Izvor: Deutsche Welle, 18.Jan.2020, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba iz zatvora
Turski tužioci traže 142 godine zatvora za Selahatina Demirtasa, jednog od najpopularnijih političara u zemlji. On je, pod optužbama za terorizam, zatočen već godinama, ali iz zatvora nastavlja političku borbu.
Selahatin Demirtas (46), bivši lider Narodne demokratske partije (HDP), zatočen je duže od tri godine u zatvoru visoke bezbednosti u Jedrenu. Dokazi protiv njega su tanki.
Demirtas i još devet poslanika iz redova HDP, stranke za koju mahom glasaju Kurdi >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << iz Turske, uhapšeni su u novembru 2016. i optuženi u 33 tačke – između ostalog za vođenje „terorističke organizacije“, širenje „terorističke propagande“ i nasilni udar na tursku državu.
Tužioci traže da Demirtas bude osuđen na 142 godine zatvora.
Ovog meseca je taj perspektivni političar svedočio putem video-linka iz zatvora, rekavši da je politički zatvorenik i tražeći da tokom svedočenja odgovori na sve optužbe protiv njega. Suđenje je odloženo za 28. maj, no pre toga je Demirtas izgovorio: „U podrumima Čizrea je bilo zatočeno 120 ljudi. Desio se masakr. Stradali su civili, bebe, deca. Dokle će naša zemlja skrivati istinu?“
Zbog tih reči je Demirtas optužen da je vređao predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. U pitanju je tragedija iz 2015. godine kada su se civili u Čizreu, gradiću na jugoistoku Turske gde mahom žive Kurdi, sakrili u podrume tokom udara turske armije na Radničku partiju Kurdistana.
Uzdanica opozicije
Hadi Čin, advokat koji zastupa Demirtasa, rekao je za DW da proces smatra „nelegalnim“. On je dodao da je tursko pravosuđe „arbitrarno“ te da protiv Demirtasa koristi svaku njegovu izjavu i govor od 2007. godine naovamo.
Turska zahteva da osnuje tri privatne škole u Nemačkoj. O tome se u štampi vodi kontroverzna debata. Dok jedni pišu da bi takve škole bile prostor za indoktrinaciju dece, drugi kažu da Nemačka nema kud nego da ih odobri. (11.01.2020)
Ko profitira od Turskog toka? Turska, Bugarska i Srbija. A ko gubi? Rusija. Putin nije dobio ono što je želeo, a Gazprom je bespotrebno potrošio previše novca, procenjuje urednik u redakciji DW na ruskom Andrej Gurkov. (10.01.2020)
Turski predsednik je tokom 16 godina svoje vladavine neprestano proširivao svoju vlast, pa danas Erdogan podseća na modernog sultana. Sa tim će uskoro biti gotovo – 2019. je donela prekretnicu, smatra Danijel Belut. (07.01.2020)
Demirtas se smatra perspektivnim političarem i jednom od nada građana Turske koji se protive Erdoganovom režimu. On je osam godina bio kopredsednik HDP i uspeo je da tu stranku načini levičarskom snagom za koju ne glasaju isključivo Kurdi. Tako je stranka 2015. prvi put preskočila cenzus od ogromnih deset odsto i ušla u parlament.
„U tome je Demirtas igrao važnu ulogu. Ujedinio je osnovno biračko telo i otvorio stranu za ljude koji nisu Kurdi“, rekao je Vahap Čoskun, profesor Univerziteta u Dijarbakiru.
On je dodao da danas turskom politikom dominiraju „stari voždovi“, predvođeni Erdoganom. „Ali njihove karijere se privode kraju zbog njihovih godina. Tu prazninu će ispuniti trojica ljudi: gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, bivši šef diplomatije Ali Babačan i, pre svih, Demirtas.“
Očajni uslovi u zatvoru
Demirtas je zadržao određeni uticaj na dešavanja u Turskoj čak i iza rešetaka. Kandidovao se za predsednika 2018. i kampanju je vodio putem Tvitera. Takođe je uspeo da iz zatvora objavi dve pripovetke.
Slučaj tog poznatog zatvorenika skrenuo je pažnju javnosti i na brutalne uslove u zatvoru u Jedrenu, u evropskom delu Turske, nadomak tromeđe sa Bugarskom i Grčkom. Prošle godine su zatvorske vlasti odbijale da mu pruže medicinsku negu iako je bio teško bolestan, sve dok njegova porodica zbog toga nije digla uzbunu na društvenim mrežama.
Evropski sud za ljudska prava više puta je pozivao na hitno oslobađanje Demirtasa jer je njegovo pritvaranje nelegalno i ograničava slobodu govora. Taj stav evropskog suda Demirtas vidi kao potvrdu da je politički zatvorenik.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
