Izvor: TangoSix.rs, 11.Okt.2021, 08:51
Makedonija u plamenu: kako su Srbija, Rumunija i Crna Gora pomogle u spasavanju male balkanske države
Leto 2021. godine pokazalo se jednim od najgorih u poslednjih nekoliko decenija kada su u pitanju požari na otvorenom koji razaraju zemlju, šume, kuće i turistički smeštaj u Turskoj i Grčkoj, ali takođe i u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Sve ove balkanske države imale su u požarima tokom jula i avgusta ove godine na stotine povređenih, i na žalost, jedan broj poginulih. >> Pročitaj celu vest na sajtu TangoSix.rs << To je, na žalost, ponovo bacilo svetlo na krajnji nemar i nedostatak odgovornosti balkanskih vlada koje malo ili nimalo obraćaju pažnju na sisteme civilne zaštite koji stalno imaju ograničene budžete nedovoljnih za izgradnju, održavanje i konstantnu nadogradnju ozbiljnih sistema koji bi, između ostalog, mogli da brzo odgovore i efikasno se bore sa letnjim požarima. U takvim sistemima, sredstva za gašenje požara iz vazduha su ključna za brzo i efikasno rešavanje domaćih i međunarodnih problema sa požarima pre nego što prerastu u katastrofu.
Velika kritika usmerena je i na neuspeh većine balkanskih država da čak pravilno planiraju, finansiraju i održavaju postojeća, dragocena sredstva za gašenje požara iz vazduha koje poseduju, kao što je to ove godine bio slučaj sa Makedonijom koja je, usred leta, u neoperativnom stanju ostavila tri visokosposobna amfibijska protivpožarna aviona Air Tractor AT-802A Fire Boss, čime su u opasnost dovedeni građani, imovina i površine pod šumom, i preko noći pretvorili državu od dokazanog, decenijskog primera samoodrživosti u borbi protiv požara, u državu koja na kolenima moli za međunarodnu pomoć u vazdušnim sredstvima za gašenje požara, dok u isto vreme trpi desetine miliona evra štete u vidu spaljenih dragocenih šuma kojima će biti potrebno 30-50 godina da narastu i vrate se u stanje pre izbijanja požara.
Od nacionalnog slavlja do kriznog stanja
Dan Republike ili jednostavno Ilinden je glavni nacionalni praznik u Makedoniji kojim se svakog 2. avgusta obeležava dva velika događaja u uspostavljanju državnosti koja su se dogodila na ovaj datum: Ilindenski ustanak iz 1903. godine protiv Osmanlijskog carstva i Prva antifašistička skupština za nacionalno oslobođenje Makedonije, političko okupljanje iz 1944. godine koje je tokom Drugog svetskog rata postavilo temelje Socijalističke Republike Makedonije u okviru granica sada nepostojeće Jugoslavije.
Ovogodišnji 2. avgust počeo je svečanom proslavom na celoj teritoriji države i završio se ulaskom Makedonije u najgoru krizu sa požarima od katastrofe iz avgusta 2007. godine kada je država konačno prepoznala činjenicu da je promenljiva upotrebljivost tada sedam raspoloživa helikoptera (tri Mi-17, serijski brojevi VAM-302 do VAM-304 i 4 Mi-8MT, 305-308) makedonskog Ratnog vazduhoplovstva, zajedno sa njegovim primarnim operacijama (dva Mi-17 su 2007. godine već bila raspoređena u Bosni i Hercegovini kao deo misije Evropske Unije EUFOR Operation Althea), teško, bez podrške nacionalnih protivpožarnih aviona i, samo ako je potrebno, bez međunarodne pomoći, ikada bila u mogućnosti da stavi pod kontrolu šumske požare koji redovno spaljuju dragocene šume. Sledeći primer Hrvatske, Crne Gore i Kipra, koji su zbog požara 2007. godine odmah kupili američke protivpožarne avione Air Tractor AT-802, Makedonija se takođe odlučila za ovaj izuzetno sposoban ‘’vodeni bombarder’’ koji može da ponese 3.104 litre vode, i tri takva aviona su, u amfibijskoj konfiguraciji poznatoj kao Fire Boss, naručena marta 2009. godine, a uvedena su u operativnu upotrebu juna 2010. godine.
