Izvor: Danas, 11.Mar.2016, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efes: Priče iz kamena...
Ako krenete po Turskoj, zemlji koja je manjim delom teritorije ostala u Evropi, a ostatkom se smestila u Aziju - to bi bila svojevrsna šetnja kroz drevno i minulo vreme antičke kulture. Onima, koji uživaju u tome, i te kako ima šta da se ponudi...
Pre nego što smo stigli do dalekog cilja - put je prolazio kroz brdovitu golet, plodne ravnice, kroz sela, razbacana i sa neizbežnim stablima topola ispred gotovo svake >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << kuće. Običaj, koji se još uvek neguje - jeste da deda za svako novorođeno muško unuče zasadi mladicu topole i time na neki način obezbeđuje 'mušku glavu'. Ako dečak, koji kasnije postaje 'glava kuće' - osiromaši - imaće šta da poseče i da proda.
Skrećemo sa glavnog puta; ispred nas se već naziru ostaci najblistavijeg antičkog dragulja ovog dela sveta - grada Efesa; poznatog po bogatstvu, liberalnom duhu i trgovini - grada sa slavnim Artemidinim hramom - jednim od sedam svetskih čuda antike.
Statistika kaže da tokom letnje sezone Efes poseti preko 5.000 posetilaca - dnevno! Pored toga što se mogu susresti sve rase sveta, takođe se mogu čuti i razni jezici , baš kao u davno vreme kada je ovaj grad predstavljao najvažniju luku Mediterana:
"Svake godine u aprilu mesecu, za vreme svetkovina boginje Artemide, broj posetilaca dostizao je - milionsku cifru!" objašnjavaju domaćini
Pre nego što uđemo u grad zastajemo pored ostataka karantina u kojem su svi posetioci morali provesti tri do sedam dana - pod nadzorom lekara koji su budno pratili da im ne promaknu zaraženi kugom, kolerom i drugom zaraznom bolešću...
Stazom oivičenom poljskim cvećem, stižemo do Herkulovih vrata. Objašnjavaju nam da su imala za cilj da nižem staležu ne dozvole ulazak, sprečavajući njihov kontakt sa plemstvom i bogatima. Kroz taj široki prolaz uokviren reljefnom bordurom - je cilj našeg putovanja. Pogledom obuhvatam celu dolinu sa ostacima Efesa.
Po starom predanju - tvorac grada je Androklo, vođa Jona koji su u devetom veku p.n.e. došli u ove krajeve - otišao je po savet kod proročice (Pitije) u Delfe. Ona mu je rekla da podigne grad na mestu gde bude ugledao susret divljeg vepra i ribe! Umoran, Androklo je stigao na obalu- i na mestu gde se reka Kajster ulivala u Egejsko more, ugledao ribara koji je pekao ribu. Jednog trena žiška je prsnula i pala u suvo granje iz kojeg je iskočio divlji vepar...
Što je bio dovoljan znak da tu, ispod planinskog masiva Bulbul Dagi, nikne grad koji je tokom vekova menjao ime, vladare, pa čak i sopstveni položaj! Istorija beleži da je od lidijskih kraljeva Efes prešao pod vlast Persijanaca. Godine 334. p.n.e. osvojio ga je Aleksandar Veliki. Pomeranje grada prema jugozapadu (istovremeno i proširenje) bilo je u vreme njegove vladavine. Posle kratkog perioda Egipćana i Sirijaca( u II-om veku pre Hrista), na teritoriju Male Azije ulazi nova sila. Rim, koji dobija Efes zajedno sa kraljevstvom Pergama.
Od tada ovaj grad postaje glavni grad rimske provincije u Maloj Aziji i istovremeno doživljava svoj prvi procvat. Grade se nove palate, trgovi, kuće za stanovanje i zabavu, proširuju se ulice, prave trotoari... Kažu da je bio najuspešniji za vreme vladavine rimskog cara Avgusta koji mu je podario raskošna arhitektonska dela, o čemu svedoče brojni spomenici, statue koje su ukrašavale trgove i ulice, raskošni mozaici postavljeni u palatama bogataša, hramovi, amfiteatra, kupatila, fontane - uz zadovoljstvo Efešana čiji broj premašuje - 200.000! Efes u tom periodu postaje i najvažniji trgovački centar regiona. Koje su institucije dominirale - moglo se zaključiti po izjavi atinskog filozofa Aristida koji ga je nazvao 'Banka Male Azije'!
Sa desne strane Kureta ulice, na pročelju palate uklesan je znak sa zmijom - što govori da je u pitanju - lekar ili bolnica.
A, zašto je zmija u znaku, reći će legenda.
