Izvor: Večernje novosti, 05.Feb.2017, 11:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Amir-agin han propada, a naslednici bez novca

Poznati kuluturno-istorijski spomenik u Novom Pazaru vraćen vlasnicima, ali preti opanost od obrušavanja. Porodica Murtezić traži pomoć grada, države Srbije, i Turske kako bi se zaštitio ovaj objekat Mada je 2012. godine definitivno vraćen Ademu Murteziću i njegovim sestrama Indiri, Senadi i Saniji, Amir-agin han u centru Novog Pazara, koji je kao kulturno-istorijsko dobro pod zaštitom države, i dalje propada, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jer njegovi novi vlasnici nemaju novca da ga adaptiraju onako kako je predviđeno propisima i projektima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. - Na velikoj smo muci, han je oronuo i propao, odavno je potrebna ozbiljna adaptacija koja ne sme da mu promeni sadašnji orijentalni izgled, niti namenu. Sve mora da se radi strogo po propisima i projektima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, i sve to puno košta, a mi za takve poduhvate nemamo novca, pa ispada da je naša desetogodišnja borba za povratak dedovine bila uzaludna - žali se Adem Murtezić, i naglašava da bi lako našao partnere kada bi Amir-agin han mogao da se pretvori u poslovni prostor, ugostiteljski ili trgovački objekat. - Naša je želja, a i za grad bi to bilo dobro, da han pretvorimo u neki kulturni kutak ili sastajalište mladih, a da mu ne menjamo orijentalni izgled, jer je jedan od simbola Novog Pazara. Obraćali smo se turskoj agenciji TIKA, jer Turci mnogo ulažu u obnovu spomenika iz osmanlijskog perioda na celom Balkanu, ragovarali smo i s potencijalnim ulagačima iz Sarajeva, Skoplja, Podgorice, Beograda.... Zasada još niko nije pokazao ozbiljnije interesovanje, a vreme nam curi - žali se Adem, i ističe da je bilo nekih lokalnih tajkuna koji su im nudili "bagatelu" za bogatstvo koje im je ostavio deda Ćazim Hadžifejzović i koje, kako naglašava, "nema cenu", jer se han nalazi u najstrožem centru Novog Pazara na površini od neprocenjivih devet ari. - Nadamo se da će nam u adaptaciji hana pomoći Gradska uprava, Vlada Srbije ili neka fondacija iz zemlje ili inostranstva. Dobro bi nam došao i neki ljubitelj starina i Orijenta koji bi bio spreman da zajedno s nama ovom hanu, u 18. i 19. veku važnom konačištu karavana trgovaca na putu od Carigrada do Dubrovnika, vrati sjaj i ugled koji je imao. U svemu tome svi bismo morali i da imamo neku korist - poručuju Murtezići. Boreći se za povratak svoje dedovine, članovi porodice Murtezić tri godine su proveli (i spavali) u hladnom hanu, u nekoliko navrata bili su spremni i na samospaljivanje jer je bilo najava da će biti silom isterani, a nekoliko puta su i fizički napadani. Adem je doživeo dva infarkta, a ozbiljne zdravstvene probleme imale su i njegove sestre. Teška borba za oduzetu imovinu ostavila je traga u životima svih članova njihove mnogobojne porodice. Pre 60 godina tadašnje komunističe vlasti oduzele su Amir-agin han zakonitim naslednicima, a u njemu su bili smešteni tržni centar, prenoćište, kafana... Porodica Murtezović mesecima branila han od tajkuna MUSTRA IZ SOLUNA AMIR-AGIN han zidan je po ugledu na istoimenu građevinu koju su novopazarski trgovci videli u Solunu. Izgradnja je, priča Indira Murtezić, trajala godinama, angažovani su najbolji grčki majstori koji su plaćeni zlatom. U prizemlju su vezivani konji, a na spratu su spavali trgovci. Od dugog puta okrepljivali su se u obližnjem Isa-begovom hamamu, koji je još "ničiji" i u još lošijem stanju. TREĆI U SRBIJI Amir-agin han u Novom Pazaru jedan je od prva tri objekta u Srbiji koje je Agencija za restituciju vratila zakonitim naslednicima. Pre hana vraćeni su hotel "Beograd" u Beogradu i Titova vila na Zlatiboru. Rešenje o povratku Amir-aginog hana porodici Murtezić lično je uručio direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić, a povratak hana pozdravljen je i u izveštajima Evropske komisije i drugih evropskih institucija kao dobar primer na putu Srbije ka Evropskoj uniji.

Nastavak na Večernje novosti...