Izvor: KMnovine.com, 16.Jun.2018, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
''Dušan Silni'' u Staroj Srbiji
Sedišta svih sastanaka rodoljuba u Skoplju bili su Srpska mitropolija, Konzulat, Muška gimnazija i osnovne škole. Zadojena nacionalnim duhom, oduševljena za svako rodoljubivo pregnuće, skopljanska omladina okupljala se u gimnaziji i učiteljskoj školi.
Pritisak turske vlasti naterao je omladince da zbiju redove. U ovakvim prilikama prvo se javlja ideja o osnivanju pevačkog društva. Tako je osnovano krajem 1907. godine pevačko >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << društvo „Vardar“.
Omladina i nacionalni borci iz Skoplja prelazili su u Srbiju, sastajali se sa vodeđim ličnostima i pripremali rad na oslobođenju. U Srbiji su se upoznali sa radom Saveza viteških društava „Dušan Silni“. Gimnastika je u Skoplju bila novost. Vraćajući se u svoj kraj osnovali su 1909. dušanovačko društvo u Skoplju.
Novembra 1909. došao je za nastavnika gimnazije u Skoplju Rajko Karaklajić, koji se odmah stavlja na čelo društva. Otpočeo je redovan i intenzivan rad društva. Vežbalo se u zgradi osnovne škole „Metoh“ na Seravi, gde je već bilo smešteno pevačko društvo „Vardar“.
Društvo je 1910. g bilo zabranjeno. I pored zabrane krišom se i dalje radilo i često prelazilo iz Metoha u gimnaziju i opet u Metoh. U Silnom članovi su smatrali i govorili da su oni vojska koja će izvršiti oslobođenje. Na manastirskim slavama uvek su bili na okupu i vežbali. Duh i moral vežbača bio je visok, a disciplina i požrtvovanje razvijeno do krajnjih granica.
Sokolski slet u Skoplju
Pored Karaklajića, izrazita ličnost oko koje se okupljala omladina, bio je starešina profesor Gliša Elezović. On je vrlo često držao predavanja u vežbaonici i podsticao rodoljubivi duh kod omladine. Društvo je 1910. i 1911. brojalo preko 100 članova pa su se vežbe morale držati u dve grupe. Po preporuci ondašnjih učitelja članovi su nabavljali knjige Književne zadruge, pa pošto pročitaju poklanjali su ih vežbaonici. Na ovaj način za godinu dana stvorena je knjižnica od 100 knjiga. Pored knjiga redovno je čitan list „Vardar“ koji je izlazio u Skoplju. Rajko Karaklajić osnovao je dušanovačka društva u Prizrenu, Prištini, Uroševcu, Kumanovu ... (1).
Viteško vaspitanje bilo je telesno, moralno i narodnosno vaspitanje. Silni je 1909. osnovan u Kumanovu i Prizrenu, a 1910. u Kosovskoj Mitrovici, Tetovu i Prištini. U oblastima pod turskom vlašću (Makedonija, Kosovo i Metohija) do 1912. naziv Dušan bio je zabranjen, pa su društva nazivana „Silni“, a svečano odelo bilo je odora od belog platna, plavi pojas i crveni fes (2).
„Silni“ iz Skoplja učestvovao je na sletovima i javnim časovima 1910. kod Gračanice, u Deviču, Prištini, u Prizrenu, u Beogradu, zatim 1911, u Zagrebu i 1912. u Novom Sadu i Pragu. U leto 1910. organizovan je slet u manastiru Deviču, u Drenici. Učestvovala su dušanovačka društva iz Skoplja, Uroševca, Prizrena, Prištine, Vučitrna, Mitrovice, Peći i Đakovice. U Beogradu skopski dušanovci bili su gosti društva „Srpska braća“. Povorka u Beogradu svrstana je u ulicama oko hotela „Slavija“. Dušanovcima iz Skoplja i Dubrovnika ukazana je počast time što su u povorci išli iza čeških sokola. Povorka je prošla ulicama Kralja Milana, Terazijama i Vasinom gde su sa balkona Univerziteta održani pozdravni govori, pa do Grada u kome je bilo sletilište (3). Posle održane javne sokolske priredbe u Gornjem gradu, kojoj je prisustvovao i prestolonaslednik Aleksandar, i posle prijema u dvoru kralja Petra, predstavnici srpskog sokolstva iz Srbije, Turske i sa teritorije Austro-Ugarske održali su sastanak u Beogradu.
