Izvor: B92, 24.Dec.2017, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Slučaj srpskog Kurda": Šta će biti sa Dževdetom Ajazom?
Beograd -- Slučaj državljanina Turske Dževdeta Ajaza izazvao je dosta konfuzije u protekla dva dana i potegao pitanje da li Srbija treba da ga izruči Turskoj.
Iako je Ministarstvo pravde navelo da je on već izručen Turskoj, njegova advokatica je navela da nije i da se nalazi u Padinskoj skeli.
Državljanin Turske Dževdet Ajaz prošlog oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zatražio je pomoć i azil u Srbiji, a u našu zemlju je prebegao pošto je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora za “rušenje ustavnog poretka”.
Komitet Ujedinjenih nacija protiv torture je tražio od Beograda da se uzdrži od izručenja, dok je Evropski sud za ljudska prava svojevremeno utvrdio da je pritvor u Turskoj bio povreda Ajazovih prava na slobodu i bezbednost. Osim toga, u Beogradskom centru za ljudska prava navode da do sada nijedna evropska zemlja nije odbila da postupi po odluci tog Komiteta.
Izručenje Ajaza u Tursku bilo bi presedan koji bi otvorio pitanje odgovornosti Srbije pred Ujedinjenim nacijama, navodi N1.
Međutim, ministarka pravde Srbije Nela Kuburović u petak je potpisala odluku o izručenju Ajaza.
Njegova advokatica Ana Trkulja je tada rekla za N1 da Ajaza niko nije obavestio, kao ni nju, da je ministarka Kuburović donela odluku o njegovom izručenju.
Osim toga, navela je da je Ajaz pravo iz ekstradicionog pritvora u Šapcu, bez ikakve zvanične odluke, prebačen u prihvatilište za strance, uprkos odluci da bi trebalo da boravi u azilantskom centru u Banji Koviljači.
"On je tamo smešten na osnovu dopisa predsednika Višeg Suda u Šapcu, a taj dopis, rečeno mi je da je interni akt i to ni meni kao njegovom braniocu, ni njemu nikada nije uručeno", rekla je Trkulja.
Dodala je da strahuje za bezbednost svog klijenta, imajući u vidu stanje u Turskoj i način na koji se vlasti obračunavaju sa političkim neistomišljenicima.
U Ministarstvu pravde su potom rekli za N1 da je odluka doneta jer su ispunjeni svi preduslovi za ekstradiciju.
"Viši sud u Šapcu je 1. decembra ove godine utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za njegovo izručenje, dok je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 14. decembra odbijena izjavljena žalba, čime je rešenje Višeg suda postalo pravnosnažno. Ekstradicija je dozvoljena pre nego što je dopis UN stigao", navodi se u saopštnju Ministarstva.
Međutim, N1 ističe da je na dokumentu naznačen datum koji pokazuje da je dopis Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture stigao tri dana pre odbijanja žalbe.
U subotu su potom iz Ministarstva naveli da je Ajaz izručen Turskoj i ponovili da je prekasno stigao dopis Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture u kojem je traženo da se Srbija uzdrži od izručenja.
"Nadležni sudovi su utvrdili da je ispunjen svaki uslov za Ajazovo izručenje i ministarka pravde Nela Kuburović je potvrdila to. Dopis UN-a je stigao naknadno. Kada je doneta odluka nije bilo nikakvog dopisa, što je vrlo bitna činjenica", rečeno je iz Ministarstva pravde za Insajder.
“Da li može nešto naknadno da se uradi, to mora da se vidi sa Komitetom UN protiv torture i zemljom koja je domaćin”, dodali su iz Ministarstva ističući da je "Ajaz ovde samo uhapšen".
"Sva druga procedura je poštovana. Srbija u ovom slučaju nije imala nikakav interes jer u našoj zemlji nije počinjeno neko krivično delo. Nije bilo interesa ni da zadržimo Ajaza, ni da ga pustimo", rečeno je iz Ministarstva.
Ipak, iako je Ministarstvo navelo da je Ajaz izručen Turskoj, ubrzo se oglasila njegova advokatica ističući da je on i dalje u Prihvatilištu za strance u Padinskoj Skeli.
Kako kaže, u subotu je tokom popodneva bila kod njega, kada su i razgovarali, a poseta joj je omogućena kao i svaki put do sada.
Osim toga, ona istakla da su joj “potpuno neshvatljive” poslednje informacije iz Ministarstva pravde Srbije za koje je saznala preko medija.
"Danas u 15 časova posetila sam mog branjenika u prostorijama Prihvatilišta za strance i obavila sa njim poverljiv razgovor u prisustvu prevodioca za turski jezik. Gospodin Ajaz jos nije primio Rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu, kao ni bilo kakvu odluku ministarke pravde. Nakon posete, izvršila sam i uvid u njegov predmet koji je formiran u Prihvatilištu za strance i utvrdila da se u spisima predmeta ne nalazi ni odluka Apelacionog suda u Novom Sadu, kao ni odluka ministarke pravde", rekla je Ana Trkulja za N1.
Kurdi su dominantno stanovništvo na jugoistoku Turske, severu Sirije, severu Iraka i severozapadu Irana. Te četiri oblasti čine region Kurdistan.
Posle pada Otomanskog carstva 1916. godine, Kurdi su postali najveća etnička zajednica bez sopstvene države, a područje na kojem živi oko 30 miliona Kurda podeljeno je među Irakom, Iranom, Turskom i Sirijom.
Krajem septembra Kurdi su održali refendum o nezavisnosti iračkog Kurdistana na kojem je 93 odsto izašlih bilo za nezavisnost, ali su Bagdad, Teheran i Ankara taj referendum smatrali neobavezujućim.
Inače, česti su i protesti Kurda protiv Erdogana u Turskoj i širom sveta, ali i sukobi pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) čija pobuna traje duže od tri decenije, sa turskim bezbednosnim snagama.
.jpg)
