Izvor: BKTV News, 16.Apr.2017, 10:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani Turske danas glasaju na referendumu

Građani Turske, njih 55 miliona, danas na referendumu odlučuju o predlogu Ustava koji bi moć i formalno skoncentrisao u rukama predsednika zemlje, odnosno o tome da li njihova država treba da sa parlamentarnog pređe na predsednicki sistem vladavine.

Tako bi se mesto premijera ukinulo, a predsednik, kojeg direktno bira narod, bi bio istovremeno i šef vlade i šef države, kao recimo u SAD, piše Dojče vele.

Time bi se predsedniku dodelila veća ovlašcenja: mogao >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << bi da planira budžet, imenuje ministre i sudije, ali i da ih razrešava dužnosti, i mogao bi da u odredenim oblastima donosi i dekrete.

Mogao bi da raspusti parlament, raspisuje izbore, uvodi vanredno stanje, komanduje vojskom i postavlja rektoe univerziteta. Takode bi šef države mogao da bude i clan politicke partije. Do sada je on formalno morao da istupi iz partije i neutralno obavlja dužnost.

Ukratko, sva vlast bi se skoncentrisala u rukama predsednika, a on se trenutno zove Redžep Tajip Erdogan. Erdogan još od 2005. pokušava da nanovo definiše predsednicku službu. Vetar u leda mu je bio propali puca prošlog leta. On od tada argumentuje da su neophodne radikalne promene.

Vecina onih koji podržavaju Erdoganovu Partiju pravde i razvoja (AKP) ce zaokružiti "evet" (da). To nije iznenadenje. Oni tvrde da su ustavne reforme neophodne kako bi se vlada modernizovala i bila u poziciji da prevlada sve izazove na današnjim politickim poljima.

Jace krilo desnicarske Partija nacionalistickog pokreta (MHP), koja tradicionalno odbija predsednicki sistem, ipak podržava reforme ustava. Postoje glasine da je šefu MHP Devletu Bahceliju obecano mesto potpredsednika.

Reformu ustava odbacuju druge dve snažne turske partije. Tu su kemalisti iz Republikanske narodne partije (ĆP) i levicarska Narodna demokratska partija (HDP), koju uglavnom podržavaju Kurdi. Grupe koje se bore za ljudska prava i demokratski pokreti takode navijaju za "hayir" (ne).

Njihovo obrazloženje glasi: ustavne reforme zvanicno ustoliciti Erdogana kao diktatora. Ako se na prihvate ustavne reforme to ce Erdoganu omoguciti da se za predsednika kandiduje i 2019. i 2024. Što znaci da bi on mogao da ostane na vlasti do 2029.

Pojedini elementi podele vlasti ostaju i u promenjenom ustavu. Parlament bi tako mogao da u odredenim oblastima preglasa odluke predsednika, mogao bi da osniva anketne odbore ili cak dvotrecinskom vecinom predsednika liši funkcije.

Ali, vec sada je vlada pod Erdoganom uspela da podrije demokratsku, pravnu državu: opozicioni politicari se hapse i šikaniraju. Nakon propalog puca je otpušteno 2.700 sudija, navodi DW. Tako da je teško i zamisliti da ce Turska postati više demokratska ako sadašnji predsednik dobije još više moci. Evropska komisija je mogucu koncentraciju moci predsednika oznacila kao „preteranu“.

Prema podacima turske vlade, u inostranstvu živi 5,5 miliona Turaka, samo u zapadnoj Evropi njih 4,6 miliona. Ukupan broj stanovništva u Turskoj je oko 80 miliona, od toga je 55 miliona s pravom glasa. Tako da bi Turci, koji žive u inostranstvu, mogli na referendumu da odigraju odredenu ulogu. Zbog toga su obe strane pokušavale da dobiju podršku Turaka u Austriji i Holandiji, a pre svega u Nemackoj u kojoj živi oko 1,4 miliona Turaka s pravom glasa. Oni su glasali ranije.

Medutim, malo je verovatno da ce glasovi Turaka iz inostranstva odluciti. Zajednica nemackih Turaka je duboko podeljena na one koji podržavaju Erdogana i one koji mu se protive. Vodece tursko-njemacke licnosti su pozvale birace da uopšte ne glasaju. A treba pomenuti da je na poslednjim parlamentarnim izborima Erdoganova AKP u Nemackoj osvojila 60 odsto glasova njemackih Turaka. U Turskoj je AKP dobila oko 50 odsto.

Bez obzira na ishod referenduma, odnosi Turske i Evrope su vec sada teško narušeni. Turska vlada je u drugim evropskim zemljama špijunirala turske gradane, Erdogan je optužio kancelarku Angelu Merkel i druge šefove vlada evropskih zemalja da „primenjuju nacisticke metode“.

Samo to je vec bilo dovoljno da se pristupni pregovori s Turskom stave na led. A ako ustavne promene produ, Erdoganovi kriticari ce sa sigurnošcu argumentovati da Turska ne zadovoljava demokratske standarde da bi bila primljena u EU.

NATO je druga stvar. Istina je da postoje pojedini glasovi koji pozivaju na to da se Turska iskljuci iz alijanse, ali obostrani interesi su preveliki tako da je malo verovatno da ce se to dogoditi. Zapadnoj Evropi je potrebna saradnja sa Turskom kako bi kontrolisala kretanja izbeglica sa Bliskog istoka ka evropskom kontinentu, navodi DW.

Nemački državni radio napominje da istraživanja javnog mnjenja ionako treba uzimati sa rezervom, a pogotovo u Turskoj – svi koji tamo vrše ankete u birackom telu su naklonjeni jednom ili drugom taboru, mada cešce Erdoganu.

Novinska agencija Rojters je izvukla prosek osam poslednjih anketa koje smatraju relevantnim: po tome je 50,8 odsto gradana za ustavne promene.

Očekuje se tesna trka, zaključuje u tekstu DW.

Velika akcija policije: Hapšenja u Turskoj zbog planiranja terorističkih napada

Nastavak na BKTV News...