Izvor: Vesti-online.com, 17.Feb.2017, 13:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mogu li Turci Erdoganu da kažu "ne"?

Opozicija u Turskoj se nada da će njihov poziv ohrabriti građane ove zemlje da 16. aprila na zakazanom referendumu zaokruže "ne" i time pokažu da su protiv uvođenja predsedničkog sistema, odnosno vladavine jednog čoveka, čime bi sprečili stvaranje totalitarnog režima u toj zemlji.

Iako kampanja zvanično još nije počela, politička scena Turske je duboko podeljena.

Dok u opoziciji upozoravaju da je "da" na referendumu put u diktaturu i vladavinu jednog čoveka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << turski predsednik Redžep Tajip Erdogan priprema premijeru prve ekranizovane biografije pod naslovom "Šef", i to više kao političku propagandu i kampanju, nego kao klasičnu dramu. Ukoliko ostane na vlasti do 2029. godine, kako je planirao, producenti najavljuju da će biti snimljeni i nastavci. Film je koštao osam miliona dolara, što je značajan budžet čak i za tursku industriju filma koja beleži snažan rast.

I dok Turska kroz kinematografiju, kojom sve više osvaja Stari kontinent, pokušava da prikaže koliko je blizu Evropi i njenim standardima, kao i načinu života, s druge strane njen predsednik je sve bliže autoritarnoj vladavini.

Erdoganova poruka da će ustavne reforme omogućiti stabilnost "u ovim nesigurnim vremenima" i sprečiti "povratak krhkih koalicija prošlosti" ne uliva poverenje građanima. Vanredno stanje koje ide u korist vladaru, i dalje koči građane da izraze svoje mišljenje i stav, jer se plaše da bi mogli da završe u zatvoru kao njegovi politički protivnici.

Za Erdogana je Turska na važnom raskršću, na putu promene sistema vladavine koji će, kako navodi on, obezbediti jedinstvo, stabilan i brz razvoj zemlje, koja će moći efikasno da se suoči sa svim izazovima, uključujući i terorizam, tvrdeći da će ovom ustavnom reformom biti ukinuto sadašnje dvovlašće u kome su se "sudarali" premijer i predsednik države.

Opozicija optužuje Vladu da se igra sudbinom Turske, a Erdogana da koristi vanredno stanje koje je proglašeno posle pokušaja puča sredinom jula, da ućutka političke protivnike i ojača svoje pozicije. Svakodnevna hapšenja opozicionih poslanika, političara, novinara, gradonačelnika, sudija i tužilaca, oficira policije i vojske potvrđuju tvrdnje opozicije.

U poslednjih šest meseci u pritvoru se našlo više od 35.000 osumnjičenih, dok je preko sto hiljada javnih službenika suspendovano ili je trajno izgubilo posao. Pod optužbom da sarađuju sa teroristima Radničke partije Kurdistana u pritvoru se našlo dvanaest poslanika te stranke, među kojima je i njen lider Selahatin Demirtaš, dok u Vladi ne biraju sredstava da se obračunaju sa protivnicima ustavnih promena.

Ukoliko ishod referenduma bude pozitivan, sva vlast će ubuduće biti u rukama Erdogana. On će postavljati ministre, moći će da raspusti parlament i raspiše izbore, imaće veću kontrolu u pravosudnim organima, a funkcija premijera neće postojati, dok će predsednik po svom nahođenju imenovati dvojicu potpredsednika.

Za razliku od do sada važeće prakse, šef države će ubuduće istovremeno moći da bude i lider svoje partije. Po ustavu koji je još na snazi, on je morao da podnese ostavku kako bi mogao da se ponaša kao predsednik svih građana, odnosno kao nadstranačka ličnost.

Prema amandmanima, predsednik Turske će biti biran na pet godina, s tim što će na toj funkciji moći da ostane najviše dva mandata, a prvi izbori po novom ustavu bili bi održani 2019. godine, dakle tek po isteku sadašnjeg petogodišnjeg Erdoganovog mandata.

Hoće li građani Turske ostati na starom parlamentarnom sistemu ili će služiti Erdoganu po novom, videćemo za tačno dva meseca, koliko je ostalo vremena opoziciji da pokuša da se izbori sa diktaturom "jednog", od kojeg izgleda većina već strahuje...
Pogledaj vesti o: Turska

Nastavak na Vesti-online.com...