Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Jun.2015, 00:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija obeležava Vidovdan

Srbiji se danas obeležava Vidovdan, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić predvodio je ceremoniju odavanja državnih i vojnih počasti i polaganja venca na spomenik Kosovskim junacima u Kruševcu. Nikolić je vence položio uz intoniranje srpske himne, u pratnji ministra odbrane Branislava Gašića i načelnika generalštaba vojske, generala Ljubiše Dikovića.

Obeležavanje Vidovdana počelo je svetom >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << liturgijom u crkvi svetog Stefana u Kruševcu, zadužbini kneza Lazara i nastavljeno je litijom kroz centar grada.

Organizator manifestacije je Odbor Vlade Srbije za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.

Vidovdan je državni praznik koji se radno obeležava u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine (15. juna po starom kalendaru) na Gazimestanu, i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.

Liturgija u Gračanici

U porti manastira Gračanica na Kosovu i Metohiji jutros svetu vidovdansku liturgiju služi patrijarh srpski Irinej sa nekoliko vladika i uz sasluženje sveštenstva.

Na jutarnjoj liturgiji prisustvuje nekoliko stotina vernika sa KiM, iz centralne Srbije, Republike srpske i Crne Gore.

U prvim redovima su predstavnici porodica nestalih i otetih Srba sa KiM koji nose panoe sa fotografijama nestalih.

Posle liturgije patrijarh Irinej, episkopi i sveštenstvo služiće paratsos palim srpskim junacima od kosovskog boja do danas na spomeniku na Gazimestanu.

Taj događaj u kolektivnom sećanju srpskog naroda simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu u nacionalnoj istoriji nakon perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjić.

Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889, na 500. godišnjicu Kosovskog boja.

Na 101. godišnjicu sarajevskog atentata, svečano će biti otvoren spomenik Gavrilu Principu u Finansijskom parku u Beogradu, a otkriće ga predsednici Srbije i Republike Srpske, Tomislav Nikolić i Milorad Dodik.

Vidovdan će biti obeležen i defileom kulturno umetničkih društava "Vidovdanski sabor" na platou ispred Starog dvora u Beogradu. Sabor "Beogradski pobednik - Domaćine, otvaraj kapiju" organizovaće KUD "Srbija" u saradnji sa SPC.

Vidovdan će biti obeležen i u Obrenovcu, gde će biti održana Međunarodna vidovdanska regata u kajaku i kanuu na mirnim vodama. Muzejski savetnik u Etnografskom muzeju u Beogradu Vesna Marjanović objasnila je da je u novijoj istoriji Vidovdan povezan sa Kosovskim bojem i stradanjem muškaraca u svim ratovima koji su dali živote za otadžbinu.

Navodeći da se tog dana u crkvama obavljaju pomeni za sve postradale u ratovima, ona je Tanjugu rekla da je narod Vidovdan vezao sa jedne strane za kneza Lazara i Kosovski boj, a sa druge, u arhaičnijoj varijanti, za izmišljenog sveca svetog Vida.

"Obavljani su određeni običaji posvećeni tom zamišljenom svetitelju obično zbog izlečenja od bolesti očiju", rekla je Marjanović.

Kako kaže, ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi svo tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.

"Ima sredina poput Mačve gde su na taj dan velike zadušnice. Izlazi se do podne na groblje i donosi hrana, a riba obavezno", rekla je Marjanović dodajući da je riba simbol, vrsta žrtve, svetom Vidu.

Prema njenim rečima, postoji i običaj da žene, uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

"Nekih drugih običaja nemamo sem što se u nekim sredinama organizuju priredbe povodom Kosovskog boja", rekla je Marjanović.

Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.

Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik.

U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600-tu godišnjicu Kosovske bitke.
Pogledaj vesti o: Kruševac,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...