Makedonski AT-802A ovog leta su ostali prizemljeni / Foto: Igor Božinovski
Sa svojom izuzetno sposobnom flotom od tri aviona Air Tractor (registracija Z3-BGT, Z3-BGU i Z3-BGV) ostavljenom neupotrebljivom usred letnje sezone zbog ponavljanih komplikacija u javnim nabavkama, i sa samo tri helikoptera Mi-8 i 17 dostupnih za protivpožarne zadatke, Makedonija se ove godine našla u mnogo goroj krizi nego 2007. godine, a ‘’dežavu’’ se dogodio popodne 2. avgusta kada je nacionalna proslava iznenada uništena. Naime, kriza je izbila nakon višenedeljnih visokih temperatura koje su u kombinaciji sa jakim vetrovima, olujom i grmljavinom prouzrokovali snažan požar na planini iznad Kočana, malog grada koji se nalazi 70 km jugoistočno od prestonice Skoplja.
Do ponoći je grad sa tri strane bio okružen vatrom, a neke kuće uz padine planine su bile zahvaćene požarom. Do tada se društvenim mrežama panika već proširila, lokalne vlasti i građani apelovali su da avioni Air Tractor (ili Kanaderi, kako građani ponekad pogrešno zovu AT-802 mešajući ga sa većim vatrogasnim avionom CL-215 i 415) dođu i spasu Kočane. Suočeni sa ogromnim pritiskom javnosti, vladini zvaničnici šokirali su naciju i izazvali lavinu osuda i besa javnosti kada su izneli na videlo da će protivpožarni avioni čitavo leto ostati prizemljeni na skopskom međunarodnom aerodromu jer njihovo planirano održavanje vredno oko 400 hiljada evra nije urađeno na vreme zbog komplikacija u procesu javnih nabavki.
Jedan od dva makedonska vojna Mi-17 koji su korišćeni za gašenje požara / Foto: Dragan Cvetić
Prema tome, uprkos što je kriza u Kočanima stavljena pod kontrolu, jutro 3. avgusta suočilo je Makedoniju sa veoma tužnom i ružnom stvarnošću da zemlja ulazi u još goru krizu od one iz 2007. godine zbog činjenice da ne može da računa na svoje avione Air Tractor, a jedino preostalo sredstvo za gašenje požara iz vazduha na raspolaganju su bili vojni helikopteri – par Mi-17 (302 i 303) kao i Mi-8MT (307). Policijska helikopterska flota nije bila u najboljem stanju jer su jedan AB.212 (MAP-7751) i jedan Mi-171E (MAP-7710) bili u plovidbenom stanju i sposobni samo za obavljanje letova za vezu i transport.
Kriza je eskalirala kada je ogromni toplotni talas koji je trajao nedeljama, doveo do toga da su mnogi požari širom Makedonije bili u punoj snazi 3. avgusta što je učinilo da situacija bude van kontrole, uprkos naporima posada vojnih helikoptera i veoma loše opremljenih vatrogasnih jedinica. Suočena sa nekontrolisanom krizom, vlada u Skoplju je mobilisala vojsku za borbu protiv požara i uvela potpunu zabranu kretanja u šumskim područjima, istovremeno tražeći međunarodnu pomoć u vazdušnim i kopnenim protivpožarnim sredstvima. Na kraju, 5. avgusta proglašeno je tridesetodnevno krizno stanje na celoj teritoriji države.
