Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Feb.2023, 12:51

Nuklearka Akuju u Turskoj u fazi izgradnje - šteta moguća samo na konstrukciji

Budući da je u izgradnji nuklearna elektrana Akuju u Turskoj u ovom trenutku, na njoj je moglo da dođe samo do štete na građevinskim konstrukcijama, dizalicama, opremi, navodi se u tekstu o nuklearnim elektranama i zemljotresima čiji su autori direktor republičkog Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost Slađan Velinov i stručni konsultant za nuklearnu energetiku Đorđe Lazarević.

Navodi se da je ta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << buduća nuklearka ruskog dizajna i najnovije generacije, sa karakteristikama koje uključuju veću seizmičku robusnost, te sa kombinacijom aktivnih i pasivnih sigurnosnih sistema u slučaju vanrednog događaja.

Ističe se da će imati i posebnu vatrostalnu posudu - hvatač jezgra, u slučaju da dođe do topljenja nuklearnog jezgra.

U tekstu se navodi da usled zemljotresa jačine 7.9 stepeni koji je pogodio jugozapadnu provinciju Sečuan u centralnoj Kini 2008. godine, nije došlo do oštećenja sa bilo kakvim ispuštanjem radioaktivnosti na obližnjim vojnim nuklearnim objektima.

Dodaje se da se zemljotres jačine 6.9 stepeni Rihterove skale u severozapadnoj Jermeniji 1988. godine, koji rezultirao je smrću najmanje 25.000 ljudi, osetio se u jermenskoj nuklearnoj elektrani sa dva bloka koja se nalazila otprilike 75 km južno od epicentra.

"Oba bloka sa nuklearnim reaktorima sovjetskog dizajna radila su normalno i nije prijavljena šteta. Ovo je bila prva ruska nuklearna elektrana posebno prilagođena za seizmička područja, a počela je sa radom 1976. godine", navode autori.

Oni ističu da su u SAD i u Evropi nuklearni reaktori i zapadnog i ruskog dizajna u prošlosti bili izloženi velikim seizmičkim aktivnostima bez pretrpljenih oštećenja.

Navode da su kalifornijski nuklearni reaktori u gradu San Onofre nastavili su da rade normalno tokom zemljotresa jačine 6.6 stepeni Rihterove skale 1994. godine, kada je epicentrom bio na nešto više od 100 km od elektrane.

Autori poručuju da su nuklearna postrojenja projektovana tako da zemljotresi i drugi spoljni događaji ne ugroze sigurnost njihovog rada.

Navode da su u Francuskoj nuklearne elektrane projektovane da izdrže zemljotres dvostruko jači od 1000-godišnjeg događaja izračunatog za svaku lokaciju.

Prema procenama, širom sveta, 20 posto nuklearnih reaktora radi u oblastima sa značajnim seizmičkim aktivnostima.

Oni ističu da je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izradila Vodič o sigurnosti za seizmičke rizike za nuklearne elektrane.

"Prilikom planiranja izgradnje nuklearne elektrane koriste se različiti sistemi, uključujući Probabilističku procenu seizmičkog hazarda - PSHA, koju preporučuje IAEA i široko je prihvaćena", ističu se u tekstu.

Dodaju da podnosilac zahteva za dobijanje dozvole za izgradnju nuklearne elektrane mora da pruži detaljne procene najtežih spoljašnjih događaja u koje spadaju i zemljotresi, a koji bi mogli da se dogode tokom životnog veka elektrane.

Naglašavaju da se posle akcidenta u Fukušimi posebno pregledaju sve komponente instrumentacije kako bi se osiguralo da su izvori napajanja zaštićeni od ekstremnih događaja i da su na raspolaganju. Ističe se da su napajanja dobro zaštićena od spoljašnjih opasnosti u posebnim zgradama od betona i čelika, i po potrebi mogu da odvode zaostalu toplotu iz nuklearnog reaktora bez ljudske intervencije 72 časa.

"U Japanu se, zbog učestalosti i magnitude zemljotresa, posebna pažnja posvećuje seizmičkim zahtevima prilikom određivanja lokacije, projektovanja i izgradnje nuklearne elektrane. Seizmički dizajn takvih postrojenja zasniva se na kriterijumima daleko strožijim od onih koji se primenjuju na nenuklearna postrojenja", navodi se u autorskom tekstu.

Dodaje se da su Japanske nuklearne elektrane projektovane da izdrže određene intenzitete zemljotresa, i za tu namenu opremljene su seizmičkim detektorima.

Za zemljotrese za koje se razumno može očekivati u slučaju da detektori registruju kretanje tla na zadatom nivou aktiviraju se sistemi za automatsko dovođenje elektrane do trenutnog sigurnog gašenja.

"U praksi se ovi sistemi aktiviraju na nižim nivoima, iako bi reaktori na nuklearnim elektranama mogli da nastave siguran rad tokom zemljotresa", navodi se u tekstu.

Dodaje se da u slučaju većih tektonskih pomeranja tla u regionu nuklearne elektrane za koje je verovatnoća veoma mala, elektrana poseduje sigurnosne sisteme za efikasno gašenje reaktora bez oslobađanja radioaktivnosti.

"Konkretno, reaktorski sud, kontrolne šipke i reaktorsko jezgro sa gorivom neće pretrpeti nikakva oštećenja", poručuju autori.

Navode primer iz marta 2011, kada se 11 operativnih nuklearnih blokova automatski isključilo tokom velikog zemljotresa u istočnom Japanu.

"Na tri bloka u nuklearnoj elektrani Fukušima je kasnije došlo do nuklearne nesreće nivoa 7 na INES skali usled morskog talasa (cunamija) od 15 metara", dodaje se u tekstu.

Posle događaja u Fukušimi, Američka nuklearna regulatorna komisija (US NRC) je sprovela inspekcijski nadzor nad svim nuklearnim elektranama u SAD.

To je učinjeno kako bi se potvrdilo da su ključna oprema i materijali adekvatni i pravilno postavljeni, testirani i održavani kako bi se odgovorilo na ozbiljan zemljotres, poplavu ili kompletni gubitak spoljašnjeg napajanja električnom energijom.

U Evropi su na svim nuklearnim elektranama izvršeni takozvani stres testovi odnosno vanredne procene nuklearne sigurnosti u slučaju delovanja viših sila i kao rezultat učinjena je konsolidacija svih nuklearnih elektrana u pogledu njihove izdržljivosti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...