Izvor: NiskeVesti.rs, 22.Sep.2016, 11:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pop Mita komita i spomen kosturnica u tvrđavi
Dimitrije Dimitrijević, srpski sveštenik, učitelj, četnik i četnički vojvoda rodio se u Đakovici 1881. godine. U Prizrenu je završio Bogosloviju 1898. godine, kada je imao 17 godina. Od 1900. preselio se u Kraljevinu Srbiju kako bi kao učitelj i sveštenik službovao u pograničnim delovima prema Turskom carstvu.
U Prvi balkanski rat otišao dobrovoljno, a potom postao redovni vojnik. Bio je poznat po nadimcima Mita komita i pop Mita komita. Nema podataka >> Pročitaj celu vest na sajtu NiskeVesti.rs << da je učestvovao u Prvom svetskom ratu. U jesen 1915. godine ostao je u Srbiji na zahtev niškog vladike Dositeja da sveštenici budu sa svojim narodom. Po zavođenju okupacione vlasti, bio je interniran u logor Stara Zagora u Bugarskoj. Sticajem povoljnih okolnosti uspeo je da pobegne i vrati se u svoju parohiju.
U Topličkom ustanku bio je organizator i načelnik štaba Jablaničkog četničkog odreda. Početkom avgusta 1917. krenuo je sa još šestoricom dobrovoljaca, da odnesu pismo četničkog vojvode Koste Vojinovića srpskoj Vrhovnoj komandi na Solunskom frontu. U tom pismu bio je izveštaj o Topličkom ustanku. Na osnovu pisma, pop Mita je mislio da će srpska Vlada preko saveznika pokušati da zaustavi teror okupacionih vlasti u Srbiji. Međutim, krajem istog meseca 1917. godine u sukobu sa bugarskom vojskom ranjen je i zarobljen. Bugari su ga zajedno sa članom grupe Aleksandrom Piperom zatvorili u nišku tvrđavu iz koje nije izašao živ.
Zna se da su podvrgnuti saslušanju i torturi. Tu im se gubi svaki trag. Osim zapisnika sa saslušanja, ništa drugo se ne zna o ovim ljudima. Izvesno je da su nastradali, od posledica mučenja, ranjavanja, ili možda obešeni, kako se često izvršavala smrtna kazna u niškoj tvrđavi. Uprkos svim nedaćama, deo dobrovoljaca uspeo se probiti i dostaviti pismo Vrhovnoj komandi.
Niška tvrđava predstavljala je značajno mesto u Prvom svetskom ratu, jer je bila zatvor za učesnike i rodoljube iz Topličkog ustanka. Odatle su zatvorenici odvođeni na egzekuciju koja se najčešće sprovodila streljanjem (zatvorenike su Bugari vodili na streljanje u rov trvđeve, sprovodivši ih kroz prolaz na bedemu severne strane tvrđave, gde bi u rovu istovremeno puščanim rafalima bili ubijani. Kasnije, nakon završetka rata, narod je prozvao spomenuti prolaz – Kapijom smrti) ili vešanjem. U znak sećanja na desetogodišnjicu obeležavanja Topličkog ustanka 1927. godine, na autentičnom mestu streljanja i vešanja podignuta je spomen kosturnica za više od 4.000 poginulih u Topličkom ustanku.
Na njoj se nalazila bronzana tabla, sa sledećim natpisom:
"Ovde leže neznane i nevine žrtve bugarskog varvarstva”, koja je nažalost ukradena 1992. godine. Kosturnica je nakon toliko godina nedavno obnovljena i restaurirana. Na taj način spremljena je za veliki jubilej koji naša država obeležava sledeće godine – 100. godina od početka Topličkog ustanka. Specifičnost ovog događaja i jubileja, jeste u tome što je Toplički ustanak, jedini ustanka na svetu tokom trajanja Prvog svetskog rata. Što nas dodatno obavezuje da na prikladan i dostojan način, obeležimo ovaj važan istorijski događaj za našu državu i narod."
Tekst: Master istoričar
Mladen Stanković
ODLOMAK IZ KNJIGE
"Zemlja najlepše patnje"
Milan Novaković
Pogledaj vesti o: Turska
.jpg)
