Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 17.Apr.2017, 06:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Erdogan: Moguć referendum i o smrtnoj kazni

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan najavio je sinoć mogućnost referenduma o ponovnom uvođenju smrtne kazne.

Erdogan je to rekao u govoru koji je direktno prenosila televizija, nakon što je proglasio pobedu na referendumu o ustavnim reformama kojima dobija šira ovlašćenja.

"Ako (zakon parlamenta) dođe do mene, ja ću ga odobriti. Ali ako ne bude podrške (opozicije u parlamentu)... onda šta da radimo? Onda možemo da održimo još jedan referendum po tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pitanju", kazao je Erdogan misleći na smrtnu kaznu.

Kako prenosi AFP, dok je Erdogan to izgovarao, njegove pristalice su uzvikivale parole u znak podrške ponovnom uvođenju smrtne kazne.

Građani udaraju u šerpe i lonce u znak protesta

Građani nekoliko delova Istanbula udarali su šerpama i loncima na prozorima svojih domova, dok je Erdogan proglašavao pobedu na referendumu.

Ovo je, kako je naveo Rojters, tradicionalna forma protesta.

Nezadovoljstvo su izrazili stanovnici najmanje četiri naselja Istanbula, javila je britanska agencija, pozivajući se na očevice.

Na društvenim mrežama, objavljene su fotografije i video snimci na kojima se vidi kako su se u pojedinim delovima grada okupile i manje grupe demonstranata.

Erdogan je poručio onima koji "nastoje da omalovaže" rezultate referenduma da to ne čine, "jer je uzalud", navodi AP.

Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto bilo protiv, saopštila je izborna komisija.

Ipak, tri najveća grada - Istanbul, Ankara i Izmir - su glasala protiv, napominje Rojters.

Erdogan je proglasio pobedu, ali protivnici tvrde da je bilo neregularnosti i da će osporiti rezultat referenduma, prenosi Rojters.

Savet Evrope: Turska pažljivo da razmisli o narednim koracima

Tursko rukovodstvo trebalo bi pažljivo da razmisli o svojim narednim koracima, imajući u vidu tesnu pobedu pristalica ustavnih reformi, kojima se proširuju ovlašćenja predsednika te zemlje, izjavio je sinoć generalni sekretar Saveta Evrope Torbjorn Jagland.

Kako je naglasio u saopštenju, "od izuzetnog značaja" je obezbediti nezavisnost sudstva u skladu sa principom vladavine prava, koje je garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Prema njegovim rečima, Savet Evrope, čiji je Turska punopravni član, spreman je da podrži zemlju u tom procesu, preneo je Rojters.

"Tursko biračko telo podržalo je izmene Ustava. S obzirom na tesnu pobedu, tursko rukovodstvo bi trebalo da pažljivo razmisli o narednim koracima", poručio je Jagland.

EK traži da Turska obezbedi konsenzus za promene ustava

Turska bi trebalo da obezbedi najširi mogući nacionalni konsenzus oko ustavnih amandmana, imajući u vidu tesan rezultat referenduma o ustavnim reformama, saopštila je sinoć Evropska komisija.

"Imajući u vidu tesan rezultat referenduma i dalekosežne posledice ustavnih amandmana, pozivamo turske vlasti da nastoje da obezbede najširi mogući konsenzus o njihovoj primeni", navodi se u saopštenju EK, preneo je Rojters.

Radi se o zajedničkom saopštenju šefa EK Žan-Kloda Junkera, visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini i komesara za proširenje Johanesa Hana.

Altmajer: Rezultat tešnji nego što su neki strahovali

Peter Altmajer, šef kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel, rekao je da je tesan rezultat na referendumu pokazao da postoji "živa politička debata" unutar te zemlje.

"Mislim da je ono što večeras možemo da kažemo to da je rezultat bio tešnji nego što su neki ljudi strahovali", rekao je Altmajer za ARD televiziju.

Altmajer je dodao da je previše rano da se kaže više, jer brojanje glasova još nije završeno, prenosi AP.

On je dodao da posmatrači izbora tek treba da daju svoje mišljenje o referendumu.

Istaknuti turski novinar Džan Dundar rekao je da ovako tesan rezultat "nije dobar" za predsednika Turske i da je "svojevrsna lekcija, koju se nadam da će usvojiti".

Erdogan predsednik do 2029?

Kakve promene će stanovnicima Turske, kojih ima 79 miliona, doneti novi ustav od 18 članova koji će zameniti aktuelni, donet 1982. godine?

Predsednik će imati jaču izvršnu moć da postavlja istaknute zvaničnike, uključujući i ministre. Moći će da odredi jednog ili više potpredsednika, a funkcija premijera, koju trenutno drži Binali Jildirim, se ukida.

Biće "prodrmano" i pravosuđe koje Erdogan optužuje da je pod uticajem pristalica njegovog nekadašnjeg saveznika, a sada protivnika, imama Fetulaha Gulena, kog optužuje i za organizovanje neuspelog vojnog puča u julu prošle godine.

Predsednik i parlament će zajedno moći da izaberu četiri člana Vrhovnog odbora sudija i tužilaca - ključnog pravosudnog tela koje imenuje i smenjuje ljude u sudstvu.

Vojni sudovi, pred kojima se sudilo oficirima, a koji su smrtnu kaznu izrekli bivšem premijeru Adnanu Menderesu posle puča 1960. godine, biće zabranjeni.

Predviđa se mogućnost uvođenja vanrednog stanja u slučaju "ustanka protiv domovine" ili "aktova nasilja koji su doveli naciju u opasnost", prenosi AFP.

Vanredno stanje se prvo uvodi na šest meseci, za razliku od sadašnjih tri, a potom parlament na zahtev predsednika može da ga produžuje na po četiri meseca.

I broj poslanika neće biti isti - povećaće se na 600 sa 550. Biće smanjena i starosna granica za ulazak u parlament - sa sadašnjih 25 na 18 godina.

Parlamentarni izbori će se održavati na svakih pet godina, umesto na svake četiri, a istog dana biće održani i predsednički izbori.

Parlament će i dalje imati ovlašćenja da donosi, menja i ukida zakone. Ako je predsednik optužen ili osumnjičen za neko krivično delo, parlament može da zatraži istragu.

Predsednik mora da bude građanin Turske, starosti najmanje 40 godina, i može da bude član političke partije.

Te izmene će omogućiti Erdoganu da postane lider vladajuće Partije pravde i razvoja u čijem osnivanju je učestvovao.

Novi ustav predviđa da će sledeći predsednički i parlamentarni izbori biti održani istog dana 3. novembra 2019. godine.

Predsednik može da ima maksimalno dva petogodišnja mandata, tako da bi Erdogan mogao da ostane na vlasti sve do 2029. godine, zaključuje AFP.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...