Makedonsko-srpsko bratstvo u gašenju požara iz vazduha
Prva zemlja koja je odmah odgovorila na makedonske apele za pomoć bila je susedna Srbija. Nakon što je u noći 2. avgusta obavljen telefonski razgovor između političkih lidera dve zemlje, izdato je naređenje Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) Srbije da bez odlaganja rasporedi 4 helikoptera u susednu državu. Kontigent od 5 helikoptera koji je vodio najnoviji MUP-ov helikopter Airbus H145M (registracije YU-MUP) sa srpskim ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Vulinom, krenuo je iz Beograda 3. avgusta leteći južno do skopskog međunarodnog aerodroma gde su sleteli rano ujutru istog dana pokazujući izuzetno brze sposobnosti raspoređivanja srpske policijske avijacije.
Letelica koja je dovela srpskog ministra unutrašnjih poslova u Skoplje nije dugo ostala u Makedoniji jer je 3. avgusta popodne vratila VIP putnike u Beograd. U borbi protiv požara ostali su par helikoptera AB.212 (YU-HCD i YU-HCE) i po jedan H145M (YU-SAR) i SOKO SA.342 Gazelle (YU-HFF) koji pripadaju Helikopterskoj jedinici MUP-a, jedinici srpske policijske avijacije koja je potčinjena Direkciji policije i stalno je bazirana na međunarodnom aerodromu Nikola Tesla.
Helikopter AB.212 srpskog MUP-a sa vedrom kapaciteta 1200 litara / Foto: Dragan Cvetić
Srpski helikopteri započeli su svoje operacije 4. avgusta uvek leteći u koordiniranim fomacijama koje su vodili helikopteri Mi-8 i 17 RV Makedonije opremljenih sa podvesnim vedrima kapaciteta 2.500 litara. Helikopteri srpskog MUP-a su koristili isti protivpožarni sistem ali sa manjim kapacitetom koji odgovara performansama helikoptera – svaki od helikoptera AB.212 je nosio 1.200 litara dok je H145M dejstvovao sa vedrom kapaciteta 800 litara. Jedna, retko viđena maskirna Gazela je korišćen za procenu situacije iz vazduha, navođenje, vezu i transport.
Prvog dana operacija helikopteri srpskog MUP-a su bili upotrebljeni prilikom gašenja požara blizu sela Drenok, u blizini čuvene megalitske opservatorije Kokino, oko 40 km severoistočno od skopskog aerodroma. U ovim operacijama su makedonski i srpski helikopteri prikupljali vodu iz malog jezera blizu zone požara izvršivši 21 let tokom kojih su posade MUP-a izbacile 22 hiljade litara vode. Naredna tri dana helikopteri su usmereni na istok Makedonije gde je razorni požar besneo u borovim šumama između gradova Berovo i Pehčevo, blizu makedonsko-bugarske granice, oko 105 km jugoistočno od skopskog aerodroma.
Srpski H145M zahvata vodu kod mesta Trabotivište/ Foto: Dragan Cvetić
Prinuđeni da se u prva dva dana operacija i uz različite udaljenosti od požara vrate na međunarodni aerodrom u Skoplju radi dopune goriva, piloti srpskog MUP-a su poletali u misije sa različitom količinom goriva, kako bi uskladili potrebu za boravkom iznad zone požara što je duže moguće, istovremeno trudeći se da vazduhoplov bude što lakši kako bi u podvesnim vedrima nosili što veću količina vode, tokom rada u izuzetno teškim vetrovitim, kao i u uslovima visoke nadmorske visine i vrućine. Tako su operacije u zoni Kokina započete sa polunapunjenim rezervoarima goriva, dok su potpuno napunjeni gorivni rezervoari bili u upotrebi 5. avgusta kada su operacije usmerene na spasavanju sela Nov Istvenik kojom prilikom su korišćena dva srpska helikoptera koji su radili u izuzetno vrelim uslovima od preko 40 stepeni Celzijusovih, i uspeli da izbace 24.000 litara vode.
