Izvor: Vesti-online.com, 30.Apr.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pogled iz Bosne

Razapeti između pritisaka u briselskim garažama i besa na beogradskim ulicama, Tomislav Nikolić i Ivica Dačić mnogo su prašine u Republici Srpskoj podigli ovih dana. I dok je Dačić, manirom prekaljenog estradnog političara kojem nije strano ni uzeti mikrofon i zapevati "Miljacku", naprasno počeo da se brine za Srbe u Srpskoj, ocenivši da su oni mnogo važniji za Srbiju od Kosova, Nikolić je iste te Srba nazvao - Bosancima.

Žarko Marković

Famozni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << intervju na nazovidržavnoj sarajevskoj televiziji morao je da bude emitovan deset dana pre nego što najavljen, jer su detalji razgovora urednice emisije i Nikolića, objavljeni u štampi i na portalima, izazvali ogromno interesovanje javnosti. I dobro je da što je to urađeno kao bi se otklonile sve spekulacije. Ko god je pogledao intervju, mogao je, bez zlonamernih ambicija, da izvuče neke zaključke.

Iz ugla jednog, po Tomi, Bosanca, a po samom sebi, pre svega čoveka, pa onda Srbina, pa tek negde tamo daleko, Srbina iz Bosne, valja reći da je Nikolić, govoreći o Bosancima, izgledao prilično naivno, pomalo i izmučen nezgodnim pitanjima i odgovorima iz većeg dela intervjua. Utisak je da mu ta konstrukcija o Bosancima nije ni trebala, ali kada ju je već izgovorio, morao je znati da ona sigurno u Republici Srpskoj neće biti shvaćena na način koji je on zamislio.

Nije Toma ni mlad ni neiskusan, dovoljno je toga preturio preko glave i vrlo dobro je upoznat sa stanjem stvari u BiH pa da priču o Bosancima tretira onako kako ne treba, odnosno u smislu u kojem ju je tretirao svojevremeno austrougarski namesnik Benjamin Kalaj koji je imao zadatak da napravi bosanski jezik i bosansku naciju. Ipak, Toma je i sasvim dobro upoznat sa činjenicom da najvećem broju Srba u BiH, koji se bave slobodnim tumačenjem nacionalizma, svako nazivanje Bosancem para uši i izaziva mučninu u želucu.

Dakle, mislio je Toma na geografsku odrednicu i ispao je naivan, ali da li je na to imao pravo, kao predsednik najveće srpske države koji, po ustavu, ima obavezu da se brine o Srbima na svim meridijanima i paralelama? Nije, jer je morao znati u šta će se to pretvoriti. Onaj samozadovoljni osmeh koji je, prvo novinarki iz Sarajeva, a onda i mnogima u FBiH koji o tome vode računa, navukao na lice, samo je blaži manifest posledica koje bi njegova izjava mogla da proizvede.

A to je tek samo jedna, suštinski prilično nebitna izjava, koja može da se tumači kao lapsus. Mnogo veći problem su neke druge izjave izrečene istog dana, kako na konferenciji za novinare sa Bakirom Izetbegovićem i Nebojšom Radmanovićem, tako i u tom intervjuu gde je rekao stvari koje nije govorio na konferenciji.

Ako se pod "dobar domaćin" podrazumeva klimanje glavom na sve budalaštine i klasične laži koje je Izetbegović izneo pred novinarima, onda je Toma bio odličan. Ne može se tu amnestirati ni Radmanović koji je takođe slušao sve te nebuloze i nije reagovao. Ako je Toma hteo da bude dobar domaćin, pa nije uskočio, Radmanović nije imao tu obavezu jer je i sam bio gost.

Vrhunac je Tomina želja da klekne, zatraži pomilovanje i otvoreno obeća odlazak u Srebrenicu. Moguće je da je za godinu dana boravka u predsedničkoj fotelji shvatio ko šta zaista misli o njemu u Srbiji, ali Sarajevo sigurno nije provalio. Za taj odlazak u Srebrenicu, narodski rečeno, jašiće mu po leđima mesecima. Na Nikoliću je da to izvede najveštije što može. I da u međuvremenu pripremi pravi odgovor na Bakirove laži i metodom "licem u lice", već na uzvratnoj poseti u Sarajevu, diplomatski i "na nivou", mu se revanšira za poraz u Beogradu.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić,   Ivica Dačić,   Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na Vesti-online.com...