Izvor: RTS, 28.Jun.2014, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležen Vidovdan
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je vence na Gazimestanu i u Kruševcu povodom verskog i državnog praznika Vidovdana. Nikolić je, povodom 625. godišnjice Kosovskog boja, poručio da će Srbija pregovarati sa svima.
Verski i državni praznik Vidovdan obeležava se kao pomen na stradanje Srba i kneza Lazara Hrebeljanovića u bici protiv turske vojske na Kosovu polju 1389. godine.
U >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << porti ispred manistira Gračinice jutros je počela sveta vidovdanska liturgija kojoj prisustvuje nekoliko stotina vernika.
Liturgiju služe episkop raško-prizrenski vladika Teodosije, mitropolit Amfilohije i vladika Pahomije uz sasluženje sveštenstva i pratnju crkvenog hora.
Liturgiju obezbeđuju pripadnici kosovske policije.
Od zvaničnika iz Beograda, liturgiji prisustvuje ministar rada, zapošljavanja, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
Predsednik Nikolić je na Gazimestanu položio venac na spomen-obeležje kosovskim junacima. Nikolić je istakao da je Gazimestan sveta zemlja, da je tu pre 625 godina vođena odlučujuća bitka, kad su se kosovski junaci borili za slobodu svoje kuće i nejači.
Rekao je i da je na tom mestu pristojnije da se ćuti, ali da ipak mora da kaže da će Srbija nastaviti svoju borbu i pregovarati sa svima. "Srbija je odlučila - pregovaraće do kraja sa svima", istakao je Nikolić.
Govor predsednika je prekidan uzvicima, a bačena je i petarda. Reagovalo je predsednikovo obezbeđenje. Nikolić se zatim obratio mitropolitu Amfilohiju i rekao: "Oprostite za neslogu. Sve su ovo naša deca."
Nikolić je pre toga u svom govoru rekao da danas na tom prostoru žive komšije Albanci koji tu grade kuće i obrađuju imanje, i poželeo im sreću, ali i poručio da treba da znaju da grade na srpskoj zemlji.
"Sve što izgrade neka im ostane za večito, ali da znaju da grade na srpskoj zemlji", naglasio je Nikolić.
Predsednik Srbije je poručio onima koji su zviždali i dovikivali mu da je izdajnik - da su se 1389. godine posvađani srpski velikaši tu okupili kako bi se zajedno borili protiv silnog Osmanskog carstva.
Pripadnicima tih grupa, među kojima su se mogla videti obeležja "Obraza" i drugih organizacija, poručio je da su bezumnici i da tako samo pokazuju kako se i dalje na Kosovu međusobno svađamo, preneo je Tanjug.
"Da su tako zviždali Lazaru kada ih je pozvao u boj, vi danas ne biste imali gde da dođete. Samo da ne dozvolimo da bude više sahranjenih kosovskih junaka, nego živih na Kosovu", rekao je Nikolić.
Nikolić je takođe poručio onima koji su zviždali i bacali sitne predmete ka govornici - da će sutra, kada ih deca budu pitala šta su radili, reći da su nazivali izdajnicima one koji su pokušavali da pomognu i da će ih zato biti sramota.
Kosovska policija je pratila građane koji su bili krenuli na Gazimestan. Tamo je upućeno devet autobusa, dva minibusa i više automobila sa oko 600 građana, a angažovan je veći broj policajaca nego inače, rekao je zamenik direktora Regionalne policije na severu Kosova Besim Hoti.
Obeležavanje Vidovdana je počelo jutros svetom liturgijom u zadužbini kneza Lazara, a posle službe sveštenstvo je održalo opelo stradalima za slobodu.
Nikolić je vence položio u pratnji ministra odbrane Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića.
Predsednik Nikolić se tokom dana u Gračanici sastao sa predstavnicima kosovskih Srba i otkrio je ploču spomenika Miloša Obilića u centru tog mesta.
U Crkvi Svetog Marka u Beogradu održan je parastos palim žrtvama na Kosovu i Metohiji od 1998. godine, a predstavnici više udruženja poručili su da se i dalje traga za još oko 530 kidnapovanih i nestalih na prostoru Kosova i Metohije.
Vidovdan je obeležen i u svim opštinama Pomoravskog okruga, liturgijama, odavanjem počasti poginulima, paljenjem sveća i polaganjem venaca na spomen-obeležja.
Vidovdan se kao državni praznik obeležava radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima.
To je, prema mišljenju istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta.
Simbolizuje slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Poseban značaj Vidovdan je dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a kao zvaničan državni praznik uveden je 1889. na 500. godišnjicu Kosovskog boja.
Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanici, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka preneto je u fruškogorski manastir Vrdnik.
U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Stradanju srpskih vojnika posvećen je spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, a na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta cveta - crvenog kosovskog božura.
Na Kosovu polju 1389. odigrala se presudna bitka između srpske i turske vojske, koja je otvorila vrata Turcima za dalji prodor u Evropu.
Pretpostavlja se da je turski sultan Murat Prvi, koji je na Kosovo stigao sa sinovima Bajazitom i Jakubom, predvodio 40.000 vojnika, a da je srpski knez Lazar Hrebeljanović sakupio 25.000 boraca.
Pogledaj vesti o: Kruševac, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