Napori su 6. avgusta usmereni na spasavanje sela Budinarci gde je iz MUP-ovih helikoptera izbačeno 38.000 vode. U tom trenutku, ukupna efikasnost makedonskih i srpskih helikoptera značajno je poboljšana, nakon što je vlada u Skoplju iz državnih rezervi odobrila 15.000 litara mlazniog goriva Jet-A1 koje će se koristiti za dopunjavanje inostranih protivpožarnih letelica iz kamiona – cisterni za gorivo makedonske armije na isturenom položaju uspostavljenom na polju blizu požara, omogućavajući srpskim helikopterima takozvano ‘’hot refuelling’’ odnosno dopunu goriva dok motori letelice rade u praznom hodu, a rotori se okreću. Paralelno, po savetu austrijskog vatrogasnog kontigenta jačine 136 ljudi koji je stigao u Makedoniju u ranim satima 6. avgusta, inžinjerska mehanizacija je korišćena za izgradnju improvizovanih brana i kopanje jama blizu plitke reke Bregalnice, stvarajaći tako mesta za prikupljanje vode sa kojih su helikopteri mogli da pune svoja vedra. Sve je to drastično smanjilo vreme (ciklus) između dva izbacivanja vode iz srpskih helikoptera.
Pre Makedonije AB.212 MUP-a Srbije gasili su požare i u BiH / Foto: Dragan Cvetić
MUP-ovi helikopteri su preko noći bili parkirani na takozvanoj severnoj platformi vazduhoplovne baze Petrovec, pored makedonskog transportera An-2R Colt i helikoptera Mi-8MT, Mi-17 i Mi-24V. Gostujući helikopteri su, međutim, jednog popodneva bili stavljeni u vojne hangare zbog toga što je stigla meteorološka prognoza da su mogući opasni naleti vetrova koji bi mogli oštetiti srpske helikoptere besprekornog izgleda.
Raspoređivanje MUP-a u Makedoniju bila je druga vatrogasna operacija za srpske policijske helikoptere izvan državnih granica, nakon što su 31. jula 2021. dva AB.212 i Gazela poslati u susednu Bosnu i Hercegovinu gde su pomogli u stavljanju pod kontrolu požara na planini Stolac, blizu grada Višegrada u Republici Srpskoj.
Nakon Makedonije, srpski helikopteri poslati su u Grčku / Foto: Dragan Cvetić
Komandant Helikopterske jedinice MUP-a Nenad Nedić izjavio je da je Makedonija bila kritična i teška za jedinicu koja je tamo letela između 7 i 9 sati dnevno. ‘’Leteli smo mnogo, ali su mesta za uzimanje vode često bila daleko od požara, pa je količina izbačene vode daleko manja nego što bi trebala biti,’’ objasnio je Nedić dodajući da su MUP-ovi helikopteri naleteli 92 časa i uspeli da ‘’napadnu’’ šumske požare sa između 180 i 190 hiljada litara vode.
Srpska misija u Makedoniji okončana je 7. avgusta kada su se helikopteri na kratko vratili u Beograd pre nego što su dva AB.212 i jedan H145M sledećeg jutra poslati u vazduhoplovnu bazu grčkog Ratnog vazduhoplovstva Tanagra radi učešća u tamošnjim međunarodnim naporima za gašenje katastrofalnih požara na grčkom ostrvu Evia.
Rumunski vatrogasni Spartan na makedonskom nebu
Do trenutka kada su Srbi napustili Makedoniji, mehanizam civilne zaštite Evropske Unije (EUCPM) je već bio mobilisan – tim od 46 vatrogasaca i 16 vatrogasnih vozila stigao je u Makedoniju iz Slovenije i bio je 5. avgusta raspoređen oko grada Berova. Istovremeno, 25 bugarskih vatrogasaca organizovanih u 4 grupe sa dva vatrogasna kamiona počeli su da se bore sa požarom okolo sela Umlena, Robovo i Mitrašinci, koja se nalaze blizu grada Pehčeva.
