Izvor: JUGpress.com, 06.Jul.2023, 17:05
Radnici Džinsija danas tražili odgovore, niko im se nije obratio
LESKOVAC
Višwe desetina radnica i radnika turske fabrike “Džinsi” tražio je danas ispred zatvorenih vrata fabričke kapije odgovore na pitanja kakav ej njihov status, kad će im biti isplaćena dugovanja i kakva je njihova dalja sudbina.
Odgovore nisu dobili a ono što je grupa njih, koja je bila na razgovoru u fabrici, prenela okupljenima i medijima je da fabrika nije u stečaju , da su do daljeg na odmoru ali da se ne zna kada će im biti isplaćene zaostale >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << plate i putni troškovi kao ni kada će im biti uplaćeno penzijsko osiguranje za jedan mesec u prošloj i za sve dosadašnje mesece u ovoj godini.
Oni su ogorčeni, kažu da ne veruju u najave da ćem im biti pronađen novi posao i sumnjaju da je to smao manevar da se smiri njihovo ogorčenje i prašina koja se podigla u javnosti a da će, i ako bi prešli u neku drugu firmu, otkaz svakako tamo dobili posle mesec dana.
Neki od njih imaju kredite koje ne znaju kako da vrate, ima samohranih manjki koje ne znaju kako će da prehrane decu a ima i onih koji su sami finansirali putne troškove za dolazak na posao a “Dzinsi” im duguje novac za te namene za više od godinu dana.
Najveći broj njih kaže da nema potrebe da njima sadašnja firma traži novi posao, tražiće ga sami , ali zahtevaju da im se iplate zaostale zarade, da im se kaže da li će dobiti otpremninu ili neku drugu nadoknadu od firme ili države i da im se jasno kaže do kada su oni zaposleni u Džinsiju.
Jer, većina njih je na kolektivnom godišnjem odmoru do 12. jula.
„Ovo je spontano okupljanje radnika „Džinsija“, da vidimo koja su naša prava“ rekla je Leskovčanka Radica Novaković, koja je punih deset godina radnica fabrike „Džinsi“. Od toga je pet godina obavljala funkciju šefa.
„Znamo da imamo neka prava, samo treba neko od njih da izađe i kaže šta i kako dalje. Nećemo da pristanemo da pošto god radimo po drugim firmama. Sem sms-a koji smo dobili nije bilo nikakve dodatne informacije. Mislim da većina nas treba da u PIO fondu proveri i kakva je situacija sa našim radnim stažom. Inače, firma nam duguje jednu platu i putne troškove”, rekla je ona.
Kaže da su ovakav rasplet ipak očeklivali.
“Uvek smo obaveštavani preko poruka vezano za bilo šta. Jedino nismo očekivali da će se to desiti dok smo na odmoru. Logično je bilo da kada se vratimo sa odmora da dođe direktor i da nam to saopšti. Mi se još uvek vodimo da smo na kolektivnom odmoru, meni on traje po rešenju do 12., kako piše u poruci, a ja sam u sektoru pakovanja”, objašnjava on.
“E, sada, kako će oni to složiti i šta će nam reći, ne znam. Što se tiče drugog posla koji nam je juče obećano, ja smatram a većina nas to neće prihvatiti. Ja neželim silom da idem da radim tamo gde ne želim. Neću da mi oni traže posao, hoću da iskoristim svoje pravo, ukoliko ga imam, na neku pomoć i nadoknadu od Zavoda… Meni nije nuđeno da pređem u neku drugu firmu, ali kažu da je ponuđeno da desetak radnika pređe u firmu u Nišu, što nama ne odgovara: Dok odemo do Niša i vratimo se, to je puno vremena“.
Novakovićeva je rekla i da je prosečna plata bila minimalac, koja je bila malo viša ako je bilo prekovremenog rada i sličnih stvari, što je , kaže ironično “sve bilo u skladu sa zakonom.“
Pet godina u „Džinsiju“ je radio i Stefan iz Brestovca, koji kaže da sem sms poruke nije dobio nikakvu drugu informaciju o budućnosti u ovoj firmi, kao i da je na osnovu tih poruka još uvek na kolektivnom godišnjem odmoru.
„Ne verujem da će nam biti pronađen neki drugi posao, ali ću morati da ga prihvatim, jer imam kredit u banci koji će da vraćam u narednih pet godina. Ovo sve mi ugrožava i egzistenicu porodice, jer narednu ratu kredita neću imati od čega da vratim. Ne znam da li imam neko pravo da mi banka stopira kredit, neko kaže da imam to pravo, neko kaže da nemam… Opet, firma meni i ne samo meni duguje i za prevoz, kao i jednu platu… Ne znam hoćemo li moći da taj novac naplatimo iz stečaja… Ovakav rasplet nisam očekivao, mada smo svi nešto sumnjali.“
Stefan kaže i da su ih zvali da uđu u prostorije firme, ali da oni ne žele da idu bez medija.
