija dolazila do sreće kroz rojalističke ženidbe i udaje, izgleda definitivno pripadaju istoriji. Politički brak Angele Merkel i Vernera Fajmana nije izdržao reality ćeck migracione krize".
Teško je reći da li je rastuća metaforika istorijskih političkih atavizama stigla u Nemačku iz Grčke, ili je autohtone prirode. Još bečki skup nije ni završio prošle srede, a već ga je grčki premijer Cipras nazvao "sramotom" koja se direktno podiže iz fundusa "austrijske diplomatije 19. veka".
Cipras je svakako bio prvi, ali ne treba zanemariti ni snagu šlagvorta "Bizmark", koji se na prvu naznaku dnevnopolitičke fragmentacije u odnosima Beča i Berlina širi medijskim prostorom.
Ali to ne treba shvatiti kao da je sve više isto, što se više menja. Meternih od juče pokazuje više sličnosti sa Merkelovom od danas, nego sa Fajmanom, piše minhenski SDZ: Meternih je bio taj ko je pre dvesta godina radio na svom "samitu s Turskom", upotrebljavajući ga kao adut u pokušaju preuređenja tadašnje evropske kuće političke moći.
Gledano na taj način, nova je samo podela uloga, ali se svejedno i dalje igra isti komad: Kad evropski akteri osete da se kreću u izbalansiranom polju moći, u kome niko nema odlučujuću poziciju, neko će na scenu uvesti Tursku. Ili izgurati Rusiju. Ili i jedno drugo, što se upravo sada događa.
Sa svoje strane, FAZ spominje argument koji će se dopasti svima koji vole teorije zavere: Merkelova profitira od Fajmanovog "plana B" smatra taj list. Dnevne kvote na Balkanskoj ruti, usporavanje migracionih tokove, oštre kontrole, nevine dečje oči na tuđim granicama - sve to olakšava Berlinu da dobije manje migranata i istovremeno sačuva superiorni etički stav nad drugim operativcima migracione krize.
Već su se na bečkom skupu u sredu čula slična razmišljanja po diplomatskim kružocima 9+1. Niko nije bio spreman da potvrdi kako je taj skup u pozadini imao blagoslov Angele Merkel, ali isto tako niko nije imao sumnje da on spada u kategoriju velikih političkih poteza, onih koji za sobom povlače ozbiljne konsekvence.
Na dobro ili na loše - saznaćemo sedmog marta, pre nego što se neko osmeli da kancelarki Merkel čestita Osmi mart.
Meternih ostaje šlagvort bečkog skupa, piše austrijski Prese. Taj sastanak se najbolje i doživljava preko dinamike ključnih pojmova, koji će ga uklapati, ili, manje verovatno, poništavati na samitu s Turskom.
Austrijska matematika
Ona trenutno raspolaže sa dve formule: 9+1 i 4+1. Prvo je jasno i odnosi se na balkanske zemlje. Drugo opisuje prilike u Višegradskoj grupi (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka), koja od početka ima restriktivni stav prema migracionom talasu. Od pretprošle nedelje, Višegradu se, funkcionalno, iako ne organizaciono, pridružila i Austrija.
Matematička formula kulture dobrodošlice 1+1+1 (Nemačka, Austrija, Švedska) se raspala ove zime, u Švedskoj tiho u decembru, u Austriji burno u januaru, dok je nemačko društvo u fazi sve ozbiljnije polarizacije.
Masivna redukcija izbegličkog talasa
Politika otvorenih vrata, to je bilo juče. Ne mogu se svi razgovori u EU vrteti oko toga kako što efikasnije, što brže, što savršenije usmeravati migracioni talas od Grčke, preko Balkanskih zemalja, do srednje Evrope. Novi cilj je usporiti, otežati i zaustaviti.
Grčka
Grčka na sastanak nije pozvana zato što u odnosu na prethodnu tačku - masivna redukcija- ima dijametralno drugačiji fokus. "Grčka traži da se još samo razgovara o tome kako će se što brže u što većem broju prolaziti njenom državnom teritorijom", rekao je Sebastijan Kurc i otvorio novi front evropske diplomatije.
Srbija
Naravno da je mesto Srbije na bečkom skupu posebno. Ona nije član EU, ali nije ni tako daleko od članstva kao drugi. Ona je skoro unutra, što je stavlja u nezahvalnu ulogu da bira između Beča i Berlina. Jedan od srpskih ministara na ovom skupu je tako i započeo svoj govor na zatvorenom skupu, u smislu - šta nam to radite, zna li levica šta radi desnica...!
Tu međutim ima leka, budući da Austrija smatra kako su prilike takve, da će vrlo brzo i sam Berlin izabrati stav Beča, što će u posledici olakšati evropsku poziciju Beograda.
Regionalna saradnja
To je krunski pojam bečkog skupa. Platforma 9+1 bi trebalo da osigura transparentnost, saradnju i pomoć, tamo gde je nije uvek bilo, i istorijski i aktuelno. U konačnom efektu, čitav region je napravio korak bliže ka EU, samim tim što je Briselu i članicama demonstrirao neprihvatljivost egzistencije belih fleka na evropskoj karti.
