Izvor: Vostok.rs, 01.Jun.2012, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tomislav Nikolić između Kavkaza i Kosova
01.06.2012. -
Srpski parlament može da razmotri pitanje priznavanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije – ovakvu izjavu je u toku svoje posete ruskoj prestonici dao Tomislav Nikolić koji u tom trenutku još nije bio stupio na predsedničku dužnost. "Ako takvo pitanje bude postavljeno u parlamentu, ono će biti razmotreno. Samim tim mi ne ugrožavamo naše interese na Kosovu. Ovde postoje principijelno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << velike statusne razlike" – rekao je on u intervjuu radiostanici Eho Moskve.
Ova izjava je bila dočekana sa opreznošću ne samo u Tbilisiju, o kojem će biti reči nešto kasnije, već i u Beogradu: Dobro za Rusiju, loše za Srbiju – takav podnaslov objavila je u četvrtak Politika. Izdanje navodi mišljenje profesora fakulteta političkih nauka Predraga Simića, koji smatra da su za 90% međunarodne zajednice slučajevi Kosova, Abhazije i Južne Osetije neposredno vezani jedan za drugi. Ekspert izražava opaske da će se, odlučivši se na priznanje kavkaskih republika, Srbija sama sebi zatvoriti usta u UN po pitanju Kosova.
Zaista, vlada mišljenje da kada bi Srbija rekla „da" nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, na nju bi se sručila druga lavina priznanja samostalnosti njene južne pokrejine. Šta više, kako bi dokazao svoju doslednost, Beograd će morati sam da prizna legitimnost vlasti u Prištini. Drugi argument je istina netačan ako se uzimaju u obzir principijelne razlike između južne srpske pokrajine i mladih kavkaskih republika, koje je između ostalog izneo šef ruske diplomatije Sergej Lavrov još 2009. godine:
U slučaju Kosova Beograd nikada nije kršio rezoluciju SB UN 1244, koju su usvojile strane u konfliktu, dok je Tbilisi stalno kršio obaveze po mirovnim sporazumima koji su bili usvojeni pošto je pretrpeo neuspeh njegov pokušaj da zauzme Južnu Osetiju u Abhaziju početkom 90-ih, izjavio je tada gospodin Lavrov.
Umesno je takođe napomenuti da su Abhazija i Južna Osetija bile uključene u sastav Gruzijske SSR od strane sovjetskih vlasti, u jeku sveopšteg internacionalizma. Za Istorijski uticaj u ovom regionu borile su se dve imperije: Ruska i Osmanska.
A šta je sa Gruzijom? Lokalni TV kanali pokušali su da ubede svoje gledaoce da je cena Nikolićeve izjave istih tih 800 miliona dolara ruskog kredita Srbiji, o kojima se govorilo na sastanku sa Vladimirom Putinom. A MIP zemlje smatra da su Nikolićeve reči nesporazum koji će biti uskoro razjašnjen, pošto EU podržava teritorijalnu celovitost Gruzije, a Beograd, kao i Tbilisi, privržen je evropskim vrednostima. Ministarstvo je razumno prećutalo to da su Gruzija i Srbija unapred u neravnopravnom položaju, pošto celovitost Srbije EU odavno i dosledno krši.
Ipak, Evropska unija je put koji predstavlja budućnost, kako je rekao sam Tomislav Nikolić u intervjuu za Večernje novosti. Pri tome šef države je istakao da Ustav zemlje obavezuje da se brinemo o očuvanju Kosova u sastavu Srbije, i Beograd će tražiti svoj put u tom uskom manevarskom prostoru. Moguće da je u tome glavni problem za novog predsednika. Moskovska izjava Nikolića o Abhaziji i Južnoj Osetiji može se razmatrati kao pokušaj lidera da pokaže da Srbija ima puno pravo da vodi samostalnu spoljnu politiku. Uporedo sa tim, isti taj „manevarski prostor" zaista je uzak: ako se odluči na zbližavanje sa EU, Nikolić hteo-ne hteo, mora da usklađuje svoju politiku sa briselskom.
Zato ruski politikolog Andrej Arešev vrlo suzdržano ocenjuje perpsketive realizacije obećanja Tomislava Nikolića.
Sećam se izjave jednog od srpskih političara čija se suština sastojala u tome da njegova zemlja ne raspolaže sopstvenom bezbednošću. Meni se čini da se otprilike isto odnosi na spoljnu politiku. Nikolić je uspostavio intenzivne kontakte sa predstavnicima SAD i EU, a njihov stav u pogledu Južne Osetije i Abhazije je poznat: oni smatraju da Rusija okupira ove teritorije. Ne mislim da gospodin Nikolić i poslanici mogu da budu toliko neosetljivi prema mišljenju svojih partnera i da im rade u inat. Meni se čini da će uskorije vreme obećanje predsednika ostati samo obećanje.
Ruski politikolog Dmitrij Oreškin smatra da Nikolićevo obećanje prija ušima ruskog establišmenta, ali nikakve garancije iza tih reči ne stoje.
Nikolić može da iznese ovo pitanje na razmatranje, a onda kako parlament odluči. Realne poluge pritiska na parlament Nikolić nema. Mislim da će predsednik održati svoje obećanje, ali povodom odluke skupštine prilično sam skeptično raspoložen, zato što će parlament biti čak više orijentisan na evropski sistem vrednosti nego sam Nikolić.
Po mišljenju politikologa Dmitrija Oreškina, Evropa može sasvim strogo da izjavi Beogradu: ako priznate Abzaziju i Južnu Osetiju, ne zna se koliko ćete čekati stupanje u EU.
U svakom slučaju, intriga će postojati sve do 14. juna: da li će moskovsku izjavu novom predsedniku zapamtiti u toku njegove prve zvanične posete Briselu ili će je propustiti kao nesporazum?
Izvor: Golos Rossii, foto: © Flickr.com/openDemocracy/cc-by-sa
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