Uz razorne požare koji su besneli po celoj zemlji i sa samo tri vojna helikoptera Mi-8MT i Mi-17 od kojih su u svakom trenutku korišćena ne više od dva, Makedonija nije imala drugu opciju nego da preko EUCPM zatraži dodatnu pomoć u sredstvima za borbu protiv požara iz vazduha. Odgovor je stigao iz Rumunije koja je odlučila da odmah u Makedoniju rasporedi dva vojna transportna aviona: C-27J Spartan (ev. broj 2705) 902. operativne vazduhoplovne transportne i aerofotogrametrijske eskadrile konfigurisanog da nosi do 6 kartonskih kontejnera sa po 1.000 litara vode, kao i C-130B Hercules (ev. broj 6166) 901. taktičke vazduhoplovne transportne eskadrile koji je u Skoplje poslat da obezbedi neophodnu logističku podršku.
Povratak Spartana u Rumuniju 13. avgusta / Foto: Valentin Ciobîrca, Ministarstvo odbrane Rumunije
Rumunski transporteri napustili su svoju matičnu bazu, 90. transportnu bazu na aerodromu Bukurešt-Otopeni, 7. avgusta oko 10 časova po lokalnom vremenu i sleteli su na skopski međunarodni aerodrom oko 90 minuta kasnije. Ukupno je u Makedoniji raspoređeno 15 pripadnika Ratnog vazduhoplovstva Rumunije koji su omogućili da prva vatrogasna misija bude izvršena oko grada Delčeva popodne istog dana. Rumunske operacije nastavljene su narednih dana sa C-27J napadajući požare u Divlju, selu u neposrednoj blizini skopskog međunarodnog aerodroma; i u svim još uvek kritičnim područjima u jugoistočnoj Makedoniji i duž granice sa Bugarskom, kao i u selu Raović u okolini Skoplja.
Rumunski Spartani su prvi svetski korisnici Alenijinog inovativnog sistema za gašenje požara Caylym Guardian koji omogućuje da se tokom leta izbaci do 6 kartonskih biorazgradivih kontejnera koje na zemlji takođe mogu pronaći vatrogasci. Kontejneri sa standardnim dimenzijama A22 mogu se instalirati na transportere C-27J i C-130 bez posebne opreme ili dorade, i izbaciti sa visine od 460 metara, čime se značajno povećava bezbednost misije i čak omogućuju noćne operacije.
Rumunski C-27J u akciji iznad Makedonije / Foto: Toše Ognjanov, Glas Amerike
Rumuni su u Makedoniji između 7. i 12. avgusta izveli 18 vatrogasnih misija u kojima je bačeno oko 100 kontejnera vode u dnevnim uslovima, a posade C-27J su nakupile 15 sati naleta. U zavisnosti od procena misija, na razne požare iz Spartana je bacano 4 do 6 kontejnera. Zbog pružanja logistike misiji, u Skoplje je raspoređen još jedan rumunski taktički transporter C-130B, evidencijskog broja 5930.
Zahtevno i brzo ogranizovano raspoređivanje u Makedoniji bila je druga međunarodna vatrogasna misija za avione RV Rumunije, prva je izvedena jula 2018. godine u Grčkoj. Avion C-27J RV Rumunije sa 6.000 litara vode je takođe od 2017. godine gasio dva požara u Rumuniji: jedan u područiju Șvinița, u okrugu Mehedin, i drugi u područiju Buceș, planina Vulkan, na granici između okruga Alba i Hunedoara.
Rapoređivanje RV Rumunije u Makedoniji završilo se 13. avgusta skromnom ceremonijom održanoj na aeorodromu Bukurešt-Otopeni na kojoj su dodeljene medalje učesnicima misije, 90. transportnoj bazi i samom Ratnom vazduhoplovstvu.