„U upravi ima uposlenika, svi su tamo, Maja, Marko… Oni u upravi znaju šta se dešava, ali im je zabranjeno da govore, jer ja i moje kolege kada ih pozovemo oni nemaju nijednu informaciju da na m daju, što je sramota… Kad pitam za platu ili putne troškove kažu da ništa ne znaju i sve dok im neko iz Turske ne kaže da se pušti kažu da ništa ne znaju. A oni sve znaju, samo neće da kažu. Inače tražimo da nam isplate ono što su dužni, a planiramo da budemo ispred firme dokle god neko ne dođe i ne kaže nešto.
„„Džinsi“ mi duguje putne troškove za godinu dana, što je nekih 30.000 dinara“, tvrdi jedan od radnika i kaže da je više puta na tu temu pričano sa direktorom, koji je obećavao da će to da raši, ali ništa nije rešavano.
Marko Milenković, koji je u „Džinsiju“ radio skoro pet godina, kaže da je čuo da su neki dobili ponude da pređu u drugu firmu ali i da sumnja da će oni koji to prihvate biti otupšteni iz te firme nakon mesec dana.
„Ne znam da li su ljudi dobijali pozive preko ove firme, ili su slali CV, pa su na osnovu toga dobili poziv. Ako idemo preko firme, da nam ona nađe posao, to je čisto mesec dana da ne bi smo izgubili sva prava. Zašto bi neka firma uzela 200 radnika iz „Džinsija“? Ja lično više ne planiram da radim za neku stranu firmu, mnogo su se dobro pokazali…Inače, kao radnici smo bili podeljeni u platne grupe. Ja sam bio u trećoj grupi i plata mi je bila oko 50 i nešto hiljada, što se razlikovalo od meseca do meseca. Putni troškovi do skoro nisu uopšte ni plaćani, pre jedno dve godine su neki dobili papir da dobrovoljno oproste firmi dugovanja za putne troškove od prethodne dve godine…“
Grupa radnika je ipak otišla na razgovor sa radnicima u upravi, a među njima je bio upravo i Marko , koji kaže da im je rečeno da postupak likvidacije još uvek nije pokrenut.
„Rekli su i da će nam biti isplaćena sva dugovanja do kraja ovog meseca, nemamo pravo na otpremninu, mada ni oni nemaju pojma na šta imamo pravo, totalno su neinformisani, nemaju pojma. Za 2023. godinu nam nije uplaćen staž i osiguranje, fali i jedan mesec u 2022. godini, kažu da će to biti regulisano sledeće godine. Za putne troškove koje duguje su rekli da će biti isplaćeni krajem marta ili aprila, nisam siguran, direktor je rekao da će da isplate, a nisu isplatili, a ona žena nam kaže da nas je direktor slagao za to.“
Među okupljenim radnicama čuo se i komentar na izjavu gradonačelnika Gorana Cvetanovića da je on predosećao da će se ovo dogovoti sa „Džinsijem“ kako je trebao onda i da uradi nešto po tom pitanju.
„Ovako su nas ostavili da sedimo kući i ne znamo o čemu se radi. Svake nedelje se produžava odmor. Niko ništa za nas nije uradio“ tvrde radnice .
„U poslednjoj poruci koja je stigla i koja je od 3.7.-7.7. ne stoji ništa, da li smo na odmoru ili šta već, samo da ćemo biti obavešteni, pa smo obavešteni posle da je pokrenut postupak likvidacije“ navode okupljene radnice i kažu ne treba da im neko nalazi posao, nego će one same to da urade i traže da se reši njihov status, da imaju pravo da se prijave na Zavod za nezaposlene.
„Možda ja hoću da odmaram šest meseci na zavodu, pa da idem negde da radim, možda ne želim da idem da radim u „Juru“…“ reči su još jedne od njih.
U medjuvremenu su radnici javili da su oko 14 sati dobili SMS poruku iz “Džinsija” da je postignut dogovor sa Jurom i da od sutra mogu da idu u tu fabriku, koja se bavi savsim drugom vrstom proizvodnje , na intervjue. Nije poznato koliko njih od oko 1000 će moći da dobije tamo posao i na koje vreme. (kraj) LJS-IS/ SM
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