Na sastanku održanom od 7. do 9. novembra 1910. Gliša Elezović i Jovo Aleksić predstavljali su Staru Srbiju. Odlučeno je da se stvori Srpski sokolski savez sa sedištem u Beogradu. Na sletovima u Zagrebu i Pragu nastupalo bi se pod zajedničkom saveznom zastavom i zajednički vežbalo simboličnu vežbu oslobođenja (4).
Po povratku u Skoplje dušanovci su održali javni čas u Kumanovu. U ratovima za oslobođenje učestvovali su članovi Silnog od kojih je dosta palo na bojnom polju, a među njima i njihov učitelj Rajko Karaklajić, koji je poginuo u albanskoj buni 1913.
Sokolska konjica
Posle Prvog svetskog rata obnovljen je rad sokolskog društva Skoplje-Matica. Delovala je u okviru Župe Kraljevića Marka koja je obuhvatala Makedoniju, Kosovo i Metohiju. Matica se 1927. useljava u Sokolski dom Kraljevića Tomislava. U domu je radila sokolska knjižnica, muzika, dramski otsek, lutkatski, trezvenjački, streljački i konjički otsek. Prikom proslave 25-godišnjice sokolstva u Skoplju 1933, otvorena je u Sokolskom domu sokolska poljoprivredna izložba i izložba ženskih ručnih radova. Sokolsko društvo Skoplje-Matica vodilo je sokolske seoske čete u selima Dračevu, Gornjem Lisičju, Dušanovcu, Sinđeliću, Kučkovu, Brazdi, Čučeru, Banjanu, Mirkovcu i Raštaku (5). Sokolska Župa Skoplje okupljala je 40 društava, 75 stalnih i 33 privremene seoske sokolske čete (6).
Sokolsko društvo Skoplje-Matica priredilo je 1939. proslavu 30-godišnjice osnivanja sokolstva na Jugu. O tome su pisali u Spo-enici: „30 godina su kratak period u životu jednog naroda, ali u životu jednog čoveka predstavljaju dovoljno dugo vreme da se zaborave mnogi događaji i časovi, naročito ako su bili teški i bolni. Stare generacije koje su učestvovale u stvaranju ove države lagano izumiru. Veo zaborava pokriva njihova velika dela. Nove generacije ne znaju za teške dane ropstva i mučne borbe za oslobođenje. Rođene u slobodi i suviše zauzete borbom za lični opstanak ne mogu dovoljno da cene značaj narodne slobode. Oni je smatraju kao nešto prirodno, dato samo od sebe. Međutim, i sloboda, kao i zdravlje i mladost, ima značaj negativne vrednosti i ova se vrednost u punoj meri oseti tek onda kad se izgubi.” (7)
Posle Aprilskog rata zabranjen je rad Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
Saša Nedeljković
član Naučnog društva za
istoriju zdravstvene kulture Srbije
LITERATURA
1. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, Spomenica o proslavi 30- godišnjice i izveštaj o radu u 1939 god., str. 5–30, Skoplje, 1940.
2. Saša Nedeljković, „Savez srpskih dušanovaca“, Dobrovoljački glasnik, str. 167–171, br. 29, God. XVII , Beograd, jun 2007.
3. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, Isto, str. 6–30.
4. Petar D. Pavlović, Srpski Soko, Srpsko Sarajevo, 1999.
5. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, Isto, str. 6–30.
6. Godišnji izveštaj o radu Sokolske župe Skoplje u toku radne 1934 godine, str. 6, Skoplje, marta 1935.
7. Sokolsko društvo Skoplje-Matica, isto, str. 5.
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2018 :: Hvala na interesovanju