Za kraj Crnogorci
Čak i pre nego što su Rumuni otišli, helikopter crnogorskih oružanih snaga (VCG) Bell 412EPI (registracije XHB033) sleteo je 11. avgusta u vazduhoplovnu bazu Petrovec, prema dogovorenom aranžmanu u okviru centra EADRCC (Euro-Atlantic Disaster Response Coordination Centre), glavnog civilnog mehanizma NATO za hitne odazive u evroatlantskom području.
Ova prva međunarodna vatrogasna misija za helikopter VCG trajala je do 18. avgusta kada su se dve njegove posade i pomoćno osoblje vratili u vazduhoplovnu bazu Golubovci, koja se nalazi blizu crnogorske prestonice Podgorice. U 7 dana aktivnog letenja iznad Makedonije, crnogorska letelica je koristila vedro kapaciteta 1.600 litara za izvršenje dve misije dnevno, nakupivši 20 sati naleta i bacivši 80.000 litara vode. Bell 412EPI je uvek leteo u formaciji sa helikopterima Mi-8MT i Mi-17 makedonskog RV-a koji su, do dana dolaska crnogorskog helikoptera na Petrovec, već akumulirali preko 80 letova sa 300 izbacivanja, a na požare širom makedonije izbacili su 650.000 litara vode. Međutim, vredi napomenuti da su makedonski vojni helikopteri neke od misija izvodili potpuno sami, kao što je to slučaj sa požarima oko mesta Kočani, Staro Nagoričane i Đevđelija.
Crnogorski Bell 412EPI sa vedrom kapaciteta 1600 litara / Foto: Dragan Cvetić
Makedonsko-crnogorski helikopterski par intenzivno je zajedno radio na kroćenju i gašenju požara u selima Raović, Buković, Čajlane i Grčec, u okolini Skoplja, zatim u okolini Kavaradaca i Demir kapije odakle se voda sakupljala iz jezera Mokliško za nastavka gašenja požara u Vešju i Barovu, kao i selu Gorno Melničani gde je voda uzimana iz obližnjeg Debarskog jezera. U gašenju požara u Skoplju pomoglo je 50 pripadnika makedonskih specijalnih policijskih snaga koje su podržali sedam francuskih stručnjaka za požare opremljenih dronovima sa specijalnim termalnim kamerama koje omogućavaju otkrivanje žarišta sakrivenih dimom koji se dizao iz gorućih šuma.
Kriza sa požarima u Makedoniji okončana je dugo očekivanim kišama koje su konačno ugasile većinu požara tokom sredine avgusta. Ukupno je u Makedoniji, u prvoj polovini avgusta, 106 velikih požara zahvatilo 9.907 hektara šume od kojih je polovina bila zimzelena. Šteta se procenjuje na više od 10 miliona evra, što je ogroman gubitak ako se zna da bi servisiranje i modernizacija primopredajnikom ADS-B tri makedonska aviona Air Tractor AT-802A Fire Boss koštala državu oko 400 hiljada evra ili samo 4 posto štete koju je država pretrpela ove godine zbog neodgovornosti ostavljanja dragocenih vatrogasnih aviona da usred leta budu prizemljeni. Sa svojim ukupnim kapacitetom od 9.300 litara vode, pene i retardanata, ovi mali žuti avioni bi gotovo sigurno umanjili bilo kakvu potrebu Makedonije za međunarodnom pomoći i sačuvali bi mnogo šume, kao što je to bilo u prethodnih 10 godina.
Sezona požara 2021. godine bila je tragična, veoma bolna, poučna i skupa lekcija za Makedoniju. Da li su makedonski političari naučili lekciju, videće se vrlo brzo, 2022. i tokom narednih godina.
Pratite Tango Six i na društvenim mrežama. Na Instagramu, Jutjubu, Tviteru i Fejsbuku.
The post Makedonija u plamenu: kako su Srbija, Rumunija i Crna Gora pomogle u spasavanju male balkanske države appeared first on Tango Six.
.jpg)
