Izvor: Vesti-online.com, 10.Okt.2016, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasade gluve za vapaje
Očaj Beograđanke Slavice Burmazović, kojoj je nevenčani suprug Ejup Sabri Jundžu u avgustu prošle godine oteo njihovo troje dece i odveo ih u Tursku, razotkrio je osim njene drame i nemar srpskih diplomata u Ankari!
- Shvatila sam da ta radna mesta kao da su im bogom dana i da ne rade u interesu građana, već sopstvenom - navela je očajna žena koja je bezuspešno pokušavala da izdejstvuje da deca do povratka kući budu u srpskoj ambasadi.
Otkrila je i >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << da joj je ambasador Srbije u Turskoj Danilo Vučetić zapretio da će, ako ponovo izađe u javnost sa svojom pričom, iskoristiti njihov telefonski razgovor. Bespomoćnost ove žene podsetila je i na tragičnu sudbinu dvoje službenika Ambasade Srbije u Libiji, kidnapovanih umesto ambasadora Olivera Potežice. Kako se tada čulo, pratili su ambasadorovu porodicu opasnom rutom ka Tunisu i bili umesto ambasadora u njegovom automobilu.
Zakon nalaže da "Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu", ali se za dramu radnika iz Srbije, koji na severu Rusije često rade u nehumanim uslovima, čulo tek kada su u februaru prošle godine šestorica srpskih građevinaca poginula na sibirskom poluostrvu Jamal. U medijima ambasadori Srbije, osim retkih svetlih primera, uglavnom slove za one koji u inostranstvu na račun države vode sladak život. Krivac za loše funkcionisanje diplomatije, prema rečima Dragana Dobrašinovića, predsednika Koalicije za nadzor javnih finansija, leži u partijskom kadriranju.
- Nisu svi neradnici skloni slatkom životu, ali po pravilu na videlo izbiju prvo loše informacije. Problem u radu diplomata proističe iz kriterijuma za njihov izbor, odnosno selekcije po partijskoj osnovi. Nažalost, nemamo ni diplomatsku bazu, malo je profesionalnih kadrova, pa su neki, poput bivše ambasadorke u Italiji Ane Hrustanović, poznati samo po partijskoj bliskosti. Uz to i kada kao otpremninu isluženom kadru date odlazak u inostranstvo, oni to tako i dožive, pa nemaju osećaj odgovornosti i rade u ličnom, a ne u interesu građana - pojašnjava za "Vesti" Dobrašinović.
- Diplomatija je profesija poput pekarske ili zubarske i ambasador osim zvanja mora da ima obrazovanje i znanje. Jasno je da građevinac ne može da popravlja zube, niti zubar da gradi mostove. Politički kriterijumi izbora su srozali tu profesiju, pa je taj izbor kao kada seosku ligu šaljete na Olimpijadu. Zato naši građani u inostranstvu nemaju adekvatnu zaštitu, a država trpi veliku štetu - ocenio je Dobrašinović.
Sagovornik "Vesti" ukazuje i da među najvišim diplomatama ima i ljudi bez ozbiljne karijere u tom poslu, a kao primer navodi Đerđa Matkovića, aktuelnog ambasadora Srbije u značajnoj zemlji kao što je SAD, kome je to prva misija ovog ranga i podseća da je u Matković otišao u Vašington sa mesta spoljnopolitičkog savetnika srpskog premijera Aleksandra Vučića.
Pogledaj vesti o: Turska
Nastavak na Vesti-online.com...
