Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jan.2016, 11:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Stav: Rafinerija kao bižuterija

Valjda zbog opsednutosti čitave nacije borbom vaterpolista za zlatnu medalju, nekako je sasvim nezapaženo prošlo još jedno odlikovanje - nagrada Međunarodnog društvenog fonda jedinstva pravoslavnih naroda - koje je predsednik Tomislav Nikolić dobio iz Rusije. Tačnije, tek će ga dobiti, 9. marta, u Moskvi, kojom prilikom će se sresti i sa ruskim predsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Vladimirom Putinom.

Nešto pre Nikolića, i premijer Vučić je dobio poklon, doduše skromniji, mada potencijalno "jačeg dejstva"; reč je, setićete se, o maketi rakete "S-300", koju mu je uručio potpredsednik ruske vlade, Dmitrij Rogozin. Rogozin se tada, na to ipak valja podsetiti, proslavio mnogim blago rečeno nediplomatskim izjavama i postupcima, naročito više nego srdačnim susretom sa Vojislavom Šešeljom, čime je iznervirao čak i predsednika Nikolića. Zato je valjda tako brzo i stigao gore pomenuti orden, da malo ublaži ljutnju našeg šefa države.

Ali, dozvola za izvoz 10.000 "fijata 500", koju Srbija traži već nekoliko godina, nikako da stigne. Uopšte kada je u pitanju biznis, tj. realne vrednosti, Rusija se tu ponaša krajnje pragmatično i proračunato. Pa se ne libi, ako joj je to u interesu, da ne poštuje neke ugovore. Recimo, ugovorom o kupoprodaji Naftne industrije Srbije, predviđeno je da kupac, kompanija Gaspromnjeft, do 2020. godine održava proizvodnju u obe rafinerije, dakle i pančevačkoj i novosadskoj.

Ova druga, međutim, praktično uopšte ne radi. Bilo je reči da će se ona preorijentisati na proizvodnju ulja, ali od toga nema ništa. U njoj se, doduše, trenutno proizvodi desetak-petnaest hiljada tona ulja, ali uglavnom tzv. "namešavanjem", tj. mešanjem baznih ulja koja se nabavljaju iz uvoza. Uprkos tome što je domaća nafta (simboličkog imena "Velebit") po svojim karakteristikama prosto idealna baš za proizvodnju baznih ulja. Umesto toga, ona se tera u Pančevo i tamo prerađuje.

Sve u svemu, čini se da se čeka "zadata" 2020. godina, da istekne pomenuta obaveza i da se novosadska rafinerija načisto zatvori. Nikome, međutim, ni Nikoliću ni Vučiću, ne pada izgleda na pamet da prilikom tih silnih i više nego prijateljskih, takoreći bratskih, susreta sa ruskim zvaničnicima svoje sagovornike priupita za taj ugovor. Tačnije - zašto se on ne poštuje.

Mene sve ovo neodoljivo asocira na one priče iz istorijskih čitanki o belcima kolonizatorima koji su primitivnim domorodačkim plemenima poklanjali staklene perle i đinđuve, a za uzvrat dobijali srebro i zlato. A vas?

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...