Izvor: N1 televizija, 16.Jul.2016, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hronologija vojnih udara u Turskoj
U proteklih 50 godina u Turskoj je u četiri navrata vojska svrgnula vlade.
- Na dan 2. maja 1960. godine bio je sproveden vojni udar gotovo bez kapi krvi, a predvodili du ga oficiri i kadeti s vojnih škola iz Istanbula i Ankare. Idućega dana zapovednik oružanih snaga, general Kemal Gursel zatražio je političke reforme i dao ostavku nakon što su njegovi zahtevi odbijeni.
Čelnici su utemeljili 38-člano >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << Veće nacionalnog jedinstva s Gurselom kao predsednikom. Od 601 čoveka kojem se sudilo, njih 464 proglašeni su krivima. Nad tri bivša ministra, uključujući i premijera Adnana Mendeseta, izvršena je smrtna presuda a za 12 ostalih, među kojima je bio i predsednik Kelal Bajar, smrtna kazna je zamenjena je doživotnim zatvorom.
- U 1971. godini, u tzv. "Memorandumskom vojnom udaru", vojska je uputila vladi upozorenje da uspostavi red u zemlji nakon meseci štrajkova i uličnih sukoba između levičarskih i nacionalističkih grupa. Nekoliko meseci kasnije premijer Sulejman Demirel odstupio je s vlasti, a koalicija konzervativnih političara i tehnokrata latila se posla da uspostavi red pod nadzorom vojske. U nekoliko pokrajina proglašeno jevanredno stanje i nije potpuno ukinuto do septembra 1973.
- Dvanaestog septembra 1980. godine udar je izvelo zapovedništvo vojske pod vođstvom generala Kenana Evrena. Akcija je usledila nakon ponovnog izbijanja uličnih sukoba levih i nacionalističkih grupa. Nakon vojnog udara uhapšeni su vodeći političari, a raspušteni su parlament, političke stranke i sindikati. Upravljanje državom preuzelo je petočlano Veće nacionalne bezbednosti, koje je suspendovalo dotadašnji Ustav, a usvojilo privremeni Ustav koji je davao skoro neograničenu moć vojsci.
- "Postmoderni udar" dogodio se 18. juna 1997. godine, kada je premijer Nekmetin Erbakan, kojeg su protivnici proglašavali opasnošću za sekularni sistem zemlje, odstupio s dužnosti pod pritiskom vojske, poslovnih krugova, pravosuđa i političara. Generali su smatrali da su obavezni delovati u odbrani sekularne države koju je utemeljio Mustafa Kemal Ataturk.
Tajna grupa Ergenekon je prvi je put došla na uvid javnosti kad je 2007. tokom policijske racije pronađen eksploziv u jednoj kući u Istanbulu. Posle toga je stotinama ljudi suđeno zbog pokušaja svrgavanja tadašnjeg premijera Tajipa Erdogana, a 275 oficira, novinara, advokata i ostalih proglašeno je krivima.
Sve su presude poništene 2016. nakon što je prizivani sud presudio da uopštee nije dokazano postojanje skupine Ergenekon. Erdogan, koji je 2014. postao predsednik Turske, u početku je podržavao tužbu ali je kasnije krivio policiju i tužioce koji pripadaju verskom pokretu predvođenom Fetulahom Gilenom, koji živi u dobrovoljnom izgnanstvu u SAD, da su inscenirali pokušaj državnog udara.
Novinari su 2010. objavili podatke o zaveri sekularne grupe koja je htela izvesti državni udar, kodnog naziva Malj, koji je navodno planiran još od 2003. godine, a koji je navodno imao za cilj da izazove nered u društvu koji bi doveo do rušenja s vlasti Erdoganove stranke. Sud je 2012. zatvorio 300 od 365 optuženih. Dve godine kasnije, skoro svi osuđeni su oslobođeni nakon što je Ustavni sud presudio da su im bila narušena prava. I ovaj put su za celu stvar optuženi sledbenici Gilena, a on je odbacio sve optužbe.
