Izvor: Blic, 11.Maj.2017, 19:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Erdogan će PROKLJUČATI OD BESA zbog ove ODLUKE NEMAČKE

Turskim oficirima kojima preti hapšenje ukoliko se vrate u svoju zemlju, Nemačka nesebično dodeljuje azil. To je ispravno, bez obzira na to što bi taj potez mogao da pogorša nemačko-turske odnose, smatra "Dojče vele".

U NATO vole da Alijansu nazovu „zajednicom vrednosti“. S tog aspekta, činjenica da jedna zemlja-članica mora da dâ politički azil vojnicima druge, deluje kao loš vic.

Kakva je to „zajednica vrednosti“?

Upravo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << to se dešava, i to je u međuvremenu potvrdilo i Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke. Samoproglašavnje NATO za „zajednicu vrednosti“ pokazalo se onim što zapravo i jeste: šuplja priča. NATO je savez čiji su članovi izabrani po vojnom i geostrateškom parametru korisnosti.

Zašto taj savez nije imao problema s jednopartijskim sistemom Salazara u Portugaliji, s vojnom huntom u Grčkoj ili pučevima u Turskoj šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih? Zato ni vladavina Redžepa Tajipa Erdogana, bez obzira na to kako se bude razvijala, neće imati uticaja na članstvo Turske u NATO. Bez jugoistočnog krila se ne može. Ono je nezamenljivo. Bez obzira na „vrednosti“, piše "Dojče vele".

Nesporno je i ovo: davanje političkog azila prvoj grupi od ukupno 414 državljana Turske potpuno je opravdano. Reč je o ljudima koji su, služeći svojoj zemlji, bili na visokim funkcijama: diplomatama, sudijama, oficirima i članovima njihovih porodica. O onima koji su, kao i hiljade drugih, preko noći izbačeni s posla i udaljeni sa svojih funkcija. O onima kojima je ukinuta plata, zato što su navodno bliski Gulenovom pokretu i zato važe kao pomagači u pokušaju puča u julu prošle godine. Za to međutim nisu podneti uverljivi dokazi – kako opšti, tako ni pojedinačni, koji se odnose na svaku osobu ponaosob. Radi se o ljudima koji u slučaju povratka u domovinu, moraju da računaju s hapšenjem. Oni su školski primer političkog progona. Na takve se mislilo prilikom sastavljanja nemačkog Osnovnog zakona (ustava), kada su postavljane zakonske smernice za dodelu azila.

Međutim, ova odobrenja azila mogla bi u narednom periodu da prave probleme, i to ne zato što je Nemačka pretrpana tražiocima azila iz Turske. Ne, u vremenima kada mesečno 20.000 migranata stiže u Nemačku, grupa od 414 ljudi nije ni problem, niti neki ozbiljniji izazov. Čak i kada bi se u Nemačkoj jednim potezom odobrilo svih 7.000 zahteva za azil koji su pristigli nakon neuspelog pokušaja puča u Turskoj, ti ljudi bi i dalje bili neprimetni u moru drugih podnosilaca.

Otrov za nemačko-turske odnose

Mnogo je verovatnije da će priznavanje turskih vojnika kao političkih izbeglica još više da optereti ionako teško opterećene nemačko-turske odnose. Belgija, u kojoj je čitav niz turskih oficira iz sedišta NATO u Briselu podneo zahtev za azil, s razlogom okleva da im te zahteve odobri. To je razumljivo, nakon iskustva koje su Nemačka i Holandija imale tokom poslednjih nekoliko meseci sa Ankarom.

Sada bi trebalo videti da li su svekoliki turski stručnjaci biti u pravu kada su verbalne incidente i pretnje turske vlade tumačili kao način za mobilizaciju Turaka koji žive u inostranstvu da glasaju na referendumu glasaju za ustavne reforme. Erdogan je u međuvremenu na tom referendumu pobedio, i to bi njemu i njegovim ministrima moglo da dozvoli da budu opušteniji. Ali ako ipak dođe do novih napada iz Ankare, Nemačka će to morati da podnese. Postoje situacije u kojima se moraju poštovati sopstveni principi i kada se oni moraju stalno isticati. Inače, ništa ne vrede. Kancelarka Merkel, predugo je s đavolom tikve sadila.
Pogledaj vesti o: Turska

Nastavak na Blic...