Izvor: RuskaRec.ru, 15.Maj.2017, 11:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Može li Rusija izvoziti gas bez posrednika?
„Gazprom“ je pristupio izgradnji gasovoda „Turski tok“ po dnu Crnog mora, saopštila je ova kompanija 7. maja 2017. godine. „Turski tok“ se gradi umesto nerealizovanog projekta „Južni tok“. Planirano je da bude završen 2019. godine, a isti rok ima i drugi zaobilazni ruski gasovod „Severni tok 2“.
Ko će imati koristi?
To će omogućiti zemljama Zapadne Evrope da neometano i kontinuirano dobijaju ruski gas po znatno nižoj ceni. Danas transport ruskog gasa kroz „Severni >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << tok 1“ košta evropske zemlje 25% jeftinije od transporta kroz gasovodni sistem Ukrajine. Takve podatke je u decembru 2016. godine izneo ministar energetike Rusije Aleksandar Novak.
Gasovod „Severni tok 1“ počeo je da doprema gas evropskim potrošačima 8. novembra 2011. godine. Gasna magistrala „Severni tok“ ide po dnu Baltičkog mora i sastoji se od dve linije: zapadne linije NEL i istočne linije OPAL. Kapacitet i jedne i druge je po 27,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Opasnost da ovi projekti neće biti završeni i pušteni u rad svedena je na minimum, smatraju eksperti. Pre tri nedelje je pet evropskih kompanija potpisalo sporazum sa kompanijom-ćerkom Gasproma „Nord Stream 2 AG“ o finansiranju gasovoda. To su francuski Engie, austrijski OMV, britansko-holandski Royal Dutch Shell i nemačke kompanije Uniper i Wintershall. One su za te potrebe izdvojile 5 milijardi evra.
„Takva shema finansiranja u potpunosti otklanja problem mogućeg blokiranja izgradnje od strane poljske antimonopolske službe. Sada se može graditi, a Nemci su za to veoma zainteresovani“, kaže Oleg Bogdanov, glavni analitičar brokerske grupe kompanija „Teletreйd grupp“.
Umesto „Južnog toka“: Pet milijardi evra od evropskih kompanija
Izgradnja „Turskog toka“ u potpunosti zavisi od odnosa između Turske i Rusije. „U ovom trenutku, posle poslednjeg susreta Vladimira Putina i Redžepa Erdogana, sva pitanja su rešena i svi problemi su otklonjeni, što znači da nema prepreka za izgradnju gasovoda“, smatra Oleg Bogdanov. Pored toga, vlada Turske je veoma zainteresovana za „Turski tok“. „Za Tursku je to prvi korak u pravcu njene globalne strategije stvaranja energetskog čvorišta koje će opsluživati zemlje Južne Evrope“, komentariše Artjom Dejev, vodeći analitičar brokerske kompanije „Amarkets“.
Puštanje u rad ovih zaobilaznih gasovoda 2019. godine proširiće mogućnosti ruske kompanije „Gazprom“, koja uvećava svoj udeo na evropskom tržištu i danas obezbeđuje isporuku 33,5% evropskog gasa. „Gasprom može obnoviti sopstveni rekord i povećati svoj udeo za još nekoliko procenata tokom 2019. godine“, smatra Artjom Dejev.
Tranzitni autsajderi
Jedan od najvažnijih zadataka izgradnje „Turskog“ i „Severnog“ gasovoda svodi se na to da se smanje troškovi koje podrazumeva transport gasa kroz Ukrajinu, Poljsku i Balkan. Danas se kroz Ukrajinu transportuje 66% ruskog gasa u Evropu.
Prva linija „Turskog toka“ koja se gradi od početka maja 2017. godine treba u potpunosti da zameni Balkanski gasovod koji sada ide iz Rusije u Tursku preko Ukrajine, Moldavije, Rumunije i Bugarske, smatra Igor Juškov, vodeći analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost. „Ta linija se isključivo gradi za potrebe same Turske i imaće kapacitet 15,75 milijardi kubnih metara gasa, dok se kroz Balkanski gasovod svake godine transportuje oko 11 milijardi kubnih metara gasa“, kaže Igor Juškov.
Međutim, „Gazprom“ i zemlje Zapadne Evrope neće moći u potpunosti da se oslobode zavisnosti od tranzitnih zemalja. „Kroz Ukrajinu je 2016. godine transportovano 82,2 milijardi kubnih metara gasa, a ’Sverni tok 2’ i ’Turski tok’ mogu da prime najviše 70 milijardi kubnih metara gasa, čak i kad rade punim kapacitetom. Prema tome, 10-15 milijardi kubnih metara gasa svakako će proći kroz ukrajinski gasovod“, smatra Ana Vovk, generalna direktorka kompanije „Nacionalna distribucija“.
Koji „tok“ ima veće izglede za realizaciju - „Južni“ ili „Turski“?
Prema proračunima Igora Juškova, kapacitet „Turskog“ i „Severnog“ toka može biti dovoljan da se potpuno odustane od „ukrajinskih cevi“, ali će u tu svrhu „Gazprom“ morati do krajnosti da optereti sve sadašnje i buduće kapacitete.
„Gasprom očekuje dalji pad eksploatacije gasa u severozapadnoj Evropi koji se već sada beleži u Holandiji, Danskoj, Velikoj Britaniji i Norveškoj, što će mu omogućiti da poveća količinu isporuka, i u potpunosti iskoristi kapacitet ’Svernog toka 1’“, kaže Juškov. Preostalih 10-15 milijardi kubnih metara gasa iz Ukrajine mogu se transportovati drugom linijom Turskog toka, koja se može sprovesti do Italije kroz Tursku i Grčku, ili ranije planiranim ’Južnim tokom’ kroz Bugarsku u Južnu Evropu.
