Izvor: Deutsche Welle, 20.Sep.2018, 09:29

Idlib – biti na oprezu

Idlib – biti na oprezu

Pohvale za sporazum o Idlibu stižu sa svih strana. Ali tu su i sumnje o održivosti demilitarizovane zone o kojoj su se dogovorile Turska i Rusija. Najveći razlog za zabrinutost predstavljaju – radikalni islamisti.

Pohvale stižu sa svih strana – nakon što su se ruski predsednik Putin i turski Erdogan u Sočiju dogovorili o formiranju demilitarizovane zone u sirijskoj provinciji Idlib, poslednjem uporištu pobunjenika. Posebno se naravno ističu pohvale iz Sirije i >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Irana.

Sirijski ministar spoljnih poslova je u Damasku, kako prenosi sirijska agencija Sana, izjavio da se radi o „inicijativi koja će sprečiti krvoproliće i građanima vratiti osećaj sigurnosti“. Ni Teheran nije hteo da zaostane: „Odgovornom diplomatijom“ došlo se do toga da se „spreči rat u Idlibu“, napisao je na svom tviter-nalogu iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Sarif. Bilo mu je važno da naglasi da je i Iran bio uključen u pregovore.

Islamisti – najveća opasnost miru

Činjenica je da sporazum na prvi pogled izgleda kao diplomatski uspeh: do 15. oktobra trebalo bi da bude uspostavljena 20 kilometara široka zona bezbednosti koju bi trebalo da napuste svi borci sirijske opozicije, a to bi trebalo da odvrati sirijsku armiju od velikog napada na Idlib.

Folker Pertes, ekspert za Bliski istok iz berlinske fondacije „Nauka i politika“, smatra da to nikako ne znači da je rat okončan. On u svojoj analizi posebnu pažnju obraća na islamističke borce koji se još nalaze u Idlibu i koje delom verovatno podržava Turska.

Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan

„To će biti najtvrđe jezgro najradikalnijeg i najžešćeg terorističkog otpora, što se svakako mora reći. Među njima su i Sirijci, ali ne pre svega oni. Njih oko 2.000 su sa ruskog govornog područja i deo su Al Kaide ili Nusra fronta“. Na te borce, naglašava Pertes, Moskva gleda s posebnom pažnjom, a poslednjih meseci jasno je stavljala do znanja da neće dozvoliti da se vrate nazad u Rusiju ili u oblasti bivšeg Sovjetskog saveza. Drugim rečima, Rusija poručuje da se o tim elementima mora pobrinuti Turska ili moraju biti likvidirani“, kaže Pertes.

Upozorenja i sumnje

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova takođe se pridružilo slavljeničkom horu sačinjenom od Rusije, Turske, Sirije i Irana. Naime, ministar Hajko Mas je, nedugo nakon dogovora, poslao svoje čestitke putem Tvitera. Međutim, ipak je bez odlaganja napomenuo da bi „sporazum morao da bude i sproveden“, jer, kako je istakao, dosadašnjim sporazumima to nije pošlo za rukom.

Pa čak i u Turskoj u kojoj se – prvenstveno u listovima bliskim vlasti – to proslavlja kao fantastični diplomatski uspeh Redžepa Tajipa Erdogana, vlada sumnja u održivost uspeha dogovora.

Metin Gurčan, turski vojni ekspert, smatra da je Turska time kupila sebi vreme. „Glavni rizik za Tursku počinje 15. oktobra, jer sada je nemoguće da se govori o dugoročnom rešenju. U okviru dogovora, Turska je obećala Rusiji da će opozicionim radikalima u Idlibu poručiti da polože oružje u slučaju da žele tu da ostanu, ili da napuste Idlib, a da prilikom napuštanja predaju oružje, ukoliko pak ne žele da ostanu.“

Gurčan smatra da Ankari neće poći za rukom da „radikale u to i ubedi“. „Ankara je postala garant radikalima koji imaju lošu reputaciju, tako da će u Idlibu sigurno doći do vojne intervencije u slučaju da se radikali ne budu mogli ubediti.“

Idlib je ostao poslednje uporište sirijskih pobunjenika. Rusija i Turska sada su postigle dogovor o formiranju demilitarizovane zone. Čini se da je time izbegnuta katastrofa koja je mogla da zadesi civile. (18.09.2018)

Civili su najslabija karika

Izbijanje novih sukoba posebno brine aktiviste za ljudska prava. Ilijas Saliba, ekspert za Bliski istok iz „Amnesti internešenala“ u razgovoru za DW kaže da je posebno problematična uloga sirijske armije. Tokom građanskog rata, sirijska armija nije dovoljno brinula o tome da zaštiti civile. „To važi i za druge zaraćene strane, ali kada se radi o napadima iz vazduha, to prvenstveno ide na račun sirijske avijacije. To je jasno kršenje međunarodnog prava.“

Samo nekoliko dana uoči dogovora, „Amnesti internešenal“ dokumentovao je intenziviranje bombardovanja kasetnim bombama sela na jugu provincije Idlib. Poginulo je najmanje 14 civila, a 35 drugih teško je ranjeno.

Dogovor bi sada trebalo da zaustavi takve akcije. Ono što izaziva skepsu kod mnogih eksperata za bezbednost je – nestabilna situacija. Skoro polovina civila koji trenutno žive u Idlibu su interno raseljena lica. Upravo zbog takve sudbine civilnog stanovništva, trebalo bi se nadati da se strepnje stručnjaka neće ostvariti.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Turska

Nastavak na Deutsche Welle...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Deutsche Welle. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Deutsche Welle. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.