Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Jul.2016, 10:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ko je Redžep Tajip Erdogan?

Redžep Tajip Erdogan, političar od rase, vaspitavan u idejama patrijarhalnog asketizma i sunitskog islama, čovek iz naroda retke oštroumnosti i lider s velikim darom opštenja sa masama i familijarnosti u ličnom kontaktu, čovek prema kojem je, u uskom izboru između ljubavi i mržnje, gotovo nemoguće ostati rezervisan, opisao je bivši ambasador Srbije u Turskoj Dušan Spasojević prvog čoveka te zemlje.

Uz Kemal-pašu Ataturka, koji se na čelu države-naslednice Osmanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << imperije nalazio 15 godina, od 1923 do 1938. godine, Erdogan nesumnjivo predstavlja najznačajniju figuru moderne Turske, piše Spasojević u knjizi "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije".

Erdogan je, navodi Spasojević, prešao put od uličnog prodavca đevreka u siromašnoj istanbulskoj četvrti Kasimpaša, preko uspešnog gradonačelnika najvećeg grada u Evropi i političkog zatvorenika, do neprikosnovenog vođe Partije pravde i razvoja, koja već 12 godina vlada Turskom.

Lideri - Putin, Merkel, Erdogan

Na političkoj mapi današnje Evrope turskoga premijera moguće je porediti samo sa dva lidera. Uz nemačku kancelarku Angelu Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, u novom milenijumu jedino Erdogan duže od dva izborna mandata suvereno vlada zemljom koja, zahvaljujući svojoj veličini, broju stanovnika, geostrateškom položaju, istoriji i tradiciji, ima potencijal da utiče na zbivanja van sopstvenih granica.

Za razliku od Putina i Merkelove, koji su na svoj put do trona krenuli iz duboko ukorenjenih establišmenata Rusije i Nemačke, vođa turskih konzervativaca potekao je iz miljea koji je prethodnih 80 godina predstavljao proganjanu marginu turskog društva. Za razliku od ruskog predsednika, koji je od svog prethodnika na tacni dobio prerogative apsolutne vlasti, i nemačke kancelarke, koja je nasledila sve mehanizme jednog dobro ustrojenog sistema, Tajip Erdogan je u novembru 2002. preuzeo kormilo klimavog broda, čija je čitava posada tokom prvog mandata radila sve da novog kapetana onemogući u nameri da tursku lađu usmeri u pravcu za koji je dobio mandat od naroda.

Put ka apsolutnoj vlasti

Prve godine vladavine harizmatičnog Erdogana i njegove partije, čvrsto ukorenjene u islamističkoj ideologiji, protekle su u stalnom odmeravanju snaga sa bastionima sekularizma koji su ih okruživali sa svih strana. Nasuprot Erdoganu nisu se našli samo druga po snazi armija NATO saveza, čitava administracija i pravosuđe, već i tradicionalno sekularna štampa i njeni vlasnici, oličeni u nekolicini najbogatijih turskih porodica.

Kao u kakvoj šahovskoj simultanci, navodi Spasojević, odvažni i lukavi Erdogan, poput Makijavelijevog "lava i lisice", jedne je privukao na svoju stranu, a druge, bez milosti, do nogu potukao.

U uspostavljanju apsolutne vlasti u Turskoj, Erdogan je istovremeno uspostavljao neverovatna savezništva - sa Evropskom unijom u pretpočinjavanju svemoćnih turskih oružanih snaga, sa uticajnim islamskim verskim pokretom imama iz Pensilvanije, Fethulaha Gulena, u uspostavljanju kontrole nad pravosuđem i policijom, sa duboko ukorenjenim turskim nacionalizmom u ovladavanju masama.

Tajna uspeha svakog vladaoca leži u odabiru kompetentnih i lojalnih saradnika, te postizanju i deobi blagostanja sa svojim podanicima. U ovih dvanaest godina turski premijer je u velikoj meri uspeo i u jednom i u drugom.

Da sreća prati hrabre slikovito govori i njegov primer.

Pročitajte još:

Turski premijer: Puč propao, situacija pod kontrolom

Turska: 90 ljudi poginulo, 1.154 povređeno

Turska: Pokušaj državnog udara, neuspeli vojni puč?

U Istanbulu vojska pucala na ljude, u Ankari eksplozije

Helikopteri pucali na tursku obaveštajnu službu

Ko je Gilen, koga smatraju inspiratorom puča

Čovek koji je "zaustavio" turske tenkove

Srpske diplomate: Državljani Srbije bezbedni, da ostanu u hotelima

Grupa turista i jutros odletela za Antaliju

CNN: Niko nema punu kontrolu vlasti

Erdogan: Izdajnici će platiti veliku cenu

Apsolutističke tendencije njegove vladavine u poslednjih nekoliko meseci, koje bi ga svakako u negativnom svetlu eksponirale u zapadnom svetu kome Turska kroz članstvo u NATO savezu pripada od 1952. godine, ostale su u senci ukrajinske krize i obnovljenog sučeljavanja Zapada i Rusije.

Poslanici Erdoganove partije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su prošle nedelje redom glasali u korist Putinove Rusije.

Knjiga "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" aktuelnog ambasadora Srbije u Grčkoj obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010-2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Đurković: Erdogan strahovao od vojske

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan strahovao je od pobune vojske i godinama je radio na urušavanju njenog imidža, ocenio je povodom pokušaja puča u Turskoj Mišo Đurković iz Instituta za evropske studije.

"Ne postoji složeniji unutarpolitički i spoljnopolitički položaj od onoga u čemu se nalazi Turska. To je proces od šest godina, a uloga vojske je veoma jaka, od 1960. godine smo imali četiri puča, poslednji 1997. godine kada je uhapšen i osuđen Erdogan", rekao je Đurković za B92.

On je naveo da je Erdogan strahovao od destabilizacije i rušenja, s obzirom na to da vojska ima poseban status u državi koji joj je omogućio ustav iz 1972. godine.

Objasnio je da je vojska do sada bila struktura koja ima podršku određenih krugova iz SAD, a da je Erdogan od 2007. godine organizovao niz akcija u kojima je radio na obaranju imidža vojske.

"Situacija se značajno zakomplikovala kada je ušao u sukob sa Fetulahom Gulenom, koji je stao na stranu Izraela i SAD u sukobu koji je započeo 2010. godine“, rekao je Đurković.

On je naveo da Tursku čeka period destabilizacije i veliki talas udara na sve vrste "neprijatelja" u toj zemlji.  Đurković je rekao da će sada biti pokrenuto i pitanje promene Ustava, kako bi taj akt dao predsedniku veća ovlašćenja.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...