Izvor: B92, 15.Okt.2018, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je nestali Kašogi postao geopolitičko pitanje
Saudijski kralj Salman naredio istragu o nestanku saudijskog novinara Džamala Kašogija, nakon što su turske vlasti najavile pretres saudijskog konzulata.
U tom konzulatu u Istanbulu, podsetimo, 2. oktobra nestao je novinar "Vašington posta", Saudijac Džamal Kašogi.
Kašogi, kritičar vlasti u Rijadu, ušao je u konzulat i od tada mu se gubi svaki trag. Turska NTV javila je ranije da će turske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vlasti danas posle podne izvršiti pretres konzulata u okviru istrage o nestanku saudijskog novinara.
Turske vlasti iznele su bojazan da su ga ubili agenti tajne službe Saudijske Arabije, što Rijad negira i tvrdi da su optužbe neosnovane. Saudijska Arabija, zasad, nije pružila nikakve dokaze da je Kašogi izašao živ iz konzulata, a njegova verenica, koja ga je čekala ispred zgrade, tvrdi da nije uopšte ni izašao.
Međutim, slučaj Kašogi nije samo slučaj nestanka novinara. On je prerastao i u geopolitički problem.
Kako ocenjuje Radio slobodna Evropa, nestanak saudijskog novinara najpre je poljuljao poverenje u Rijad i među bliskim saveznicima, i ovaj slučaj bi pored političkih mogao imati i velike ekonomske posljedice.
Nekoliko sponzora i medijskih grupacija, zabrinutih zbog sudbine novinara, odlučilo je da se povuče sa ovomesečne investicione konferencije u Rijadu, čiji je domaćin saudijski prestolonaslednik, a kako mediji pišu, Velika Britanija i Sjedinjenje Države razmišljaju i o bojkotu te velike konferencije.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da će "kazniti" Saudijsku Arabiju ukoliko bude odgovorna za nestanak ili ubistvo novinara, a CNN navodi da postoje dve verzije priče u svetu koje se odnose na nestanak Džamala Kašogija, kao i nerešeni detalji oko nestanka novinara i to ne samo u detaljima preko priče, već u celom narativu.
"To je, pre svega, potencijalno opasno za prestolonaslednika Saudijske Arabije, koji je bio glavna sila u kraljevstvu duže od dve godine. Ako se javno iznesu dokazi, koji sugerišu da je Kašogi nastradao nasilnom smrću ili su ga oteli saudijski agenti, kraljevstvo nema verziju priče koja bi mogla da odgovori na to", navodi CNN. Najčudniji detalj reakcije na moguću otmicu i ubistvo saudijskog kritičara i novinara "Vašington posta" u Turskoj je ideja među američkom spoljnopolitičkom elitom da Saudijska Arabija visoko ceni svoj dugogodišnji savez sa Vašingtonom i da se zato nikada ne bi umešala u takvu grozotu, piše kolumnista "Vašington posta" Kolbert King i navodi da se s tim ne slaže:
"Dinastija Saud, koja vlada tim kraljevstvom, nije Vlada… Porodica nudi lice verske pobožnosti. Ali Saudijska Arabija je među najgorim, mizoginim kršiocima ljudskih prava na licu Zemlje. Ućutkavanje kritike je obrazac saudijske umetnosti."
Autor ističe i da je Saudijska Arabija SAD saterala uza zid embargom na naftu 1973. godine. "Oni su 2008. godine okretali glavu od predsednika Džordža Buša, kada je apelovao na njih da snize cene. Oni su besprekorno povećali proizvodnju nafte u 2015. godini kako bi snizili cene, zadržali tržišni udeo i potkopali razvoj američkog naftovoda", naveo je King. Autor na kraju zaključuje i da će Džamal Kašogi javno biti oplakan i ožaljen, ali da u saudijsko-trampovskom viđenju stvari, "naš hrabri kolega je samo dosadan i komplikovan signal na radaru".
Blumbergov kolumnista Leonid Beršidski piše da kada je saudijski novinar nestao nakon ulaska u konzulat svoje zemlje u Istanbulu, a turski izvori tvrdili da je tamo ubijen, nije mogao a da ne pomisli na ubistvo ruske novinarke Ane Politkovske od pre 12 godina – kao i na neobičnu ali nepotpunu sličnost između dve najveće svetske naftne diktature.
"Ubistvo Politikovske u liftu njene zgrade 2006. progoni od tada ruskog predsednika Vladimira Putina; to je bila jedna od prekretnica u njegovoj tranziciji od korisnog saveznika Zapada nakon napada 11. septembra do statusa lažnog autoritarnog vladara. Kašogijev nestanak 2. oktobra trebalo bi, po svim pravilima, da bude slična prekretnica za prestolonaslednika Mohameda", piše Beršidski.
Autor objašnjava i da je prošle godine napisao da se pod princom Mohamedom Saudijska Arabija putinizira, a ne modernizuje.
Nestanak novinara u Turskoj poljuljao je i poverenje u Rijad čak i među bliskim saveznicima, ocenjuje "Gardijan".
Početkom 2016. godine, kada je Mohamed bin Salman još uvek bio zamenik prestolonaslednika i Donald Tramp kandidat za američkog predsednika, tadašnji 30-godišnji Saudijac pozvao je britanske zvaničnike u Rijad da ga posete. Imao je jednu stvar na umu, rekla su dva zvaničnika koja su prisustvovala tog dana - kako se suočiti sa Vladimirom Putinom.
Uloga ruskog predsednika na Bliskom istoku iznenada se proširila i njen uticaj na čitavu Evropu i SAD rastao je jednako brzo. Mladi princ izgledao je znatiželjno u tome šta je nepredvidivi Putin radio: aneksija, zastrašivanje, odstupanje, negiranje objektivnih činjenica. Ali se ipak vraćao na jedno pitanje, zvaničnici su se prisetili: kako se Putin uvek izvuče?
"Bio je fasciniran njim", rekao je jedan od Britanaca za Obzerver. "Činilo se kao da mu se divio. Dopadalo mu se ono što je on radio. Dve godine kasnije princ Mohamed je upleten u krizu goru od bilo koje ranije za vreme kratke vladavine najmoćnijeg tridesetogodišnjaka na svetu", piše "Gardijan.
Događaji, kako su ih opisali turski zvaničnici, su zapanjujući i poljuljali su poverenje u princa Mohameda, čak i među njegovim najbližim saveznicima, koji su do prošle sedmice nedvosmisleno pružali podršku njegovom ambicioznom programu reformi. Uz mnogo dokaza Turske protiv Saudijske Arabije koji su sada javno otkriveni, Ankara - i Rijad - obraćaju se Vašingtonu kako bi pronašli izlaz iz krize naizgled beskrajnih razmera.
Turskoj ne treba istražna pomoć za utvrđivanje sudbine Kašogija, piše list, te dodaje da joj je neophodno političko pokriće da rukovodi problemom koji može imati značajne trgovinske i investicione posledice.
.jpg)
